POVLAČENJE KANDIDATA, POLITIČKI PRITISCI I KRIZA POVERENJA Izbor Saveta REM-a pod znakom pitanja (FOTO)

Izbor novog Saveta REM-a i dalje je pod budnim okom javnosti. Nakon što se čak šesnaest kandidata povuklo iz trke, pozivajući se na ozbiljna kršenja zakona, postavlja se pitanje: da li će u naredne dve nedelje biti izabrani novi članovi ili nas očekuje treći izborni proces? Da li je ključni problem u nedostatku nezavisnosti i transparentnosti ili je politika još jednom preuzela kontrolu nad institucijama? O ovim dilemama govorili su Višnja Aranđelović i Miloš Garić, državni sekretar za informisanje u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

- REM je važan za medije, ali oni političari koji smatraju da bi došli na vlast, ili da bi vlast pala ako je REM njihov, i ako je većina članova na njihovoj strani - to je velika zabluda. Savet REM-a ne uređuje medije. Ne konsultujete se ni sa kim iz REM-a koga možete da pozovete u goste ili koja pitanja ćete da postavite - rekla je Aranđelović, ukazujući na rasprostranjeno nerazumevanje uloge ove institucije.

Podsećajući na prethodne neuspešne pokušaje izbora, Aranđelović je istakla i kontinuitet problema.

Imali smo jedan izborni proces gde se nekoliko kandidata povuklo, a sada, na ovom drugom konkursu, čak 16 njih odustaje. To je repriza koja ozbiljno dovodi u pitanje legitimitet čitavog procesa. Posebnu pažnju privukla je i veza između REM-a i RTS-a. kako je objasnila.

Višnja Aranđelović K1 televizija

- Savet REM-a bira upravni odbor, a upravni odbor RTS-a bira direktora i sve važne urednike. Većini članova Upravnog odbora RTS-a mandat ističe naredne godine - tačnije, šest od devet - rekla je Aranđelović.

Institucionalna konfuzija i novi zakon

Državni sekretar za informisanje Miloš Garić smatra da je jedan od ključnih problema upravo nejasno razgraničenje uloga različitih tela uključenih u izbor Saveta REM-a.

- Vidimo da smo u jednoj totalnoj konfuziji i da se ovde slabo zna šta je uloga REM-a, Saveta, šta rade stručne službe, a šta radi skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, i na koji način se donose odluke - rekao je Garić.

Kako je podsetio, čitav proces je trebalo da bude strogo usklađen sa zakonskom procedurom koja je definisana izmenama Zakona o elektronskim medijima iz 2023. godine. Novi javni poziv, po njegovim rečima, prvi je pokušaj da se izbor članova Saveta sprovede po tim novim pravilima.

- Ovo sada što se raspisao javni poziv za nove članove Saveta REM-a, jeste prvi put od kada se taj zakon pojavio, da se po jednoj novoj proceduri i po novim kriterijumima sprovodi čitava ta priča - rekao je on.

Miloš Garić, državni sekretar za informisanje K1 televizija

Garić je takođe ukazao na određeni pritisak koji, kako kaže, dolazi iz dela civilnog sektora i medijskih udruženja.

- Stičem utisak da jedan deo javnosti, posebno iz civilnog sektora i novinarskih udruženja, smatra da bi njihovi predstavnici trebalo da budu unutra. I ako oni ne budu izabrani, taj Savet REM-a se odmah proglašava neadekvatnim - rekao je on.

Na meti kritika: Pitanje (ne)pristrasnosti kandidata

Pored zamerki na ceo proces, deo članova skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, kao i pojedini predstavnici medijskih udruženja, usmerio je kritike direktno ka određenim kandidatima, među kojima je i Miloš Garić. Optužbe se odnose na navodnu nespojivost njegove pozicije sa kandidaturom za članstvo u Savetu REM-a. Garić je, međutim, odbacio te tvrdnje i objasnio svoj status.

- Nisam javni funkcioner i bio sam državni sekretar do 17. aprila. Nakon toga sam ostao u Ministarstvu informisanja na mestu savetnika, što nije u suprotnosti sa važećim zakonom i uslovima koji su sada propisani kada se govori o budućim članovima Saveta REM-a - rekao je on.

Prema njegovim rečima, pozicija savetnika ne spada u javnu funkciju i samim tim ne predstavlja prepreku za eventualni izbor.

- Ne možete biti na dve javne funkcije. Na mestu savetnika nisam na javnoj funkciji - precizirao je Garić.

Istakao je da se protiv njega vodi neosnovana kampanja koja skreće pažnju sa suštine problema - a to je manjak razumevanja novog zakonodavnog okvira i potreba za depolitizacijom celog procesa.

Bonus video:

Ostavite komentar