USTATI, PA REĆI MESI! Jedan život nije dovoljan za sve što je pokazao

Menjale su se taktike, stadioni i pravila. Menjao se čak i sam fudbal. Samo je jedno ostalo isto. Kada je najvažnije, lopta nekako pronađe Lionela Mesija. Argentina je protiv Alžira otvorila odbranu svetske krune pobedom od 3:0, ali rezultat je te večeri bio u drugom planu. Ovo je bila noć čoveka koji je odavno prerastao statistiku. Het-trik u 38. godini, na šestom Svetskom prvenstvu, u jubilarnom 200. nastupu za reprezentaciju. Kao da je neko pisao scenario, pa preterao sa romantikom. 

Prvi gol bio je podsetnik da klasa ne stari. Drugi dokaz da osećaj za prostor ne može da nestane. Treći je bio pečat na još jednu istorijsku stranicu. Sa ta tri pogotka Mesi je stigao do 16 golova na Mundijalima i izjednačio rekord Miroslava Klosea, čoveka za koga se verovalo da će zauvek ostati sam na vrhu.

Ali brojke nikada nisu bile suština Mesijeve priče.

Suština je u tome što je ceo stadion ustao kada je izašao iz igre. Suština je u tome što protivnici, umesto da traže izgovore, govore da su izgubili od "igrača koji može da napravi razliku u svakom trenutku". Suština je u tome što ni posle dve decenije na najvećoj sceni ne izgleda kao čovek koji je došao da odradi posao, već kao dečak koji i dalje obožava da igra fudbal.

Možda je najveća Mesijeva pobeda upravo to što je naterao svet da se navikne na nemoguće. Zato danas više nikoga ne šokira kada sa 38 godina postigne het-trik na Svetskom prvenstvu. Ljudi samo slegnu ramenima i kažu: "Pa to je Mesi."

A nije normalno.

Nije normalno igrati šest Mundijala. Nije normalno biti najbolji kada bi drugi odavno bili u penziji. Nije normalno dvadeset godina trajati na vrhu sporta u kojem jedan loš mesec često znači kraj velikih snova.

Zato ovaj het-trik nije samo još jedan u nizu. Ovo je podsetnik da prisustvujemo poslednjim poglavljima jedne epohe. Epohe igrača zbog kojeg su milioni zavoleli fudbal, zbog kojeg su deca oblačila desetku i zbog kojeg su čak i najveći rivali često aplaudirali.

Jednog dana neće ga biti na terenu. Stadioni će biti puni, igraće se finala, osvajati trofeji i rušiti rekordi. Ali kada neko bude pitao kako je izgledalo gledati najveće, mnogi će se setiti upravo ovakvih noći.

Iako će naslovne strane pripasti Mesiju, Argentina je protiv Alžira pokazala mnogo više od individualne briljantnosti. Aktuelni svetski šampion kontrolisao je utakmicu od prvog do poslednjeg minuta, nije dozvolio rivalu da nametne svoj ritam i strpljivo je gradio put do ubedljive pobede.

Alžir je pokušavao da zapreti, ali je razlika u kvalitetu bila očigledna, dok su "gaučosi" delovali kao ekipa koja tačno zna kako se osvajaju veliki turniri.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar