PONAŠANJE OCA DANKE ILIĆ SUMNJIVO? SVI DOKAZI U "URANKU" Lajvovi na TikToku, lažna priznanja, osumnjičeni...

Više od godinu dana nakon nestanka i smrti dvogodišnje Danke Ilić, u Banjskom Polju započela je rekonstrukcija događaja koji su potresli celu Srbiju. Na licu mesta nalaze se i osumnjičeni za ubistvo, ali i roditelji devojčice, što dodatno pojačava emocionalnu težinu ovog procesa. U pitanju je ključna faza u istrazi, a najvažnije pitanje ostaje: da li će optužnica protiv osumnjičenih biti potvrđena?

O svemu tome govorilo se u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde su gosti bili Maja Jovanović iz Nacionalne asocijacije za borbu protiv nasilja, stručnjak za bezbednost Ratomirom Antonović i novinar Darko Jevtić.

Novinar Darko Jevtić istakao je da je rekonstrukcija naložena od strane Tužilaštva u Boru i da predstavlja važan deo procesa u cilju potvrđivanja optužnice.

— Ovde se traži potvrda optužnice i zbog toga se radi rekonstrukcija. Tužilaštvo u Boru je naložilo da se ona ponovi. Na lice mesta izlaze svi uključeni u slučaj i sve se detaljno analizira – pokret po pokret, ukrštaju se iskazi. Juče je bilo neslaganja u pojedinim detaljima, što dodatno komplikuje stvari. Sada je sve u rukama tužilaštva - rekao je Jevtić.

Prema njegovim rečima, osumnjičeni su na mesto rekonstrukcije dovedeni pod jakim policijskim obezbeđenjem.

— Policija ih čuva sa dugim cevima jer se ipak radi o sumnji za ubistvo. Rekonstrukcija se radi u realnom vremenu – od prvog poziva, minut po minut, svaki detalj iz svoje vizure. U 12 časova policija je počela da zatvara deo puta, dolazi tužilac, a potom se dovoze osumnjičeni. Nekoliko puta su prošli trasu kretanja i vraćali se nazad, pokušavajući da rasvetle svaki korak,sve se završilo oko 21h. Majka nestale devojčice je bila i pokazivala je forenzičarima određena mesta, da se tu nešto merilo i možda se tu nešto nije poklopilo- dodaje Jevtić.

K1 televizija

Postoje vremenska nepoklapanja i nelogičnosti

— Obzirom da se rekonstrukcija radi, sigurno postoje određene nelogičnosti i propusti. Osumnjičeni su izvođeni odvojeno, što je metodološki ispravno, ali se pokazalo da se neki segmenti ne poklapaju — naročito vremenski uslovi. Dana kada je Danka nestala, 26. marta 2024. godine, vreme je bilo kišno, što se može lako proveriti. Teren je bio blatnjav, trava mokra, i to znatno menja okolnosti u odnosu na rekonstrukciju koja se sada sprovodi po suvom vremenu. Dete ne hoda isto po suvom i po blatnjavom terenu, i to je ozbiljna zamerka- rekla je Jovanović.

Ona naglašava da upravo takve okolnosti mogu da utiču na preciznost zaključaka koje će rekonstrukcija ponuditi.

— To je važna sekvenca kada govorimo o tačnosti rekonstrukcije. Ne odustajem od svojih ranijih stavova – majka mora biti u fokusu jer je poslednja videla dete. Međutim, postavlja se pitanje: da li je ona zaista poslednja koja je videla Danka? Imamo iskaz komšinice koja tvrdi da je videla devojčicu na ulici, pa se onda pojavljuje ‘možda’. Da li je komšinica uopšte dovoljno ispitana? Mnogo je nelogičnosti koje zahtevaju dodatnu pažnju- upozorila je.

Jovanović smatra da bi rekonstrukcija mogla otvoriti i dodatne pravce u istrazi.

— Rekonstrukcija može biti ključni pravac u daljoj izgradnji optužnice, ali i proširenju iste. Kada govorimo o nestanku Danke, stojim iza toga da je praktično nemoguće da je dete od 22 meseca, sa tako malim koracima, moglo da se udalji toliko daleko, a da majka to ne primeti. Da niko ne čuje njeno dozivanje, da se dete ne odazove – to nije realno. Posebno se mora obratiti pažnja na vremenska nepoklapanja- dodala je.

"Neko je nešto morao da vidi i čuje

Rekonstrukcija događaja u slučaju nestanka i ubistva dvogodišnje Danke Ilić, koja se ovih dana sprovodi u Banjskom Polju, izaziva brojne reakcije javnosti i struke. Jedna od gošći emisije "Uranak" na televiziji K1, Maja Jovanović iz Nacionalne asocijacije za borbu protiv nasilja, iznela je niz zamerki na tok rekonstrukcije, ukazavši na vremenska nepoklapanja, propuste u istragama i nedovoljno ispitan kontekst samog nestanka.

Posebno je, kako kaže, problematična često pominjana fraza o „kritičnih sedam minuta“.

— Svi govore o tih kritičnih sedam minuta, ali mi zapravo imamo samo dva minuta koja su ključna – u tom kratkom vremenu devojčica je navodno nestala. Postavlja se pitanje: da li je majka gledala na sat? Koliko tačno traje trenutak kada daje sinu vodu? Ko sa sigurnošću može da kaže da su prošla baš dva minuta? Vremenska nepoklapanja su jedan od glavnih problema cele istrage - rekla je Maja Jovanović.

K1 televizija

 

Ona ističe da se posle više od godinu dana od nestanka, mogućnosti za dobijanje čvrstih fizičkih dokaza znatno smanjuju.

— Posle godinu i dva meseca, teško da se može doći do materijalnih dokaza. O fizičkim dokazima, realno, ne možemo više ni govoriti. Rekonstrukcija, međutim, ima drugu svrhu – to je poklapanje sadašnjih iskaza sa prethodnim. Prvi iskazi koje su dali roditelji i osumnjičeni moraju se proveriti i ukrstiti sa onim što se sada govori i prikazuje na terenu- objasnila je.

Jovanović je naglasila i važnost jedne od izjava iz dosadašnje istrage.

— Postoji podatak da je majka, dok je tražila dete, videla dvojicu osumnjičenih nedaleko od kuće. To se mora detaljno proveriti i rekonstruisati. Dobro odrađena rekonstrukcija je ključna u ovako teškim slučajevima, a ovaj slučaj to svakako jeste – jer nemamo ni svedoke, ni direktne dokaze. Ali ja sam potpuno sigurna da je neko iz okruženja kuće, iz neposredne blizine, nešto morao videti ili čuti- rekla je Jovanović.

Na kraju je podvukla ono što smatra najvažnijim u ovakvim tragedijama:

— U slučajevima nestanka dece, posebno tako malog deteta kao što je Danka, tada stara samo dve godine – ne postoji reč možda. Svi odgovori moraju biti precizni. Nema prostora za nagađanja, jer svaki minut i svaka izgovorena reč može da napravi razliku između istine i greške- rekla je.

Danka Ilić nije bila "tipovana"

Maja ističe da dete sigurno nije bilo „tipovano“, jer Dankina majka nije ranije dolazila tamo, a dete je bilo prvi put.

- Sigurna sam da postoji jedna kocka koja je svima nama promakla. Takođe, mogu da tvrdim da postoje ljudi koji su nešto videli, ali često postoji strah ili osećaj ‘ne želim da dajem izjavu policiji’ ili ‘ne želim da se mešam’. Možda su ugledali nekoga koga se plaše. Život jednog malog deteta ne bi smeo da ostane zarobljen u ovakvoj enigmi, zbog tuđih hira i izgovora poput ‘neću da dajem izjavu policiji’.“ - kazala je Maja i dodaje da li na drugi tas treba da se stavi neku kriminalnu organizaciju.

- Dugo sam u medijima ukazivala na značaj satelitskih snimaka. Bor je mesto u kojem posluju kineske kompanije, pod stalnim i ozbiljnim monitoringom, pa su satelitski snimci lako dostupni upravo zbog prirode njihovih delatnosti. Na tim snimcima može se videti sve — od registarskih tablica, preko toga šta ljudi piju, do broja prisutnih osoba. U ovako teškim i složenim situacijama, verujem da međunarodna saradnja mora postojati i biti neophodna - kazala je Maja, dok se Darko Jevtić, nadovezao da pouzdano zna da su dobili satelitske snimke, ali da ništa nisu videli jer su vremenski uslovi bili loši.

