STROŽA PRAVILA U SRBIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Sara Pavkov u "Uranku" o novom zakonu koji menja pravila igre

U Srbiji će ubuduće važiti stroža pravila u oblasti zaštite životne sredine. Novi zakon donosi brži, jasniji i efikasniji postupak izdavanja integrisanih dozvola, ali i uspostavljanje modernijeg i delotvornijeg sistema kontrole industrijskih emisija.

Da li je zagađivačima koji su godinama izbegavali propise došao kraj, pitali smo ministarku zaštite životne sredine Saru Pavkov.

“Ovim zakonom transponovali smo više od 98 odsto zahteva Evropske unije, što je izuzetno značajno u kontekstu našeg puta ka EU. Kada je reč o izmenama u praksi, trudili smo se da što veći deo odgovornosti prenesemo na zagađivača. Operater je ovim zakonom dobio mnogo veću odgovornost kada je reč o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, uz uključivanje lokalne zajednice za određene grane, što ćemo dodatno urediti podzakonskim aktima. Smatramo da će nakon primene ovog zakona i svih pripadajućih podzakonskih akata biti uspostavljen bolji sistem kontrole u samim postrojenjima – objasnila je na početku Sara Pavkov.

Da li će lokalna zajednica imati veći uticaj?

Jedno od pitanja bilo je i da li će lokalna zajednica imati veći uticaj prilikom dolaska novih investitora, odnosno da li će građani moći da utiču na realizaciju projekata u svojoj sredini.

“To se odnosi na plansku dokumentaciju, koja predstavlja preduslov za realizaciju bilo koje investicije, a taj princip se primenjuje i sada. Međutim, ovaj zakon je mnogo kompleksniji. On dolazi kao kruna svih prethodno pribavljenih dozvola i primenjuje se nakon dobijanja upotrebne dozvole ili njenog odgovarajućeg ekvivalenta. Moraju biti ispunjeni svi preduslovi koji se odnose na sve segmente životne sredine, ali i na ostale propise, kako bi neko uopšte mogao da uđe u postupak dobijanja dozvole za IPPC postrojenje, kako ga nazivamo akronimom, odnosno za postrojenje koje podleže ovom zakonu” - dodala je ministarka.

BAT standardi postaju obavezni

Govoreći o značaju novih odredaba za građane Srbije, Pavkov je navela da su uvedene obaveze koje bi trebalo dodatno da unaprede zaštitu životne sredine.

“Ovim izmenama uveli smo stvari koje su veoma značajne za zaštitu životne sredine, a samim tim i za građane Srbije. U prethodnoj verziji zakona bilo je preporučeno korišćenje BAT zaključaka. To su zaključci doneti na evropskom i globalnom nivou, kojima se određuje kolike moraju da budu granične emisije zagađujućih materija. Ovim zakonom njihova primena postaje obavezna. To znači da oni koji su ih do sada primenjivali moraju kontinuirano da se usklađuju sa zaključcima o najboljim dostupnim tehnologijama, koji se unapređuju na godišnjem nivou, pa čak i češće. Oni koji ih do sada nisu primenjivali, ubuduće će imati tu obavezu” – objasnila je Pavkov.

Privreda se prilagođava zelenoj tranziciji

Prema njenim rečima, različite privredne grane već pokazuju spremnost da svoje poslovanje prilagode zahtevima zelene tranzicije.

“Vidimo dobar odziv različitih grana privrede, koje su, zbog svojih proizvoda namenjenih tržištu Evropske unije ili drugim tržištima, već odlučile da zelena tranzicija postane deo njihove poslovne politike. To je sastavni deo unapređenja njihovih tehnologija u oblasti zaštite životne sredine. Mi se kao država trudimo da kroz međunarodne fondove omogućimo privredi u državnom vlasništvu, ali i privatnom sektoru, podsticaje za unapređenje tehnoloških postrojenja, povećanje energetske efikasnosti i uključivanje obnovljivih izvora energije. Sve to će im u budućnosti doprineti smanjenju zagađenja životne sredine” - kazala je Sara Pavkov.

Ko ne poštuje zakon može ostati bez dozvole

Na pitanje da li kompanija može da izgubi dozvolu za rad ukoliko odbija da ulaže u modernizaciju postrojenja i usklađivanje sa propisanim standardima, ministarka je objasnila da kontrola obuhvata više institucija i različite sektore.

“ Integrisana dozvola podrazumeva i učešće drugih institucija, među kojima su ministarstva nadležna za poljoprivredu i građevinarstvo. Važno je da građani razumeju da je inspekcijski nadzor u ovoj oblasti multisektorski. Tokom prethodne godine imali smo 96 nadzora nad subjektima koji pripadaju ovom tipu postrojenja, dok smo ove godine već obavili 27. Pokušaćemo da dodatno intenziviramo kontrole. Predviđene su kazne i za prekršajne postupke i za privredne prestupe, kako za samog operatera, tako i za odgovorno lice, kojem može biti zabranjen rad u određenoj delatnosti u trajanju do deset godina – objasnila je Pavkov.

Ona je naglasila da je samo od početka ove godine pokrenuto više postupaka protiv onih koji nisu poštovali propise.

“Samo ove godine pokrenuta su tri postupka za privredni prestup i desetine prekršajnih postupaka. Nastavićemo da budemo istrajni, jer u primeni propisa nema razlike” - poručila je ministarka Sara Pavkov.

Pravila su ista za sve

Bez obzira na to da li su domaće, državne ili strane kompanija, ministarka ističe da su pravila ista za sve.

“Pravila su apsolutno ista za sve i nema nikakvih razlika. Nije važno da li je reč o državnoj ili stranoj kompaniji, jer životna sredina takve razlike ne prepoznaje” - kazala je Sara Pavkov i dodaje:

“Do sada smo izdali 69 IPPC dozvola, dok u našoj evidenciji postoji više od 140 postrojenja koja prethodno moraju da pribave potrebne dozvole kako bi mogla da uđu u postupak izdavanja integrisane dozvole. Kontrolu će sprovoditi inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine, u saradnji sa inspekcijama ministarstava nadležnih za građevinarstvo i poljoprivredu, posebno u oblasti vodoprivrede. Ukoliko bude potrebno, biće uključena i ekološka inspekcija Ministarstva unutrašnjih poslova” - kazala je Sara Pavkov.

Kazne nisu dovoljno visoke

Govoreći o kaznenoj politici, ministarka je ocenila da propisani novčani iznosi nisu dovoljni u odnosu na posledice koje zagađenje može da ostavi na životnu sredinu.

“Postoje kazne koje nisu dovoljno visoke. Tri miliona dinara za privredni prestup i dva miliona dinara za prekršaj nisu dovoljni da bi se nadoknadila šteta naneta životnoj sredini. Ipak, veoma je pozitivno to što su industrija i privreda u našoj zemlji prepoznale da, zbog konkurentnosti na tržištu i zahteva koje postavljaju svetski i evropski standardi, moraju da se bave zaštitom životne sredine i da je u svojim poslovnim planovima postave kao prioritet”.

Digitalna baza za praćenje svih promena

Ministarka je objasnila i na koji način će biti moguće pratiti da li zakon funkcioniše u praksi.

“Od kraja ove godine operateri će imati obavezu da prijavljuju sve promene u svojim postrojenjima. Mnogi se prilagođavaju novim tehnologijama i uvode nove aktivnosti, a sve te izmene moraće da unose u digitalnu bazu koju će voditi Ministarstvo. Ukoliko to ne budu činili, biće predviđene kazne i za tu vrstu prekršaja. Na taj način ćemo iz dana u dan imati uvid u stanje, ne samo na osnovu izveštaja inspektora sa terena već i kroz jedinstvenu bazu podataka. Moći ćemo da pratimo ko je šta promenio, ko ne ispunjava obaveze, kome je potrebna pomoć, a gde je neophodno izreći kaznu. To će nam biti prava smernica za dalje delovanje” – zaključila je Sara Pavkov.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar