Kako je ZAPRAVO oslobođen BEOGRAD? Tito je to uradio iz SEBIČNIH RAZLOGA

Dr Petar Dragišić, naučni savetnik u Institutu za novu istoriju Srbije, u emisiji “Uranak” na K1 televiziji pričao je o tome koliko je 20. oktobar važan za istoriju Srbije. Nakon višednevnih teških borbi pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pomognuti svojim sovjetskim saveznicima oslobodili su Beograd 20. oktobra 1944. godine.

Foto: Youtube PrintScreen

Beogradska operacija ili Beogradska ofanziva predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu, a trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. godine.

Objasnio je i da operacija ima još nekoliko aspekata.

- Ovde prvi put dobijamo i učešće Crvene armije u jugoslovenskom sukobu, što istorijski nije česta situacija. Tito je rešio da razgovara sa Staljinom. Bio nam je to iznenađujući trenutak. Narodnooslobodilačka vojska i Narodnooslobodilački pokret i sam Tito nastojao je da drži distancu prema zapadnim saveznicima i prema Staljinu. Deo toga je bio i onaj čuveni sastanak Tita i Čerčila avgusta meseca u Napulju, gde su oni dogovorili formiranje vlade Tito - Šubašić. Tu se pojavio obris britanskog uticaja na prilike u Jugoslaviji. Tako da su Britanci bili zadovoljni posle tog razgovora Tita i britanskog premijera. Ali, usledio je iznenadni preokret. Pod konspirativnim okolnostima Tito je prvo otišao u Rumuniju, a zatim u Moskvu ne obaveštavajući zapad o tome. 

 

Kako je Dragišić rekao, Tito je u Moskvu otišao sam. 

- Tito od Britanaca nije dobio neku veliku vojnu pomoć. Niko nije znao šta planira. On je nekoliko dana razgovarao sa Staljinom. U tom trenutku dogovorena je operacija i da sovjetske trupe uđu u Jugoslaviju. To je imalo politički i vojni značaj na situaciju u Jugoslaviji. S druge strane, učešće Crvene armije je prelomilo taj sukob, bez obzira što su trupe NOV bile brojnije, nisu raspolagale težom artiljerijom, a nisu imali ni avijaciju. Nisu imali ni iskustva vođenja borbi u gradovima poput Beograda, dok su Rusi bili prekaljena vojska. To je bio jedan Titov motiv. Operacija bi totalno otišla drugim putem da Sovjeti nisu učestvovali. Drugi motiv je bio dogovor dva lidera da se Tito i Jugoslavija priključe tom sovjetskom bloku i da se distancira od zapadnih saveznika - ispričao je Dragišić u “Uranku”.
 
Istoričar je napravio i poređenje te situacije sa današnjim vremenom.

On je objasnio i kako su tekle bitke u Beogradu. ali i šta se dešavalo posle oslobođenja.

- Na obodima Beograda Crvena armija je odigrala odlučujuću ulogu. Sprečili su nemačke trupe da iz Smedereva uđu u Beograd. Sovjetska avijacija je dejstvovala i prilikom izmeštanja nemačkih trupa u pravcu Zemuna. U centru Beograda bilo je više partizana. Tu su se vodile pešadijske borbe, borbe za svaku zgradu i tu je uloga partizana bila jača i primetnija, jer je i odluka Tita i Staljina bila takva da se ne ide na uništenje Beograda, kako bi grad opstao. Ratovalo se za svaki stepenik i za svaki sprat. Nismo svesni toga. Žrtve na strani naše vojske i sovjetske nisu bile velike u odnosu na obim operacije, negde oko 4.000 boraca je poginulo, što nije puno. Nemci su imali velike gubitke, oko 16.000 žrtava i 10.000 zarobljenih. Ono što je meni nejasno je motiv vojske Vermahta da tako žilavo brane Beograd i po cenu života - kazao je dr Petar Dragišić u „Uranku“. 

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Iznenađeni Britanci

Čitava Titova “avantura”, kako je kazao Dragišić, je iznenadila Britance koji su sa njim imali dogovor. 

- Sve ono što su oni investirali u njega palo je za mesec dana. Na to se nije dobro gledalo. Projekcija Britanaca je bila da uticaj Britanaca i Sovjeta bude izjednačen u Jugoslaviji. Britanci su imali dva igrača u Jugoslaviji, Tita i Mihajlovića. Bilo im je neshvatljivo da su u jednom trenutku izgubili oba. To su bile velike investicije u oba pokreta koje su podržavali od 1941. godine. Ali tri godine posle rata usledio je novi preokret kada je Zapad povratio dobar deo uticaja koji su izgubili 20. oktobra 1944. godine. 

Staljin je hteo Tita da percipira ne kao lidera naroda i regiona, već kao izvršioca svojih naloga, dodaje istoričar.

- Legitimno pravo svakog političkog lidera je da kada ima prostora može da se opredeljuje prema sopstvenim interesima. Tito je znao da je potpuno vezivanje za Zapad značilo kraj njegove vladavine, pre ili kasnije. Tito je više puta kroz istoriju imao odnos sa zapadom i sa Sovjetima po principu toplo-hladno - podsetio je Dragišić u “Uranku” na K1 televiziji.

 

 

 

Ostavite komentar