Milan Antonijević za Tanjug: Čekamo "DAN POSLE"

Evropski parlament ublažio je tekst rezolucije o Srbiji koju treba da donese krajem oktobra ili početkom novembra, tako da njena sadržina sada više ide ka realpolitici i očekivanju od Srbije da podrži sankcije Rusiji i napravi suštinski pomak u reformama, piše u autorskom tekstu za Tanjug pravnik Milan Antonijević i ocenjuje da Srbiji ostaje da radi sve što može na prvom delu rezolucije i ubrza reforme u značajnim oblastima.

Kao ishod ova dva pozitivna koraka koja Evropski parlament traži, Srbija može očekivati ubrzavanje pregovora, navodi Antonijević, ali ukazuje da Srbiju očekuju mnoga pitanja i za "dan posle" uvođenja sankcija Rusiji kao i prilično negativnog izveštaja EU, koji će ovih dana biti objavljen.

U autorskom tekstu Antonijević piše:

- Već drugi tekst za Tanjug započinjem citiranjem kancelara Nemačke, Olafa Šolca: ''važno, jer skoro 20 godina države i građani Zapadnog Balkana čekaju priliku da postanu članice Evropske unije. Po mom mišljenju, od najveće je važnosti da ovo obećanje sada postane kredibilno, jer mnogi napori koje su ove države uložile moraju zapravo rezultirati pristupanjem.''

Ovo je evropski okvir u koji Srbija, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana, mora uneti živosti, suštinskih i hrabrih reformi, poboljšanje standarda svojih građana i garancija da će unutar ove najmodernije zajednice evropskih naroda uneti mir, a ne nemir.

Kako je danas.

Srbija je od podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine i kasnije pri otpočinjanju pregovora, imala manji procenat usklađenosti naše spoljne politike sa spoljnom politikom Evropske unije u poređenju sa sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Takva spoljna politika najočiglednija je pred Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, nekad zarad ličnih interesa političara, nekad zarad četiri krhka stuba naše diplomatije i drugim promašajima spoljne politike.

No, dok Srbija ne dobije jasnu Strategiju spoljne politike, ovakvi zaokreti i sitni ćarovi će se dešavati i niko od ministara spoljnih poslova neće odgovarati zbog posledica svojih neuspeha i pogrešnih odluka.

Iskrenosti radi, treba pohvaliti hrabre odluke gde se Srbija od 24. februara svrstala uz svoje partnere i prijatelje u EU, pre svega glasanjem pred Ujedinjenim nacijama, UNESCO-m i Savetom Evrope gde je osudila napad Rusije na Ukrajinu, a potom i glasanjem pred OEBS-om gde se govorilo o istraživanju ratnih zločina koje je Rusija počinila od početka rata.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da se Srbija pridružila evropskim sankcijama Belorusiji, tako da otpada teza da Srbija nikome neće uvoditi sankcije, jer vrlo dobro zna šta one znače, iz naših mračnih devedesetih.

Izađimo iz mraka. Pozitivne poruke o integracijama naše zemlje u Evropsku uniju šalje nam redovno i Evropski parlament, uz burnu raspravu jer, ne zaboravite, parlament služi da se suoče politički argumenti, često u žustroj atmosferi, a sve u borbi za naklonost birača.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Nadam se da ćemo i mi u Srbiji raditi na unapređenju kulture parlamentarizma tokom ovog saziva Narodne skupštine, ali da vam ne skrećem sa teme.

Vest koja se sredinom ove nedelje pojavila u našim medijima o mogućoj oštroj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, izazvala je pažnju javnosti.

Ono što zabrinjava je što su mnogi u toj prvoj najavi poziva na prekidanje pregovora EU sa Srbijom videli dobru šansu za svoje političke projekte. Što gore to bolje, zaista nikome više ne sme biti politički program u Srbiji.

Oni koji su želeli da izazovu nasilje na ulicama Beograda tokom Evroprajda su mi jasni, njima je čovek nebitan, samo je cilj bitan, okretanje naše zemlje od zapada ka Rusiji, koliko god taj cilj žrtava odnese. Svi drugi bi zaista trebalo da rade sve što je u njihovoj moći da do prekida pregovora ne dođe jer, možda će dobiti koji procenat više na izborima, ali će se za to vreme urušiti standard građana. Iz tog haosa mogu profitirati ovi dobrovoljni davaoci tuđe krvi na ekstremnoj desnici.

No, ubrzo je iz Evropskog parlamenta došla druga vest, da će se veća pažnja posvetiti Srbiji, odnosno da će rezolucija biti blaža kada se donese tamo negde krajem oktobra, početkom novembra, kada očekujemo i našu Vladu.

Sadržina te rezolucije sada više ide ka realpolitici i očekivanju od Srbije da podrži sankcije Rusiji i naravno napravi suštinski pomak u reformama.

Foto: Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Kao ishod ova dva pozitivna koraka koja Evropski parlament traži, Srbija može očekivati ubrzavanje pregovora.

Šta smo i da li smo nešto propustili jer smo se i oko sankcija Rusiji inatili, istorija će pisati.

Ostaju nam dva zadatka: da radimo sve što možemo na prvom delu rezolucije Evropskog parlamenta i ubrzamo reforme u značajnim oblastima.

Da čekamo i to više stvari.

Čekamo ''dan posle'' odluke Srbije da uvede konačno sankcije zemlji koja je napala susednu zemlju, članicu UN, povredivši njen suverenitet i teritorijalni integritet.

Čekamo podršku Evropske unije u narednim mesecima kako bi se sačuvala energetska stabilnost i snabdevanje energentima.

Foto: Tanjug/AP

Čekamo i dan posle prilično negativnog izveštaja Evropske unije o Srbiji koji će ovih dana biti objavljen, gde će se ponovo naći pitanje usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije i EU, kao i stanje u medijima, zastoj u reformama.

Čekamo ''dan posle'' primirja i obustave daljih napada na Ukrajinu i povlačenja trupa iz ove suverene zemlje.

Tekst pišem u danu posle aneksije četiri oblasti Ukrajine od strane Rusije koji smo dočekali, a koji će sigurno imati teške posledice i po našu zemlju.

Čekamo i dan posle rezolucije Evropskog parlamenta negde u novembru, jer je to sve što ovako malu i ponosnu zemlju kakva je Srbija treba da zanima.

Zarad svih nas, nadam se da nam zbog osvajačkog pohoda ruskog lidera na Ukrajinu nećemo dočekati film iz osamdesetih ''Dan posle''.

 

 

 

Ostavite komentar