I u HRVATSKOJ se polemiše o VRAĆANJU obaveznog VOJNOG ROKA: Ovo su stavovi ZA i PROTIV, evo čemu su KOMŠIJE BLIŽE

I u Hrvatskoj se poslednjih nekoliko sedmica vodi polemika o vraćanju redovnog vojnog roka, a inicijativa je pokrenuta iz opozicionog Domovinskog pokreta, čiji je lider gradonačelnik Vukovara Ivan Penava.

Gostujući na HRT-u stavove na tu temu suprodstavili su poslanici Socijaldemokrata i Domovinskog pokreta, Franko Vidović i Stipe Mlinarić.

Vidović smatra da bi za vraćanje redovnog vojnog trebalo imati određene preduslove kao što su smeštaji, zatim oficiri i podooficiri koji bi vršili obuku, materijalna sredstva za obuku i koliko bi to na kraju koštalo. 

- S obzirom na to da se bezbednosna situacija menja iz sata u sat, to je sasvim legitimna tema za raspravu u javnosti. Ja nisam pobornik uvođenja vojnog roka zato što nisam našao nikoga ko mi je rekao razumno što mi time dobijamo - kazao je Vidović.

Dodao je da Hrvatska ima manje od 400 vojnika godišnje, a da bi joj za popunjenost bilo potrebno oko 2.600.

- Inače je naš prosečni kapacitet oko 35.000, kada govorimo samo o muškoj mladoj populaciji. Ono što takođe treba raspraviti je, šta sa ženama u toj priči? Puno je tu pitanja, pre nego što uopšte progovorimo o uvođenju vojnog roka - smatra Vidović.

Mlinarić je rekao da je vojni rok lako ukinuti, a da bi bio vraćen treba 4-5 godina jer se u sistem moraju vratiti kasarne koje su zapuštene i nisu održavane, a i kako je rekao, treba puno ljudi koji će voditi te mlade.

Foto: Shutterstock

Na opasku da je premijer Andrej Plenković prvi put spomenuo kurs, Mlinarić kaže da to nije kurs prve pomoći da traje tri dana.

- Vojni rok je vojni rok od minimum tri meseca da vi mladog čoveka možete obučiti. Deset meseci koliko je trajalo pre je predugo - kazao je Mlinarić.

Vidović je istakao da je on za to da se vrati neka vrsta obuke jer, kako je naveo, mladi ljudi nemaju ni osnovno znanje kako postupiti u slučaju elementarne nepogode, katastrofalnih događaja, kako se ponašati u ratu.

- Ne zagovaram nikakvo uvođenje odbrane i zaštite, ali mislim da je vreme da se razmisli o nekom predmetu u srednjim školama koji bi se bavio globalnom politikom, koji bi mlade ljude upoznao s tim šta je NATO, koji je položaj Hrvatske u NATO-u, šta su uopšte geopolitičke sile, kolika je važna bezbednosti u našim životima..., pa da u 4. razredu srednje, kad oni imaju 18 godina, MORH organizuje neki kamp od sedam dana da se upoznaju s osnovama - kazao je Vidović.

Mlinarić se osvrnuo na pitanje da Domovinski pokret zagovara vojsku na granicama Hrvatske, ustvrdivši da to nije tačno.

- Hrvatska policija radi dobro svoj posao i u ovom trenutku može se nositi s nelegalnim migrantima, ali ako se taj broj poveća, ako se rute prošire, ako ne bude dovoljno policije, samom pojavom vojske na granicama ruta će se promeniti - kazao je Mlinarić.