EVO ZAŠTO JE NIKOLA ROKVIĆ IZABRAO BAŠ OVAJ MANASTIR! Simbolika njegovog poduhvata i ovog mesta je JEDINSTVENA!

Pevač Nikola Rokvić, započeo je hodočašće pre 30 dana kada je iz Beograda pešaka krenuo put Grčke, tačnije Egine i manastira Svetog Nektarija Eginskog, a danas je stigao do odredišta. Na svom putu sakupljao je novac namenjen humanitarnim svrhama, a do sada je skupio preko 31 milion dinara. Pošao je na put sa humanim ciljem, da se skupe pare za dečije onkologiju u Srbiji.

Manastir Sveti Nektarije Eginski poznat je po svecu koji je prema verovanju hrišćana učinio preko 2.000 čuda.

Na putu dobrote, Rokvić je skupio preko 31 milion dinara.

Egina je ostrvo u Egejskom moru. Nalazi se u središnjem delu Saronskog zaliva, koji po ovom ostrvu nosi još i ime Eginski zaliv. Od Atine je udaljena oko 30 km vazdušnom linijom. Od atinske luke Pirej do Egine možete doći brodom ili hidrogliserom.

Foto: screenshoot/grckainfo/instagram printscreen/nikolarokvic

O manastiru Svetog Nektarija

Najveće naselje na ostrvu je istoimeni gradić Egina na severozapadu gde se nalazi i čuveni manastir Sveti Nektarije Eginski koji predstavlja značajan centar mnogih hodočasnih putovanja.

Sveti Nektarije Eginski je bio pravoslavni teolog i svetitelj. Smatra se velikim isceliteljem i čudotvorcem.

Rođen je u Trakiji 1. oktobra 1846. godine. Od svoje 20. godine je počeo da radi kao učitelj u gradu Hiosu, a posle 10 godina službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. 1885. godine je primio monaški postrig pod imenom Nektarije (“napitak besmrtnika”). Narednih godina je živeo u Atini, gde je i diplomirao na Bogoslovskom fakultetu.

Foto: printscreen/grckainfo

U nekoliko godina nakon toga je rukopoložen u čin sveštenika, zatim primio čin arhimandrita, postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije i izabran za mitropolita Pentapolskog. Između 1894. i 1908. godine vodio je teološku školu u Atini, a onda se penzionisao. Svoje dane u penziji je proveo u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj je i dobio naziv Eginski.

Postoji predanje da je Nektarije došao na Eginu da nađe mesto na kom će podići manastir, da su mu se javili Sveti Mina i Sveti Dionisije Zakitonski koji su mu pokazali mesto na kom je nekada davno bio manastir, i on je odlučio da ga podigne baš tu.

Sveti Nektarije Eginski preminuo je u bolnici u Atini 1920. godine, pretpostavlja se od raka prostate. Kanonizovan je od strane Carigradske patrijaršije 1961. godine i bio je poslednji kanonizovan svetitelj grčke pravoslavne crkve.

Postoje brojna svedočenja o tome da su se dešavala čuda nad njegovim moštima, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći i da pomažu onima koji boluju od teških bolesti, a naročito obolelima od raka.

Manastir se nalazi na gotovo najvišoj tački ostrva. To je kompleks koji se sastoji od manastira svete Trojice, nove crkve, ćelije u kojoj je Sveti Nektarije Eginski boravio, kapele i konaka. U novoj velelepnoj crkvi se nalazi njegove mošti, u srebrnom sarkofagu. Crkva je zgrađena u vizantijskom stilu, sa velikom polukružnom kupolom i dva zvonika.

Ovde vernici dolaze da se poklone i da osveštaju predmete koje su doneli polaganjem na sarkofag. Unutra se nalaze i brojne ikone, a posebno se ističe ikona Svetog Nektarija, ukrašena zlatnim i srebrnim pločicama, koje Grci prinose sa molbom za ozdravljenje. U manastiru svete Trojice nalazi se svetiteljeva glava, kao i deo moštiju.

Foto: printscreen/grckainfo

U okviru kompleksa se nalazi i ćelija u kojoj je nekada živeo Sveti Nektarije Eginski. Prostorija ima potpuno autentičan izgled i tu se još uvek nalaze njegove lične stvari. Monahinje dozvoljavaju da teži bolesnici legnu na krevet na kome je on spavao i pomole se. Na izlazu iz ćelije nailazi se na veliki kamen, koji je donet iz njegovog rodnog mesta.

U blizini je i kapela u kojoj se nalazi mermerni grob. Tu je Sveti Nektarije Eginski bio sahranjen sve do vađenja moštiju. Postoje i dve prodavnice sa ikonama, i osveštanim uljem, koje se može sipati u maslinovo ulje i tako piti svaki dan po jedna kašika, takođe u cilju izlečenja bolesti.

Prostor oko manastira je veoma lepo uređen, ukrašen cvećem i zelenilom, tako da je pravo uživanje šetati se dvorištem manastira, a svi koji ga posete vrate se puni utisaka i kažu da su na ovom svetom mestu osetili neverovatan mir.

Ostavite komentar