ŠTA JE OSTALO POSLE SMRTI RATKA MLADIĆA? Sociolog, advokat i istoričar u "Uranku" otvorili pitanje koje i dalje deli Srbiju

Sociolog Vladimir Vuletić ocenio je da smrt i sahrana Ratka Mladića nisu zatvorile jednu od najdubljih podela u Srbiji i regionu, jer se događaji iz ratova devedesetih i dalje posmatraju pre svega iz političke, a ne istorijske perspektive.

Vuletić je rekao da u društvu još nije moguće mirno razgovarati o Ratku Mladiću, njegovoj ulozi i nasleđu ratova na prostoru bivše Jugoslavije bez snažnih političkih podela.

“Nije ni čudo što to nije moguće, s obzirom na to da ratovi za jugoslovensko nasleđe još nisu završeni. Raspad Jugoslavije, koji je počeo 1991. godine, za mnoge na neki način još traje” - rekao je Vuletić.

Prema njegovim rečima, reč je o temama koje su i dalje politički aktuelne, zbog čega svaki događaj povezan sa ratovima devedesetih dobija mnogo veći značaj.

“Najveći broj komentara je pre svega politički. Ne govori se toliko o tome kako istoričari tumače određeni period, niti kako se on sagledava iz simboličke perspektive. To je i dalje vruća politička tema” - naveo je Vuletić.

Veliki broj ljudi i uloga države u organizaciji ispraćaja

Govoreći o velikom broju ljudi koji su došli na poslednji ispraćaj Ratka Mladića, Vuletić je ocenio da je država morala da bude uključena u organizaciju, prvenstveno iz bezbednosnih i logističkih razloga.

“Kada vidite da se očekuje dolazak tolikog broja ljudi, država mora da učestvuje. Nije moguće da takav događaj ne bude pod kontrolom. Koliko sam razumeo, država prvenstveno logistički učestvuje u svemu tome i to je neophodno” - rekao je Vuletić.

On smatra da kritike upućene državi zbog organizacije ispraćaja u tom smislu nisu odgovarajuće, jer bi potpuno spontano okupljanje desetina hiljada ljudi moglo da stvori bezbednosne i organizacione probleme.

FOTO TANJUG/OLIVER BUNIĆ

 

Haški tribunal dodatno produbio podele

Vuletić je ocenio i da su rad Haškog tribunala i presude koje je donosio dodatno produbili podele u regionu.

“Niko ne želi da brani zločine. Kada imate građanski rat, nema sumnje da sve strane čine i strašne zločine. Ali oni koji nisu želeli da o svemu tome sude objektivno doprineli su polarizaciji: sa jedne strane heroizaciji, a sa druge demonizaciji” - kazao je Vuletić.

Prema njegovom mišljenju, politički procesi u Bosni i Hercegovini još nisu završeni, jer i dalje postoje različiti pogledi na njeno uređenje i položaj Republike Srpske.

“Od samog početka postoji težnja da se Dejtonski sporazum dovede u pitanje. Mnoga ovlašćenja koja je Republika Srpska imala danas više ne postoje. Zato i događaji kojima prisustvujemo služe za usmeravanje tih političkih pitanja u jednom ili drugom pravcu” - zaključio je Vuletić.

Ljubičanović: Presude Haškog tribunala mogu i moraju da budu predmet javne analize

Presude Haškog tribunala, njegova pravna priroda i postupci vođeni protiv Ratka Mladića mogu da se analiziraju u javnosti, izjavio je advokat Dragoslav Ljubičanović, ocenjujući da pravosnažna presuda ne sprečava stručnu raspravu o radu suda i izvedenim dokazima.

On je rekao da građani, pravnici, istoričari i novinari imaju pravo da analiziraju sudske postupke i presude, ali da je položaj državnih funkcionera drugačiji zbog političkih obaveza i međunarodnih odnosa Srbije.

“Vi i ja možemo da analiziramo presudu koliko god želimo. Drugačija je situacija sa predstavnicima države, ne toliko zbog pravnih obaveza koliko zbog politike i njihovih odnosa u međunarodnoj zajednici” - rekao je.

Prema njegovom mišljenju, pravna i istorijska pitanja koja se danas otvaraju trebalo je detaljno razmatrati pre izručenja srpskih oficira i državnih funkcionera Haškom tribunalu.

Mladić kao simbol dela srpskog naroda

On je ocenio da je Ratko Mladić među delom srpskog naroda prihvaćen kao simbol borbe za zaštitu stanovništva u Bosni i Hercegovini.

