"BRISEL NEMA ŠTA DA ZAMERI"! Snežana Paunović u "Uranku" o preporukama ODIHR-a

U Narodnoj skupštini traje žustra rasprava o izmenama izbornih zakona. Dok vladajuća koalicija tvrdi da su rešenja usaglašena sa preporukama ODIHR-a i da donose veću transparentnost izbornog procesa, opozicija smatra da se izmene ne odnose na najosetljivije teme i da se svesno beži od suštinskih promena.

Pred poslanicima su izmene četiri važna zakona: o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o izboru predsednika Republike i o Ustavnom sudu. Ako izmene budu usvojene, menjaće se pravila za biračke odbore, način prikupljanja potpisa podrške izbornim listama, položaj manjinskih lista, kao i način rešavanja izbornih sporova. 

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Snežana Paunović u emisiji “Uranak” na televiziji K1, obrazložila je predložena rešenja. 

- Građani neće možda imati mnogo benefita od ovih izmena o kojima govorimo i generalno od izbornih zakona. Građani sami po sebi, osim u onom delu gde se prenosi suverenitet na narodne poslanike, odbornike ili bilo koji izborni nivo, nemaju nekih ličnih benefita od toga. Ta kvalifikacija 'manje važne' ili 'značajne' čak ne stoji u preporukama ODIHR-a. Tamo ih kvalifikuju kao neke koje su prioritetne ili manje prioritetne. Najprioritetnija je bila ona koja se tiče jedinstvenog biračkog spiska - kazala je Paunović i dodala:

- Mi se mahom bavimo tim nepravilnostima koje nam ugrožavaju pravo i mogućnost iz ugla onih koji se kandiduju. Retko ćete čuti od običnih ljudi da imaju neki megalomanski problem kada su u pitanju izbori. Njihove bi se primedbe svele na ono o čemu se uopšte ne razgovara, a to je dostupnost biračkih mesta za ljude sa invaliditetom.

Glavno sporenje organizacije CRTA i opozicije odnosi se upravo na nivo implementacije preporuka ODIHR-a.

- Ako uzmemo u obzir da ih ima 25, onda možemo reći da je to učinjeno delimično. Nemoguće je da vi obuhvatite svih 25 preporuka koje se tiču različitih zakona; ovde se ne radi samo o ovim zakonima. Ovo su četiri zakona o kojima sada razgovaramo i preporuke ODHIR-a. Građani će imati mogućnost koju do sada nisu imali, a koliko je to dobro ili loše, pokazaće praksa. Građani će moći da podrže više lista koje se kandiduju, više različitih ili sličnih političkih opcija, što će olakšati funkcionisanje političkim grupacijama i kandidatima - izjavila je ministarka.

Ona je dodatno objasnila zašto se ova odluka smatra demokratskom.

- Zato što je to iz ugla ODIHR-a, iako su sve te izmene pisane u Beogradu, pa zato zvuče nemušto. U manjim sredinama, gde živi manji broj ljudi, skučen je prostor za prikupljanje potpisa. Obično se optužuje vladajuća većina da ona, pošto ima resurse, brže skupi potpise i na taj način ugrozi sve ostale koji bi se kandidovali - rekla je Paunović.

Pitanje medijske zastupljenosti i mogućnosti zloupotrebe izbornog procesa ostaju ključne tačke spoticanja između vlasti i opozicije.

- Uvek postoji prostor za manipulaciju. Nikada neće postojati sistem koji će opoziciji biti idealan kada govorimo o medijskoj zastupljenosti; to je uvek podložno kritici. Izmene zakona o kojima opozicija govori su u toku, na njima rade radne grupe kako bi se došlo do najboljih rešenja. Najosetljivija stvar u celoj priči su preporuke ODIHR-a, koje kažu da bi bilo transparentnije da jedan birač može da podrži pet lista, a mi gubimo vreme pokušavajući da razumemo jedni druge. Kada oni napišu preporuku, to čine bez svesti o tome koliko je teško ili lako implementirati takva rešenja u zakone Republike Srbije, a potom ih nametnuti i mentalitetu građana koji imaju svoje navike - rekla je ona.

Sprečavanje zloupotrebe manjinskih lista

Govoreći o strožim pravilima koja treba da stanu na put manipulacijama, ministarka je objasnila da se uvodi preciznije definisanje manjinskih lista.

- Zloupotreba manjinskih lista sprečavaće se tako što će naziv nacionalne manjine morati precizno da stoji u samom nazivu liste. Ranije je to bilo, da upotrebim žargonski izraz, na 'majke mi' – smatralo se da je lista manjinska jer se na njoj nalazi jedan čovek koji pripada nekoj manjini. Sada to mora biti mnogo preciznije. To nije estetska promena, to je veoma važno. Sada je to potpuno uređeno – mora postojati zastupljenost i precizna definicija o kojoj se manjinskoj grupi radi - kazala je Paunović.

Naglasila je da je to značajna novina, baš kao i profesionalizacija biračkih odbora.

- Tu sve počinje i završava se u jednom danu. Republička izborna komisija će sada sertifikovati ljude koji će sa tim sertifikatom, koji važi tri godine, imati pravo da budu na biračkom mestu. Ukoliko se na samom biračkom mestu dogodi propust, oni automatski gube licencu i, ako se ne varam, postoji rok od dve godine tokom kojeg ne mogu ponovo da apliciraju za nju. Podzakonski akti Republičke izborne komisije urediće način na koji će oni biti kandidovani i upućivani na obuke - rekla je ministarka.

Borba protiv izbornog inženjeringa i organizovanih migracija birača

Snežana Paunović se osvrnula i na pitanje takozvanih "izbornih migracija", ističući da su zakonska rešenja po ovom pitanju sada vrlo precizna.

- Zakon je tu jasan, a bio je precizan i u predfazi, pre nego što smo formirali komisiju. Zakonom je regulisan rok u kojem se stiče biračko pravo na osnovu boravišta. To znači da je u prvi mah, na inicijativu, predložen rok od devet meseci kao širi spektar, ali je na kraju zakonski uređeno da to bude šest meseci trajanja boravišta u lokalnoj samoupravi kako biste stekli pravo glasa. Ovde primarno govorimo o lokalnim izborima, jer republički izbori ostavljaju mogućnost da glasate tamo gde ste se zatekli u nekom drugom delu zemlje – za to takođe postoji zakonski rok, ali on nije tako dug - objasnila je ministarka.

Evropska komisija ne bi trebalo da ima primedbe

Ministarka je istakla da očekuje pozitivne signale iz Brisela, s obzirom na to da su ključne tačke već usaglašene sa ekspertima.

- ODIHR se usaglasio sa predlogom zakona i nije imao primedbe na postojeći tekst koji se sada nalazi pred narodnim poslanicima i građanima Srbije. Zbog toga ne očekujem primedbe bilo kog tipa iz Brisela. Ono što očekujem, a bojim se da se neće desiti, jeste da parlamentarna opozicija glasa za ove zakone. To bi bilo više nego normalno, jer bi ovakva rešenja trebalo da prođu parlament konsenzusom - kazala  je Paunović.

„Najlakše je baviti se ulicom“: O tenzijama i bezidejnosti

Ministarka je dodala da česti izbori ponekad služe isključivo kao platforma za stvaranje tenzija, ali da su građani takvim tempom već iscrpljeni.

- Nisu ovo prvi, a verovatno ni poslednji parlamentarni izbori koji ne donose ništa suštinski novo. Oni često služe kao platforma onima koji ih traže kako bi se u postizbornom periodu stvorila kritična atmosfera koja može da se zloupotrebi. Mislim da tenzija opada i da su ljudi umorni, ali da je to, nažalost, dobra atmosfera za političke sukobe kada je reč o bezidejnosti. Kada sa jedne strane imate platformu koja možda i nije najbolja, a sa druge strane nemate nikakvu alternativu – ni bolju ni goru – onda je najlakše baviti se ulicom - rekla je ona.

Da li SPS na izbore ide samostalno?

Na pitanje o budućem nastupu Socijalističke partije Srbije, ministarka ostaje zagonetna, ali je naglasila snagu vladajuće koalicije.

- Rano je za takvu odluku. To je stvar procene vladajuće većine koja se zaista nalazi na meti. Postoji dovoljno političkog iskustva kod lidera Vučevića i Dačića, ali i kod predsednika Republike, čiji se mandat završava. Izbori su borba za svaki glas i u tom kontekstu je važno da svaki glas ide u naše 'korpe', bile one odvojene ili zajedničke. Socijalisti će se ponašati u skladu sa svojim programom, a to podrazumeva koaliciju samo sa onima koji žele dobro Srbiji - zaključila je Snežana Paunović.

Bonus video

Ostavite komentar