KAKVO JE MENTALNO ZDRAVLJE GRAĐANA SRBIJE? Psihijatar Jovana Stojković u "Uranku" o kriznoj atmosferi

Društvena i politička kriza koja u Srbiji traje mesecima ostavlja posledice i na mentalno zdravlje građana.

Polarizacija, neizvesnost i svakodnevne tenzije stvaraju emocionalni pritisak kojem nije lako odoleti.

O tome je govorila psihijatar Jovana Stojković, gostujući u emisiji Uranak na televiziji K1.

- Meni se čini da celu ovu situaciju vode određeni mediji, koji 24 sata izveštavaju o onome što se dešava. I onda čovek, koji je pasivni primalac informacija, ne može da se raspravlja sa televizorom, ne može da rezonuje, zaključuje. On prosto prima informacije i ima utisak da je svedok događaja. Ljudi pored televizora smatraju da su svedoci istine onu koju mediji prikazuju. Svaki medij ima neku svoju istinu, sagledava događaje sa jedne strane. Bićete ljuti neprijatelji onom drugom. Najveći problem je medijsko razapinjenje jednog konflikta koji uopšte ne mora da bude sukob. Možemo oko nečega da se ne slažemo, ali ne moramo da ulazimo u fizički sukob - kazala je Jovana i objasnila:

- Akumulira se, jer ne možete da uzvratite i onda vi tako sa tim emocijama izađete na ulicu i sretnete nekoga ko vam liči na protivnički tabor, i onda se dešavaju situacije koje su se dešavale poslednjih meseci, da se neki ljudi na ulici međusobno čašćavaju. To u normalnoj situaciji, u regularnom vremenu koga se sećamo, nije bilo moguće, da povredite osobu koju ne poznajete. Došlo je do grupne satanizacije. Imamo dve
grupe koje su na političkoj i društvenoj sceni, koje jedna drugu satanizuju i koje se bore za vlast, jer se u ovom slučaju već traži i raspisivanje izbora. Imamo potpuno marginalizovanu treću grupu neutralnih ljudi, kojih je zapravo najviše, koji smatraju da svako ima pravo da se bori za svoje ciljeve, ali ne na ovakav način. S druge strane, imamo opozicioni deo koji ljudima ne dozvoljava da budu neutralni. To je još jedan vid pritiska. Nekome je u interesu da bude potpuno polarizovano i da eskalira u sukobe. Tu dolazimo do političke problematike. Jedino je moguće smanjiti tenzije ako obe strane to žele“, rekla je psihijatar i dodala da se polarizacija pravila i na nivou osnovnih škola:

- To je psihički teror nad decom, koja su na ko zna koji način to razumela i ko zna kakve će posledice to imati. Samo što su one sada mnogo manje vidljive, nego kada odrasla osoba dođe kod psihijatra. Kod dece se to tek kasnije vidi. To smo videli i kada je bila korona, posebno mere za koje sam lično bila vrlo skeptična – smatrala sam da više štete nego što koriste. Sad se pokazalo da i na nivou znanja, što je

najmanja briga, ali i na nivou njihove emocionalnosti, poverenja u odrasle i sigurnosti života, posledice su strašno velike. Vanredne situacije jako utiču na decu i to se oseća tek posle nekoliko godina - rekla je Jovana.

K1 televizija

Emotivni pritisci sa kojima se ljudi bore.

- Svako voli da bude vrednovan. Nekada u ličnim životima to iz nekog razloga ne možemo da dobijemo i onda se vrši ta grupna identifikacija. Stvara se neki pokret, sad je to studentski. Njima se teskoba, kada nema neke grupne identifikacije, smanjuje, zato su oni tako srčano u tim grupnim identifikacijama i akcijama. Zbog toga imaju taj utisak moći, anonimnosti i nepobedivosti. Masa mora da ima neku iluziju da bi se
pokretala. Šta se dešava kada se iluzija razbije? Vraćamo se u naše nezadovoljstvo i definitivno nam bude teško. Ti trenuci, kada masa nudi nadu da se može doći do nekog cilja, da se može ispasti junak, svakako smanjuju tu individualnu patologiju. Zato su ljudi zaraženi i prišli tom pokretu.

Kolektivno razočaranje

- Ono je individualno – da biste se razočarali, morate se prethodno očarati. Zato pozivam na racionalnost. Moramo da znamo šta je moguće, a šta nije. Da li je moguće na "oruk" 15. marta osvojiti vlast? Teško da je moguće. Šta raditi sa tom vlašću posle, to je takođe pitanje – da li imate kadrove, kuda bi nas vodili? To se ljudi nisu pitali. Razočaranje postoji jer masa ljudi opađa, jer su videli da na taj način neće moći da se menjaju stvari - kazala je.

Pedocentrizam i odgovornost odraslih

- Gajimo pedocentrizam, kada se sve vrti oko dece. I u porodici, kada se rodi dete, sve se vrti oko deteta, muž je tamo na nekom trećem mestu, što nije dobro. Majka i otac su u hijerarhiji ispred dece. Sada smo došli u situaciju pedocentrizma, gde bi neki ljudi deci dali da vode državu. Kome? 19-godišnjem detetu, koje nije sposobno racionalno da funkcioniše. Moramo da pazimo šta izgovaramo - kazala je.

Psihijatar Jovana Stojković objašnjava da je ključ u uzorima i pažnji odraslih:

- Napravićemo ih boljim ljudima, ako mi budemo bolji ljudi. Deca ne slušaju predavanja. Oni gledaju uzore; ako to nisu roditelji, a moguće je da savremeni roditelj možda nema mogućnost da bude sa detetom i da mu se posveti dovoljno, onda je to nastavnik. Sa blokadama smo imali da i nastavnici nemaju vremena za njih. Onda oni stiču utisak da o njima niko ne brine, a ko je tu da brine? Ulica, dileri, ta neka subkultura – to su opasne stvari. Deca se moraju pratiti u smislu njihovih potreba, koje se moraju zadovoljavati, i moraju imati uzore, a to smo mi odrasli. Oni ne slušaju šta mi pričamo, već šta radimo - zaključila je Jovana Stojković.

BONUS VIDEO: 

 

 

Ostavite komentar