POLJUD JE TOG DANA EKSPLODIRAO ZBOG SRPKINJE Slavimo Snežanu Pajkić Jolović, a ovo je trenutak kada je ušla u istoriju

Pre 55 godine, u Ćupriji je 23. septembra 1970. rođena Snežana Pajkić, nekadašnja jugoslovenska atletičarka i senzacionalna šampionka Evrope u trci na 1500 metara sa prvenstva održanog 1990. godine na splitskom "Poljudu".

Podvig ostvaren u Splitu bio je vrhunac njene seniorske karijere, zapravo prvi i poslednji veliki uspeh koji je devojka iz Ćuprije ostvarila ne međunarodnoj sceni. Imala je nepunih 20 godina kada je sa najviše stepence pobedničkog postolja u gradu pod Marijanom slušala himnu "Hej Sloveni", pa se činilo da su najbolje godine na stazi tek pred njom. Nažalost, više nikad nije osvojila medalju na nekom velikom takmičenju, a povrede, sankcije uvedene SR Jugoslaviji (1992. godine), kao i drugi faktori su uticali da Snežanina atletska karijera traje znatno kraće nego što se očekivalo.

Pajkićeva se može pohvaliti značajnom kolekcijom odličja sa najvećih takmičenja sakupljenih tokom juniorskog “staža”. Sve ih je osvojila u trkama na 1500 metara, pri čemu se sa šampionata Starog kontinenta dva puta vraćala sa zlatnom medaljom (Birmingem 1987. i Varaždin 1989), dok je na Svetskim prvenstvima bila srebrna (Sadbri 1988) i bronzana (Atina 1986). Uz svog atletskog uzora Veru Nikolić jedna je od dve evropske prvakinje ponikle u Ćupriji, a sa nekadašnjom svetskom rekorderkom na 800 metara povezuje je i to da je obe otkrio i do kontinentalnog trona odveo profesor Aleksandar Petrović.

 

 

Za razliku od Vere koja je, nakon odustajanja na Olimpijskom igrama u Meksiku 1968. prekinula saradnju sa trenerom Petrovićem, Snežana mu je ostala verna tokom cele karijere. Njegova reč je – kako je kasnije isticala – bila presudna prilikom donošenja odluke o njenim nastupima na velikom takmičenjima zbog čega nije učestvovala na Olimpijskom igrama u Barseloni 1992. i mitingu u Cirihu. Petrović je te odluke obrazložio procenom da se Pajkićeva ne nalazi u formi koja bi joj mogla doneti dobar rezultat na ovim nadmetanjima.

Snežana Pajkić je odrasla u radničkoj porodici u Ćupriji, u kojoj je završila srednju Prehrambenu školu. Život u "kraljici sportova" započela je 1980. godine osvajanjem drugog mesta na školskom krosu, posle čega je sa njom počeo da trenira profesor Aleksandar Petrović. Početak nije bio lak, ali isplatilo se.

Na velikim takmičenjima je debitovala 1985. kada je učestvovala na prvenstvu Evrope za juniore, da bi samo godinu dana kasnije osvojila bronzanu medalju u trci na 1500 metara na Svetskom šampionatu koji je održan u Atini. Da to nije bilo slučajnost pokazala je naredne 1987. kada se iz Birmingena vratila kao šampionka našeg kontinenta u konkurenciji juniorki. Seriju uspeha u disciplini 1500 metara nastavila je 1988. u kanadskom Sudberiju, gde se okitila svetskim juniorskim srebrom. Te godine je bila kandidat za učešće na Olimpijskim igrama u Seulu ali je rukovodstvo jugoslovenske reprezentacije procenilo da je "klinka" iz Ćuprije i suviše mlada da bi nastupila u konkurenciji najboljih atletičara planete.

 

 

Iako je 1500 metara bila njena udarna disciplina, Pajkićeva se prve značajne medalje u seniorskoj konkurenciji domogla na kraćoj stazi, pošto je na Mediteranskim igrama, koje su 1988. održane u Siriji, u trci na 800 metara zauzela drugo mesto, iza pobednice Slobodanke Čolović.

Poslednji nastup na juniorskim šampionatima zaključila je osvajanjem još jedne zlatne medalje, ovaj put sa prvenstva Evrope, čiji je domaćin 1989. godine bio Varaždin. Naredne 1990. godine ponovo je jedan grad tadašnje "Juge", Split organizovao prvenstvo Starog kontinenta u atletici, ali ovaj put u konkurenciji seniora. Šampionat u Splitu bio je za sve reprezentativce SFRJ glavni događaj sezone pa su se maksimalno pripremali za nastup na stadionu "Poljud". Junakinja naše priče je deset dana pre početka prvenstva na takmičenju u Sarajevu istrčala novi državni rekord na 1500 metara (4:08,21) i pokazala da se nalazi u dobroj formi.

Ipak, taj rezultat je nije svrstavao među favorite za osvajanje medalja, a njen cilj pred nastup u Splitu bio je plasman u finale. Izborila ga je vrlo teško, pošto je u kvalifikacijama sa tek 12. najboljim vremenom ušla među učesnice završne trke u disciplini 1500 metara koje su trebale da se nadmeću 2. septembra. Glavne kandidatkinje za odličja bile su Rumunka Dona Melinta, Nemica Elen Kislinig i sovjetska reprezentativka Ljudmila Rogačeva, međutim ni jedna od njih nije tokom cele trke forsirala oštar tempo koji bi slomio većinu ostalih rivalki. Bila je to taktička trka sporijeg tempa, u kojoj su su gotovo sve finalistkinje nalazile u grupi, što je potpuno odgovaralo mladoj jugoslovenskoj srednjeprugašici. Uspevala je da prati ritam vodećih konkurentkinja, a pri ulasku u poslednjih 150 metara trke, postavši svesna da može da osvoji medalju, "dodala je gas" i sa vremenom 4:08,12 prva prošla kroz cilj kao nova prvakinja Evrope.

 

 

U ovoj, za nju nezaboravnoj trci, Snežanu je snažno bodrila splitska publika, iako su prethodno na otvaranju šampionta gledaoci na "Poljudu" zviždali jugoslovenskim reprezentativcima.

Novoj evropskoj prvakinji je čestitao i Franjo Tuđman, koji je iz lože stadiona "Poljud" pratio takmičenje. Predsednik Hrvatske je čak ponudio helikopter kojim bi se Pajkićeva i njen trener vratili u Ćupriju ali je Petrović, zbog straha od letenja, odbio taj predlog.

U rodnom gradu joj je priređen spektakularan doček, sličan onom koji je 1966. imala Vera Nikolić kad se iz Budimpešte vratila u Ćupriju kao nova šampionka kontinenta na 800 metara.

Suočena sa nepredviđenim životnim okolnostima, kao i sankcijama koje su joj otežavali odlazak na takmičenja u inostranstvo, donela je odluku da okonča atletsku karijeru. Na stazu se kratko vratila na jesen 1995. na poziv tadašnje selektorke reprezentacije Vere Nikolić ali je već naredne godine definitivno otišla u takmičarsku "penziju".

Snežana Pajkić se udala za Milana Jolovića, nekadašnjeg komandanta specijalne jedinice Vojske Republike Srpske "Vukovi sa Drine" i danas živi sa porodicom na Sokocu. Majka je dve ćerke Marije i Anastasije, a odnedavno i baka malog Koste. Nekadašnja "klinka" iz Ćuprije je podvigom na splitskom "Poljudu" zauvek sebi obezbedila mesto među legendama srpske i jugoslovenske atletike.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar