Hrvati ŽELE da im DECA u ŠKOLAMA o Domovinskom ratu uče kao o AGRESIJI SRBA: Šta ova INICIJATIVA znači

Da Domovinski rat nije bio građanski rat nego agresija Srbije na Hrvatsku, slušamo odavno. Pre nekoliko godina to je izjavio i hrvatski premijer Andrej Plenković, na šta je regaovao ondašnji premijer Aleksandar Vulin. Inicijativa da deca u hrvatskim škola o Domovinskom ratu uče kao o agresiji Srbije i Crne Gore na Hrvatsku, ali svaki put privuče pažnju.

Može li u predizbornoj godini dobiti podršku hrvatske vlasti, na čemu je bazirana inicijativa u emisiji "Uranak" na K1 televiziji govorili su Saša Adamović, istoričar, Ratko Ličina iz udruženja Srpske Krajine 1990. godine i nekadašnji predsednik hrvatskog sabora i Zorica Gregurić, predsednica udruženja koja je podnela inicijativu.

- Inicijativa je konstanta hrvatske politike prema nama. Ja se bavim i podacima vezanim za poginule i nestale na području Srpske Krajine. Imao sam nekih 18 baza podataka i došao sam do 10.741 imena poginulih na području Krajine i Hrvatske. Od tog broja samo 936 rođeno je u Srbiji, a 132 rođeno je u Crnoj Gori. Prema tome potpuno je suluda ta priča. Pa kako smo mi kao građani Hrvatske mogli da izvršimo agresiju sami na sebe - rekao je Ratko Ličina.

Koji je sada stav prema domovinskom ratu u Hrvatskoj?

- Taj rat se može najbliže opisati kao etničko čišćenje. Pre rata na području Hrvatske živelo je oko 600.000 Srba i 100.000 Jugoslovena, računajte da su to bili ljudi srpskog porekla. Na poslednjem popisu imate ih 120.000, pa gde su ostali ljudi nestali. Izvršili su agresiju sami na sebe. Sve te priče su čudne. Mi smo u zajedničkoj kući koja se zvala Hrvatska bili suvlasnici i sad odjednom neko odluči i kaže vi niste suvlasnik, nego podstanar i otprilike zbog toga je došlo do sukoba, zbog toga je došlo do rata - rekao je on.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Da li je inicijativa nešto novo za istoriju?

- Naravno da nije, u svetu postoje brojni slični primeri, jer rat ili sukob je nešto što je normalno u ljudkoj istoriji, a periodi mira su periodi primirja, odnosno čekanja mogućnosti za neki novi rat. To vidimo na primeru rata u Ukrajini i Bliskom istoku. Suštinski se neće nista promeniti i mi ćemo različito gledati na ono što se desilo 90-tih godina i to treba shvatiti kao nešto sasvim normalno. Kada je reč o pomirenju sa Hrvatskom mi t reč treba da zaboravimo i da više ne spominjemo reč pomirenje. Srbija i Hrvasta treba da funkcionišu, treba da razmišljamo o realizaciji naših nacionalnih interesa, treba da rešavamo brojne probleme između Srbije i Hrvatske, jer ti će problemi bez obzira što je prošlo 30 godina i dalje biti vrlo aktuelni i praviće nove probleme. Treba pronaći zajedničke tačke oko kojih treba da sarađujemo i to takođe nije ništa neobično. Tamo gde je saradnja moguća tamo će je biti, a gde nije neće je biti i to je tako. A priča pomirenje, zajednička istorija, zajednički udžbenici je propala - rekao je istoričar Saša Adamović.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

O tome kakve je inicijative podnela i na šta se one odnose govorila je Zorica Gregurić.

- Od kako smo podneli prijavu o zločinima počinjenim na Ovčari, redovno imamo okrugli sto, pratimo kako se odvija pravosudni postupak. Nažalost do sada su samo 4 osuđujuće presude, a podneli smoi 59 prijava. U poslednje vreme u Hrvatskoj je sve više iskrivljenih činjenica o onome što se dešavalo tokom srpsko crnogorke JNA  agresije na Hrvatsku. Pa je tako i u školama, gde deca etničke manjine uče da je u Hrvatskoj bio građanski rat, što je nedopustivo - rekla je ona i dodala:

- Ove godine smo podneli 3 inicijative. Bila nam je gospođa Irena Kačić, majka najmlađe žrtve na Ovčari, Igora Kačića, dobili su odštetu za zločine i samim tim je Srbija priznala svoju umešanost. Prva inicijativa je da s epokrene ratna odšteta i tražili smo da se po planu i programu u Hrvatskoj u srednjim i osnovnim školama o Domovinskom ratu uči da se ovde odvijala srpsko crnogorska agresija.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Na dve inicijative koje su podnete prošle godinekada je reč o obrazovanju od Vlade nismo dobili nikakav odgovor, zato ćemo ove godine mnogo insistirati na tome i neće se raditi samo o inicijativi, nego i o akcijama. Kada je reč odrugoj inicijativi radi se o uvođenju novog kaznenog dela - kršenju deklaracije o Domovinskom ratu. Nadam se da ćemo tu imati podršku - rekla je ona.

Mogu li ove inicijative da naruše krhke odnose?

- Veoma je važno da kada gradite jednu državu da je gradite na istini. Stabilnost će biti kada saznamo gde su naši nestali, kada nam se vrate kulturne vrednosti. Ova inicijativa ne predstavlja nikakav strah za Hrvatsku, ova država će opstati. Hrvatska želi da živi u demokratiji, a demokratija nije podržavanje laži - rekla je ona.

Ratko Ličina iz udruženja Srpske Krajine 1990. godine kaže za K1 da je posledica inicijative, zapravo vrsta pritiska na povratak Srba koji su i dalje vlasnici i koji imaju više od trećine poljoprivrednih zemljišta dole.

- U poslednje vreme se dešava da hapse da ljude koji su pisali nešto po društvenim mrežama, preglednaju se mreže i proverava da li je neko okačio neku srpsku pesmu. To se dešava kontinuirano. Ne postoji volja da se broj Srba tamo poveća, nego se on smanjuje. To je samo znak da se etničko čišćenje nastavlja - rekao je on.

 

Ostavite komentar