“On je na prostoru na kojem Srbi žive prepoznat kao neko ko se borio za srpski narod. Ušao je u njegovo kolektivno pamćenje i zato će ostati prisutne pripovesti o njegovom herojstvu” - kazao je advokat.

Dodao je da svaki oficir, posebno učesnik rata, ima pravo da ga dostojanstveno isprate porodica, saborci, prijatelji i ljudi koji ga poštuju.

“Za mene je Ratko Mladić heroj i srpski oficir koji je izvršavao svoju dužnost. Branio je narod kao vojnik, najpre kao oficir Jugoslovenske narodne armije, a zatim kao komandant Vojske Republike Srpske” - rekao je on.

FOTO TANJUG/OLIVER BUNIĆ

 

Ljubičanović o Srebrenici i presudi Mladiću

Govoreći o Srebrenici, naglasio je da ne spori da je na tom području počinjen težak zločin, ali da osporava zaključke Haškog tribunala o Mladićevoj genocidnoj nameri i komandnoj odgovornosti.

“Niko razuman u srpskom narodu ne spori da se na širem području Srebrenice dogodio strašan zločin. Sporno je da li je postojala genocidna namera i da li je utvrđena komandna odgovornost Ratka Mladića” - rekao je.

On je kritikovao način na koji su pojedina svedočenja korišćena u postupcima pred Tribunalom, posebno iskaze svedoka koji su sa tužilaštvom sklopili sporazume o priznanju krivice i zauzvrat dobili blaže kazne.

Bjelajac: Bez razumevanja raspada Jugoslavije ne može se govoriti o ratovima devedesetih

Istoričar Mile Bjelajac izjavio je da se uloga Ratka Mladića, nastanak Vojske Republike Srpske i rat u Bosni i Hercegovini ne mogu posmatrati odvojeno od političke i bezbednosne krize koja je prethodila raspadu Jugoslavije.

Bjelajac je rekao da osećaj ugroženosti srpskog stanovništva nije nastao 1991. godine, već da je atmosfera straha i nepoverenja postojala i ranije, naročito među generacijama koje su pamtile Drugi svetski rat.

Prema njegovim rečima, početkom devedesetih slabile su savezne institucije, dok je Jugoslovenska narodna armija doživljavana kao jedan od poslednjih stubova zajedničke države.

“U takvim prelomnim situacijama više nema zaštite ni kočnica za ono što se širi preko medija. Ljudi su prepoznavali događaje koji su ih podsećali na ono što se dešavalo ranije – rekao je Bjelajac.

Kao primere atmosfere u Hrvatskoj naveo je obeležavanje vrata i poštanskih sandučića, maltretiranje dece u školama, pretnje, sporadična ubistva i otpuštanja sa posla po nacionalnoj osnovi.

“Sve su to bile poruke ljudima da treba da se isele. Odnosi u Vukovaru dodatno su se pogoršali dolaskom Tomislava Merčepa na čelo kriznog štaba – kazao je Bjelajac.

Nastanak Vojske Republike Srpske

Govoreći o nastanku Vojske Republike Srpske, objasnio je da se Jugoslovenska narodna armija, posle proglašenja nezavisnosti pojedinih republika, postepeno raslojavala. Jedinice koje su se povlačile iz Slovenije i Hrvatske delom su premeštene u Bosnu i Hercegovinu, gde se nalazio značajan deo vojnoindustrijskog kompleksa bivše Jugoslavije.

Bjelajac je ocenio da je Haški tribunal imao i snažnu političku ulogu, navodeći da se to može videti iz izjava pojedinaca koji su učestvovali u njegovom osnivanju i pisanju Statuta.

On je izneo stav da se događaji u Srebrenici ne mogu potpuno razumeti bez sagledavanja šireg međunarodnog konteksta, uloge Ujedinjenih nacija, zapadnih država, NATO-a i snaga koje su se nalazile na terenu.

Bjelajac ukazao na dokumenta i izdvojena mišljenja sudija

Bjelajac je ukazao i na dokumenta i izdvojena mišljenja pojedinih sudija, kao i na, kako tvrdi, neistraženu ulogu britanskih specijalnih jedinica koje su bile prisutne na području Srebrenice.

“Ostalo je nejasno šta su tamo radile, kome su prenosile informacije i zbog čega njihovim pripadnicima nije dozvoljeno da svedoče pred holandskim istražnim organima” - rekao je Bjelajac.

Ostavite komentar