Lajvovi roditelja na TikToku

- Gledala sam nekoliko tih prenosa i moram da kažem da su u pojedinim trenucima reči oca bile veoma pogrdne. Ne želim da upirem prstom ni u koga, ali smatram da takav način izražavanja nije primeren. To nije razgovor, već forma oglašavanja koja deluje neozbiljno, a nimalo ne priliči roditeljima deteta koje je nestalo. Roditelj koji želi da kaže svoju stranu priče treba to da učini na dostojanstven i primeren način. Roditelji nestale dece se i dalje oglašavaju, gostuju na televizijama, ali postoji granica pristojnosti koju ne bi trebalo prelaziti — naročito kada još uvek ne znaju gde im je dete - kazala je Maja.

"Bez materijalnog dokaza, ne možemo govoriti o smrti"

Stručnjak za bezbednost Ratomir Antonović, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, ukazao je na brojne pravne i istražne nejasnoće u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić, posebno naglasivši da se u ovom trenutku još uvek ne raspolaže sa konkretnim dokazima koji bi potvrdili njenu smrt.

— Mi nemamo nikakve činjenice. Raspolažemo samo sa određenim spekulacijama iz javnosti i iskazom koji je potom povučen. Osumnjičeni imaju pravo da daju lažan iskaz, pa da ga opozovu. To im zakon dozvoljava. Dakle, za početak imamo prvu dilemu – da li je Danka ubijena? Možda je dete i dan-danas živo. To je prva i osnovna spekulacija- izjavio je Antonović.

K1 televizija

 

On je naglasio da je postojanje materijalnog dokaza ključno da bi se smrt deteta tretirala kao pravno validna činjenica.

— Da bismo govorili o smrti kao činjenici, mi moramo da imamo materijalni dokaz da je neko ubijen ili da je stradao. U ovom slučaju imamo dvojicu – ne okrivljenih – već osumnjičenih, i to je ogromna razlika. Imamo optužnicu koja nije potvrđena i koja se već drugi put vraća tužilaštvu, što jasno govori o stepenu neizvesnosti- objasnio je.

Rekonstrukcija događaja, prema njegovim rečima, u ovom trenutku predstavlja pokušaj da se dođe do novih ili dodatnih činjenica koje bi mogle imati dokaznu vrednost.

— Zato danas i imamo rekonstrukciju. Ona može imati snagu dokaza ukoliko se u njenom toku otkrije neka bitna i značajna činjenica. Na primer, ukoliko se ustanovi da vremenski interval nije izvodljiv ili da je rastojanje između kuće i puta problematično. Ili, ako se utvrdi da se vozilo kretalo malom brzinom i da nije moglo izazvati smrt deteta od dve godine. Sve su to mogući ishodi – ali, naglašavam, samo ako to rekonstrukcija pokaže- rekao je Antonović.

Slučaj nije odbačen samo zbog pritiska javnosti

Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, stručnjak za bezbednost Ratomir Antonović osvrnuo se na pravne komplikacije u slučaju nestanka Danke Ilić, posebno naglašavajući neuobičajeni tok postupka i izostanak materijalnih dokaza.

Kako je naveo, Apelacioni sud u Nišu je čak dva puta vratio optužnicu Višem sudu u Zaječaru, a prilikom drugog vraćanja naložio je i da potpuno novo sudsko veće Višeg suda u Negotinu donese odluku. Prema njegovim rečima, to nije standardna pravosudna praksa.

— Da je ovo neki slučaj u koji nije uključena tolika pažnja javnosti, on bi se najverovatnije završio tako što bi tužilaštvo donelo odluku o odbacivanju. Ne bi se ni podizala optužnica. Jer kako možete podići optužnicu ako nemate nijedan materijalni dokaz? Na čemu je gradite? Upravo zato je sud dva puta odbio da je potvrdi – jer materijalnih dokaza nema- istakao je Antonović i otkrio koje su njegove nedoumice.

— Prva nedoumica mi je da li je dete ubijeno ili živo. Drugo, ukoliko je ubijeno, ko je izvršio zločin. Treće, gde je telo? Ne postoji savršen zločin. Imali smo profesionalce koji se time bave, ali nikada nije izvršen savršen zločin- podvukao je Antonović.

On je izrazio i svoju iskrenu nadu:

— Suštinsko pitanje je gde je dete ili telo? Najviše bih voleo da je dete živo i zdravo - kazao je Antonović.

Davanje lažnih priznanja

- Lažni iskazi ponekad se daju kako bi se dobilo na vremenu — dok se pažnja usmerava na njih, pravi izvršilac može iskoristiti momenat nepažnje i nestati, van domašaja zakona. Davanje lažnih priznanja nije slučajno; važno je razumeti šta je pravi motiv iza takvih postupaka - dodaje Antonović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar