VUJIĆ U "URANKU" O PRITVORIMA MOMIROVIĆA I VESIĆA: "Gde prestaje zakon, a počinje politika?"

Pad nadstrešnice postao je više od infrastrukturnog problema, prerastao je u simbol sistemske odgovornosti i političkih previranja.

Pritvor do 30 dana određen je Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću, kao i još 11 osumnjičenih, što je otvorilo novo poglavlje u slučaju koji potresa javnost.

O tome ko danas zaista drži pravdu u rukama i zašto ćutanje institucija može biti opasnije od greške, govorio je ministar pravde Nenad Vujić, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1. Njegove izjave otvaraju važno pitanje — da li je javnost  ta koja sada mora da traži istinu umesto da je dobija kroz institucionalne kanale?

- Ovo je sada novi slučaj i nema veze sa samom nadstrešnicom. Mada, koliko vidimo iz natpisa i dokumentacije koja je dostupna, povezuje se sa nadstrešnicom i finansiranjem celokupne železnice, što je malo upitno u javnosti. Samo finansiranje i sama nadstrešnica su u stručnoj javnosti dva odvojena predmeta. Po meni, kao pravniku, ono što vidim, to bi trebalo da su dva potpuno odvojena predmeta. Kao ministar, nemam uvid u predmet. Nemamo komunikaciju iz tužilaštva, što je s jedne strane i kršenje Zakona o javnom tužilaštvu, koje eksplicitno kaže, u članu 12, da tužilaštvo treba da komunicira sa javnošću, posebno kada je javnost zainteresovana za određena pitanja - kazao je, i dodao: 

- Mi smo dobili informacije do kojih su mediji došli, ali mislim da bi tužilaštvo trebalo da izađe sa saopštenjem i objasni javnosti koja su dela u pitanju i šta je zapravo u pitanju - dodao je ministar.

Vujić je posebno istakao značaj poštovanja zakonskih procedura kada je reč o određivanju pritvora:

- Zakon o krivičnom postupku, praksa Suda za ljudska prava – uvek govori da je pritvor najstroža mera, koju treba upotrebljavati ukoliko ne možete da upotrebite neke druge mere. Ono što se postavlja kao pitanje jeste: zašto sada postoje ti elementi uznemirenja javnosti, posle devet meseci, ili opasnost od uticaja na svedoke? Postoji praksa Ustavnog suda – on je merodavan da nam odgovori na ta pitanja. Praksa Ustavnog suda je jasna kada govorimo o protoku vremena u korelaciji sa uticajem na svedoke - objasnio je ministar. 

On je rekao da prema Ustavnom sudu, uznemirenje javnosti kao osnov za pritvor mora biti konkretizovano.

- Čini mi se da to nismo videli, niti je obrazloženo činjenicama koje dokazuju da takvo uznemirenje ima konkretan i realan razlog. To mora da se objasni i potkrepi činjenicama - rekao je Vujić i dodao:

- Sud mora posebno da obrazloži zašto, nakon više meseci, i dalje postoji opasnost od uticaja na svedoke. Jer, sama tvrdnja tužilaštva nije dovoljna. To je stav Ustavnog suda, koji je izrekao u presudama koje su, kao posledicu, imale to da smo morali da isplatimo odštetu za dane neosnovanog lišenja slobode. Naš Ustavni sud prati i praksu Evropskog suda za ljudska prava - rekao je i dodao: 

- Izmenama Ustava podigli smo nivo nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, ali to traži i povećanje stepena odgovornosti. Nama je mehanizam odgovornosti ostao zanemaren - dodao je Vujić i kaže:

- Poznajući praksu Ustavnog suda i Suda u Strazburu, možemo samo da postavimo pitanje da li se vodilo računa o svim elementima koje smo naveli. Da li imamo konkretne okolnosti koje dokazuju da je neka odluka, konkretno u ovom
slučaju, zaista zasnovana na pravnim osnovama? - upitao je Vujić.

K1 televizija

Izuzeće glavnog javnog tužioca zbog sporne situacije i narušenog poverenja u pravosuđe.

- U praksi Evropskog suda za ljudska prava, u više predmeta je ukazano na važnost nepristrasnosti svih učesnika u postupku. Čak i u jednom slučaju protiv Ujedinjenog Kraljevstva, problem nije bio sudija ni tužilac – već porotnik koji je prethodno dao komentar o određenoj etničkoj grupi, a zatim učestvovao u poroti u slučaju protiv pripadnika te grupe. Sud u Strazburu tada je ocenio da je time
prekršeno pravo na pravično suđenje, jer se, kako je navedeno, šalje javnosti pogrešna poruka o nepristrasnosti pravosudnog sistema - rekao je Vujić. 

Kako kaže zbog toga se od sudija i tužilaca traži da se uzdrže od javnog komentarisanja i zauzimanja stavova u debatama koje mogu biti povezane sa predmetima koje vode.

- U etičkom kodeksu evropskih tužilaca, na koji se oslanja i praksa Evropskog suda za ljudska prava, jasno stoji: ukoliko se, na primer, pojavi fotografija koja sugeriše da ste dugogodišnji prijatelj sa osobom iz slučaja, vi ste dužni da se obratite javnosti i objasnite kontekst. Mora se voditi računa o tome zbog očuvanja poverenja javnosti u pravosuđe, koje je ključno.

Može li tužilaštvo da uhapsi predsednika države?

Vujić je objasnio i u kojim okolnostima tužilaštvo može postupati prema najvišim državnim funkcionerima:

- Postoji zakonom propisana procedura, a predsednik ima poseban imunitet. U situacijama kada ne postoje jasni postupci i kada izostaje komunikacija s javnošću, sve opcije ostaju otvorene u tumačenju, što nije dobro. Ne možete se rukovoditi političkom atmosferom – morate voditi računa o zakonitosti i stalno komunicirati sa javnošću. Kod ovako osetljivih pitanja, moralo bi se svakodnevno obraćati građanima - naglasio je, dodajući:

- Imali smo primer u Severnoj Makedoniji, gde je javni tužilac odmah izašao na lice mesta i dao izjavu. To je primer odgovorne komunikacije - objasnio je.

Najavljena izmena zakona o izvršenju

Ministar Vujić je istakao i važnu inicijativu koju je Ministarstvo pravde već pokrenulo, u saradnji sa predsednikom Republike, a u pitanju je izmenaustava i zakona o obezbeđenju i izvršenju, a koje je u skladu sa članom 8. evropske konvencije o ljudskim pravima i koje propisuje garanciju da ne može da vam se oduzme jedini dom u kome živite:

- Ministarstvo pravde je već počelo da radi na osnovu inicijative predsednika Vučića i mi u potpunosti podržavamo tu inicijativu, jer je uočeno da naš Zakon o izvršenju i obezbeđenju odstupa od standarda koji je postavljen kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa članom 8. Evropske konvencije — pravom na dom - rekao je Vujić i objasnio: 

- To znači da Evropski sud smatra da određena nepokretnost može biti predmet izvršenja radi naplate duga, ali mora postojati princip proporcionalnosti. Ne sme se desiti da se proda jedini dom u kojem neko živi, naročito kada su u pitanju određeni kvadrati i ranjive kategorije. Mora da postoji sudska odluka kojom se posebno preispituje ta okolnost. U protivnom, država može proizvesti socijalne
slučajeve i beskućnike.

K1 televizija

Vujić je naglasio da je neophodno uvažiti sve relevantne okolnosti:

- U toj proporcionalnosti mora se voditi računa, osim toga da li je to nečiji jedini dom  i o tome da li u domaćinstvu žive maloletna deca, osobe sa invaliditetom, stari i nemoćni. Takođe, mora se proceniti da li se cilj naplate može ostvariti blažim merama. Zbog toga idemo u izmenu zakona kako bi se sprečila prodaja takve nepokretnosti bez ozbiljnog sudskog preispitivanja i kako bi postojali jasni kriterijumi koje će sud uzimati u obzir pri donošenju odluke - kazao je.

Alimentacioni fond - efikasnija zaštita prava dece

Ministar Vujić je objasnio i značaj uspostavljanja alimentacionog fonda:

- Ovo je mera koja ima za cilj da deca, kojima pripada alimentacija, ne bi čekala beskonačne postupke i naplatu te alimentacije. Nažalost, danas se u praksi dešava da se vode postupci po nekoliko godina, a potom se čeka još neko vreme do izvršenja. Sada je uveden mehanizam po kome izvršitelj ispituje da li obveznik alimentacije poseduje imovinu iz koje može da se naplati dug. Ukoliko takve imovine nema, aktivira se alimentacioni fond iz kojeg se alimentacija isplaćuje deci. U tom slučaju država postaje poverilac, a izvršitelj redovno, na mesečnom nivou, proverava da li je lice steklo imovinu ili se zaposlilo. Na taj način država kasnije može da se naplati odnjegove imovine - zaključio je ministar pravde.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar