PRESUDA VOĐAMA TZV. OVK: Hašim Tači proglašen krivim - osuđen na 25 godina zatvora (VIDEO)

 

U Specijalizovanim većima u Hagu izriče se prvostepena presuda četvorici bivših komandanata terorističke OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji suoptuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena. 

Hašim Tači osuđen na 25 godina zatvora

Hašim Tači osuđen je na kaznu zatvora od 25 godina za ratne zločine. Jakup Krasnići osuđen je na jedinstvenu kaznu od 25 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistvo kao ratni zločin. Kadri Veselji osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistva. Sud u Hagu osudio Redžepa Selimija na kaznu zatvora od 13 godina.

Sud u Hagu: Pripadnici tzv. OVK počinili ratne zločine ubistvo i nezakonito hapšenje

HAG, 16. septembra (Tanjug) - Specijalizovana veća Kosova utvrdila su danas da su pripadnici tzv. OVK od 1998. do 1999. godine na KiM počinili krivična dela ratni zločini nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao i ratni zločin ubistvo.

Najmanje 385 lica proizvoljno lišeno slobode

"Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije", rekao je sudija Čarls Smit izričući presudu bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Selimiju i Kadriju Veseljiju.

On je dodao da su pripadnici tzv. OVK, uključujući i pripadnike vojne policije, hapsili i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte, dok su mnoge žrtve prilikom hapšenja prebijali, vređali, stavljali im povez na oči, na ruke i noge.

Hapšenja bez pravnog osnova

"Panel je stoga zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, pripadnici OVK umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka, što ta hapšenja i lišenja slobode čini proizvoljnim", naveo je sudija.

Zbog toga, kako je rekao, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica.

Surovo postupanje i mučenje

Govoreći o optužbama za surovo postupanje i mučenje, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju.

"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti u Severnoj Albaniji, umišljajno naneli težak duševni i fizički bol i patnje licima kojih je bilo najmanje 303, i koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su oni proizvoljno uhapsili i lišili slobode sa ciljem, između ostalog, iznuđivanja informacija ili priznanja, kažnjavanja, zastrašivanja, prisile ili diskriminacije žrtve ili trećeg lica po bilo kom osnovu", rekao je sudija.

Sudija je detaljno izneo dokaze kojima su ti navodi optužnice potkrepljeni.

Dokazano najmanje 96 ubistava

Kada je reč o krivičnom delu ratnom zločinu ubistvu, panel je na osnovu raspoloživih dokaza, zaključio da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

On je naveo da su pojedine žrtve ubijane vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica premlaćivanja.

Tela nekih od ubijenih žrtava, kako je naveo, nisu nikada pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice.

"Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna. 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice", zaključio je on.

Sudsko veće: Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

"Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti", kazao je Smit.

Kako je dodao, veće je utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava.

"Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini", kazao je Smit. 

Specijalizovana veća: Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, odnosno ratni zločin ubistvo.

Sudsko veće: Tužilaštvo nije dokazalo da su izvršeni zločini protiv čovečnosti

Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je u predmetu protiv bivših vođa tzv. OVK, da  tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti. 

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnost, da što se tiče postojanja sistematskog napada ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, sudsko veće je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo. 

Kako je dodao Smit, veće je utvrdilo da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom tzv. OVK, vršeći, između ostalog, radnje navedene u članu 13 Zakona. 

Veće je, takođe, zaključio, kako je rekao Smit, da su te radnje predstavljale napad koji je bio i sistematski i širih razmera. 

"Međutim, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo, van razumne sumnje, da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo. Konkretno, panel je zaključio da su, i pored toga što je postojala politika, odnosno plan, za ciljane napade na lica koja su smatrana protivnicima, žrtve mahom, a neke isključivo, birane i ciljano napadane na osnovu individualnih okolnosti, a ne na osnovu pripadnosti ciljanom stanovništvu. Panel se, dakle, nije uverio da lica koja su pripadnici OVK ciljano napadali u kontekstu ovog predmeta predstavljaju civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti", rekao je Smit. 

Dodao je da je panel zaključio da tužilaštvo nije pokazalo, van razumne sumnje, da su izvršena krivična dela progona, zatvaranja, drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.

Proces protiv Tačija, Krasnićija, Veseljija i Seljimija dobija epilog

Specijalizovano veće Kosova u Hagu danas u 10 časova izriče presudu bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i trojici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova - Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Reč je o najvažnijem suđenju koje je ovaj sud, osnovan 2015. godine pod međunarodnim pritiskom za procesuiranje zločina bivših pripadnika OVK, do sada vodio. Suđenje je trajalo skoro tri godine, od aprila 2023. godine.

Tužioci traže maksimalne kazne od 45 godina zatvora za svu četvoricu. Terete se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti - progon, ubistvo, mučenje i prisilne nestanke, navodno počinjene tokom i neposredno posle rata 1998-1999. godine.

Prema optužnici, kao pripadnici zajedničkog zločinačkog poduhvata, odgovorni su za kampanju progona političkih protivnika i civila koji su viđeni kao saradnici srpskih snaga. Tužilaštvo tvrdi da je ubijeno više od 100 osoba, a u optužnici se pominje i 102 ubistva u pritvorskim centrima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi. Odbrana tvrdi da su optužbe neosnovane i da predstavljaju pokušaj prekrajanja istorije, te da ne postoji direktan dokaz koji Tačija povezuje sa zločinima ili dokazuje da je kontrolisao druge komandante OVK.

Tači je uoči presude poručio da očekuje oslobađajuću presudu za sve tačke optužnice.

Presuda se sa velikom pažnjom prati i u Prištini i u Beogradu. Na Kosovu je Tači i dalje za mnoge heroji i simbol borbe za nezavisnost, dok je sam sud izuzetno nepopularan. U Prištini i drugim gradovima postavljeni su veliki ekrani sa odbrojavanjem do presude, a u subotu je održan masovni protest podrške uz poruku "U ime naroda, proglasite ih nevinim".

 

S druge strane, policija na Kosovu je u koordinaciji sa KFOR-om pojačala mere bezbednosti, a ambasade SAD i drugih zemalja pozvale su svoje državljane da izbegavaju okupljanja.

Ovo je presuda koja će, bez obzira na ishod, imati velike političke posledice za odnose Beograda i Prištine i za unutrašnje prilike na Kosovu.

K1info.rs će pratiti izricanje presude i doneti najnovije informacije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar