PITANJE REM-A PONOVO KLJUČNA TEMA Da li će Srbija konačno dobiti funkcionalan Savet?

Pitanje REM-a ponovo je ključna tema. Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima trebalo bi da odblokira izbor Saveta ovog tela. Postoji li politička volja da se ovaj višemesečni zastoj okonča? Da li će Srbija konačno dobiti funkcionalan i kredibilan REM, analiziramo sa Oliverom Zekić i Milošem Garićem u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

"Oseća se na medijskoj sceni da REM nedostaje. Osam meseci imamo savet REM-a koji nije profunkcionisao, jer sa četiri osobe u Savetu REM-a ne može da se nikakva odluka donese. Trenutno smo u 21. mesecu, koliko Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji. Gomila predmeta je na čekanju. Kada smo imali poslednju sednicu 1. novembra, nismo stigli da donesemo odluke, dodelimo dozvole na konkurse zaregularne radio-stanice i televizije. Ljudi nemaju dozvole od 4. novembra 2024. godine. Imamo gomilu prispelih zahteva za dobijanje dozvole na zahtev, to su kablovske televizije", kazala je Olivera Zekić i dodala:

K1 televizija

"Imamo i dalje posledice, da 13. jula prestaje mandat za šestoro članova RTS-a, ostaje samo troje; sa njih troje RTS je blokiran, ne može da radi. Oni sledećeg ponedeljka ostaju bez mandata. REM bira članove Upravnog odbora RTS-a i RTV-a, ako ne bude Saveta, u oktobru ističu i mandati članovima Upravnog odbora RTV-a. Osim REM-a, ukoliko ne dođe do sastavljanja Saveta REM-a, ako gospodin Šabić, Ira Prodanov Trajišnik, Dubravka Valić Nedeljković i Mileva Malešić, ukoliko se ne odluče da prihvate to autentično tumačenje Ustavnog skupštinskog ustavnog odbora, imaćemo situaciju, ne znam kako se ispetljati iz nje", objašnjava ona.

Problem devetog člana REM-a

“Plan je da se deveti član iz redova nacionalnih manjina izabere kada se formiraju novi saveti nacionalnih manjina i da tog devetog ili petog, jer ne znamo šta će biti, da li će prihvatiti da se vrate u Savet REM-a ili će ostati tvrdoglavi i da kažu mi to nećemo. Znači, devetog člana iz redova nacionalnih manjina ćemo dobiti u decembru ili januaru.“ - kazala je Olivera.

Ukazujući na to da država nije propustila nijedan korak u procesu usaglašavanja medijskih zakona, Olivera Zekić upozorava da se
opstrukcija rada REM-a koristi kao sredstvo za usporavanje evropskog puta Srbije i otvaranja Klastera 3.

“Država je sve uradila. Jedna njihova intencija je da se ne otvori Klaster 3. Pošto je država sve uradila, Evropska komisija bi trebalo da bude poštena i da u izveštaju napiše da je država sve uradila, da je proces sastavljanja članova REM-a inkluzivan i da na državi nije ništa više, da nema šta da uradi. Kako će izgledati taj izveštaj, koji očekujemo u narednim danima oko otvaranja Klastera 3? U situaciji da se ne vrate, to takođe može da bude jedan od razloga. Oni posle izbora spremaju municiju za dan posle i da će taj scenario A, ukoliko ne uđu i ne bude napravljen REM, biti razlog da kažu da su izbori bili nelegalni i nelegitimni. To je taj ceo slučaj. Ovom prilikom ih obaveštavam, gospodu i gospođe koji se predomišljaju, da će Služba za monitoring Regulatornog tela za elektronske medije raditi monitoring izbora, bez obzira na to da li saveta REM-a bude ili ne. Službe su u obavezi da to urade i dobijaće preseke na nivou od sedam i 14 dana“, zaključila je Olivera Zekić.

Miloš Garić: Da nije tužno...

"Ovo je jedan vrlo mučan period; da nije tužno, bilo bi smešno koliko pojedini ljudi, u ime jednog velikog profesionalizma i nezavisnosti,
navodno pokazuju jednu neodgovornost, neozbiljnost i jednu infantilnost, jer to malo podseća na dečje ponašanje. To je trajalo čitavu proceduru od maja prošle godine, kako je procedura započeta sa pozivom. Bilo je toliko toga neozbiljnog u tom periodu", objasnio je.

K1 televizija

„Mi imamo toliko ucena, uslovljavanja, toliko pokušaja da se čitava procedura obesmisli do krajnosti, uprkos dobroj volji skupštinskog odbora, ljudi koji su ozbiljno prišli svom poslu“, dodaje.

Miloš Garić je istakao da u javnosti postoji vidljiva tendencija da se državne institucije marginalizuju, stavljajući nevladin sektor u poziciju iznad zakonodavnog tela.

“Imam utisak da neko hoće da potpuno izuzme državu iz bilo koje oblasti medija. Narodna skupština, kao vrhovno zakonodavno telo u svim demokratskim zemljama, mora da bude ta koja je glavni autoritet za sve, a ne da od nje bude važnije neko nevladino udruženje i predsednik nekog nevladinog sektora koji ima dobre veze u Briselu. Pa se onda, preko raznih mehanizama pritiska, sada spušta uloga Narodne skupštine, da ona nema pravo ni po onom zakonskom delu da postupi“, kazao je Garić i objasnio:

“U zakonu precizno stoji da Narodna skupština ne mora da izglasa svih devet kandidata. Ona može da ne da poverenje nijednom od dva kandidata koji su predloženi na bilo koju od ovih devet pozicija. Pričam o predsedniku nacionalnih manjina, koji je zbog toga ostavljen da bi ta demokratska procedura bila ispoštovana maksimalno. Jer smo imali kandidata koji je imao najveći broj nacionalnih saveta iza sebe, mađarskog kandidata, koji nije mogao da dođe na glasanje zbog proceduralnih trivijalnosti. Sada se zbog toga podigla tolika halabuka, tolika žuč se prosula od strane tog dela civilnog sektora koji mi se čini prilično otuđen i koji sebe naziva nezavisnim“, kazao je.

“A šta smo mi svi ostali? Ta vrsta nipodaštavanja ostatka sveta, da on ne postoji, da je to neka grupa ljudi koja ima ultimativno ekskluzivna prava da sebe proglašava za maksimalne profesionalce koji nama mogu da dele lekcije po ceo dan – ja na to ne pristajem. Ja ću prema njima biti jako objektivan i direktan, jer ne dozvoljavam da me neko tretira kao čoveka drugog ili trećeg reda, da su to neki nezavisni vrhunski majstori svog zanata, a da smo mi svi ostali neznalice. Šta znači biti nezavisan? Nazivate sebe nezavisnim, a da usput imate vrlo sporne moralne, stručne, uopšte radne etike. Kakvu radnu etiku imaju ovi ljudi, koji nas drže kao taoce svih ovih meseci?“, zaključio je.

Ostavite komentar