SRBIJA JE POSTALA PRVAK SVETA U FUDBALU PRE 10 GODINA! Gde su i šta danas rade zlatni orlići (FOTO+VIDEO)
Izvor: K1info
Autor: Vanja Sinadinović
20/06/2025 > 06:48
podeli vest:
Foto: FSS
Na današnji dan, 20. juna 2015. godine, mlada fudbalska reprezentacija Srbije ispisala je istoriju osvojivši titulu prvaka sveta na Mundijalitu na Novom Zelandu. Deset godina kasnije, neki od tih momaka su zvezde evropskog fudbala, dok su drugi nestali sa velikih scena.
Dostignuće čekano 28 godina, od nezaboravne generacije Roberta Prosinečkog, Predraga Mijatovića, Zvonimira Bobana, Davora Šukera, Gordana Petrića, Dragoja Lekovića u Čileu 1987. godine, ostvarila je sjajna generacija Sergeja Milinković-Savića, Nemanje Maksimovića, Andrije Živkovića, Predraga Rajkovića, Miloša Veljkovića, Saše Zdjelara, Staniše Mandića, Ivana Šaponjića...
Gde su danas zlatni “orlići”?
Na stadionu u Oklendu, predvođeni selektorom Veljkom Paunovićem, mladi fudbaleri Srbije savladali su Brazil sa 2:1 posle produžetaka i doneli zemlji prvo zlato u istoriji Svetskih prvenstava za uzrast do 20 godina.
Golove u finalu postigli su Staniša Mandić i Nemanja Maksimović, a titula je došla kao plod talenta, rada i neverovatnog timskog duha.
Deset godina kasnije, evo gde su i šta rade glavni akteri tog zlata:
1. Predrag Rajković
Predrag Rajković je fudbalski golman koji trenutno nastupa za El Itihad.
Branio je u mlađim kategorijama FK Hajduk Veljka iz Negotina odakle je 2009. godine došao u Jagodinu.
Svoj debi u Superligi Srbije je imao 9. marta 2013. na meču sa Partizanom. Za Jagodinu je odigrao ukupno 4 superligaške utakmice.
ATA Images
U avgustu 2013. je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. Nakon dve sezone provedene u taboru beogradskih crveno—belih Rajković se krajem avgusta 2015. godine preselio u redove izraelskog šampiona Makabi Tel Aviv.
Posle četiri sezone u Izraelu, Rajković je juna 2019. potpisao ugovor sa francuskim Remsom.
U ovom trenutku nastupa za El Itihad u Saudijskoj Arabiji, gde beleži izvanredne rezultate.
2. Milan Gajić
Milan Gajić trenutno nastupa za CSKA iz Moskve.
Gajić je rođen u Vukovaru a odrastao je u Pančevu. Ponikao je u Dinamu iz Pančeva odakle je još u mlađim kategorijama prešao u OFK Beograd. Za prvi tim kluba sa Karaburme je debitovao u sezoni 2013/14. i odigrao 22 meča u prvenstva uz dva postignuta gola. U narednoj sezoni je odigrao 24 meča u prvenstvu i postigao takođe dva gola.
U julu 2015. godine prelazi u francuski Bordo. Za tri i po godine u ovom klubu je promenio petoricu trenera, a najbolje je igrao kod Vilija Sanjola u prvoj sezoni. Sanjol je odmah pružio priliku mladom Srbinu. Gajić je u debitantskoj sezoni upisao 12 mečeva u svim takmičenjima, devet u Ligi 1, ali je u drugom delu sezone proveo tri meseca van terena zbog povrede. U drugoj sezoni je dobio šansu i kod trenera Guverneka, igrao na 14 prvenstvenih mečeva i još sedam u kup takmičenjima, ali je pred kraj sezone izgubio mesto u timu.
Sezonu 2017/18. je počeo kao rezerva, imao i povredu ramena, upisao četiri meča u Ligi 1 kao starter, a onda je na polusezoni izgubio mesto i na klupi kada je došao Gustavo Pojet. Urugvajac nije pružao šansu Gajiću, a ništa se nije promenilo ni posle smene Pojeta i dolaska Erika Beduea. Gajić je u prvom delu sezone 2018/19. odigrao samo dve utakmice za Bordo. Jednu u prvom kolu prvenstva i jednu u kvalifikacijama za Ligu Evrope. U većini mečeva nije bio ni na klupi, samo četiri puta je dobio status rezerviste.Gajić je za Bordo odigrao ukupno 40 utakmica u svim takmičenjima.
U februaru 2019. godine potpisuje troipogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom. Od juna 2022. godine je prešao u moskovski CSKA, čiji je fudbaler i dan danas.
Antonov je rođen u Pančevu a odrastao je u Kačarevu. Počeo je da trenira fudbal 2005. godine u školi fudbala AS iz Kačareva. Posle dve godine prelazi u pančevački Dinamo, zatim je proveo godinu i po dana u Bežaniji odakle je prešao u OFK Beograd. Prvotimac OFK Beograda je postao 2013. godine i za taj klub je odigrao 41 ligašku utakmicu.
U julu 2015. godine je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Grashoperom. Za švajcarski klub je do leta 2017. godine odigrao 50 prvenstvenih utakmica. Krajem avgusta 2017. dolazi u Partizan na jednogodišnju pozajmicu. Prilikom predstavljanja na stadionu Partizana Antonov je uzeo dres sa brojem 33. Antonov je u sezoni 2017/18. za Partizan odigrao 14 takmičarskih utakmica (11 u prvenstvu i tri u Kupu Srbije) i dao je jedan gol - u revanšu polufinala Kupa protiv Čukaričkog. Sa crno-belima je osvojio Kup, da bi se nakon isteka pozajmice vratio u Grashoper. Tokom prvog dela sezone 2018/19. nije odigrao ni minut za Grashoper, pa je početkom februara 2019. prešao u belgijski Muskron sa kojim je potpisao ugovor do juna 2021. godine.
U septembru 2020. potpisao je trogodišnji ugovor sa mađarskim Ujpeštom. Nakon tri sezone u Ujpeštu prešao je u MTK iz Budimpešte.
4. Saša Zdjelar
Saša Zdjelar igra na sredini terena, a trenutno nastupa za Zenit iz Sankt Peterburga.
Fudbal je počeo da igra sa devet godina u školi fudbala Arena da bi vrlo brzo prešao u mlađe kategorije OFK Beograda gde je upisao i prve minute u seniorskoj konkurenciji. Debi je imao 3. decembra 2011. kada je imao samo 16 godina na prvenstvenoj utakmici protiv Novog Pazara koja je odigrana na Karaburmi.
Instagram printscreen/zenit_spb
U septembru 2013. godine prodat je Olimpijakosu, ali je naredne dve sezone ostao na pozajmici u OFK Beogradu za koji je odigrao ukupno 67 utakmica. U leto 2015. preselio se u Grčku i debi za Olimpijakos je imao 28. oktobra 2015. odigravši svih 90 minuta u remiju sa Platanijasom igranom u nacionalnom Kupu. Na prvi gol u novom klubu čekao je do 13. januara 2016. godine kada je zatresao mrežu Kanije takođe u Kupu.
Ipak, nije dobijao puno šanse da igra za grčki tim pa je 13. januara 2017. godine pozajmljen španskoj Majorci koja se takmičila u Segundi.Tu je ostao do kraja sezone 2016/17. i zabeležio 15 nastupa te se nije upisao među strelce. Nakon isteka pozajmice ponovo nije dobijao minute u Olimpijakosu pa je 29. januara 2018. godine pozajmljen beogradskom Partizanu. Sa crno-belima je osvojio Kup Srbije za sezonu 2017/18. Zdjelar je u finalu Kupa protiv Mladosti iz Lučana (2:1) postigao gol u 62. minutu koji je prelomio rezultat na stranu kluba iz Humske. Nakon tog meča iz Partizana su potvrdili da su otkupili ugovor Zdjelara, pa je tako on i zvanično postao igrač crno-belih. I u narednoj 2018/19. sezoni sa klubom je osvojio Kup. Zdjelar je za Partizan odigrao ukupno 197 utakmica na kojima je postigao šest golova i zabeležio 21 asistenciju.
Krajem jula 2022. godine potpisao je trogodišnji ugovor sa ekipom CSKA iz Moskve. U februaru 2025. prešao je u Zenit iz Sankt Peterburga sa kojim je potpisao ugovor do kraja takmičarske 2025/26.
Miloš Veljković trenutno nastupa za Crvenu zvezdu.
Kao dete srpskih gastarbajtera iz okoline Jagodine, fudbal je počeo da trenira sa svega pet godina u mlađim kategorijama Bazela, gde se zadržao do svoje 15. godine, kada je karijeru nastavio u Engleskoj.
Potpisao je petogodišnji ugovor sa londonskim Totenhemom, a transfer je usledio nakon što su ga skauti „pevaca“ gledali na jednoj utakmici švajcarske reprezentacije (uzrast do 16 godina), što je bila i jedina njegova utakmica za reprezentaciju te zemlje pre nego što je odlučio da igra za Srbiju. Mladost i jaka konkurencija su doveli do toga da je morao da odlazi na pozajmicu. Igrao je u Čempionšipu, u Midlzbrou i Čarltonu.
U februaru 2016. godine je usledio prelazak u nemački Verder iz Bremena gde se nakon jedne sezone ustalio u prvom timu.
Upravo sada, u letnjem prelaznom roku, iako je dogovor uspostavljen mnogo ranije, priključio se fudblaskom klubu Crvena zvezda i potpisao trogodišnji ugovor sa "crveno-belima".
6. Srđan Babić
Srđan Babić igra na mestu centralnog beka, a trenutno nastupa za Spartak iz Moskve.
Babić je fudbalom počeo da se bavi u banjalučkom Borcu, ali je kao veliki talenat sa 15 godina stigao u Vojvodinu i tamo prošao njenu omladinsku školu. Za prvi tim „Voše” je debitovao u Superligi sa nepunih 18 godina. Kao 18-godišnjak je bio standardan tokom prolećnog dela sezone 2013/14. u Vojvodini, postigao čak i gol u za trijumf u finalu Kupa Srbije protiv Jagodine i bio u timu sezone Superlige. Tokom sezone 2014/15, Babić je bio standardan u Vojvodini i odigrao je 27 utakmica u svim takmičenjima.
Antonio Ahel/ATAImages
Usledilo je Svetsko prvenstvo 2015. na Novom Zelandu, na kojem je Babić kao startni štoper osvojio svetsku titulu sa reprezentacijom Srbije do 20 godina. Nakon prvenstva, Babić je potpisao ugovor sa Real Sosijedadom. Prvobitno je bio priključen B timu kluba iz San Sebastijana, gde je u sezoni 2015/16. odigrao 31 meč i dao tri gola. Šansu u prvom timu nije dobio ni sledeće sezone, već je poslat na pozajmicu u španskog drugoligaša Reus, u kojem je odigrao 11 ligaških mečeva u sezoni 2016/17. U julu 2017. Babić dolazi na jednogodišnju pozajmicu u Crvenu zvezdu. U januaru 2018, Zvezda je otkupila Babićev ugovor od Real Sosijedada. Sa Crvenom zvezdom je osvojio tri titule prvaka Srbije (2018, 2019, 2020).
Krajem avgusta 2020. je otišao na pozajmicu u portugalski Famalikao do kraja 2020/21. sezone. Počeo je sezonu 2021/22. u Crvenoj zvezdi, nastupio je na tri utakmice, nakon čega je 30. avgusta 2021. prosleđen na jednogodišnju pozajmicu u španskog drugoligaša Almeriju. Bio je standardan prvotimac Almerije u takmičarskoj 2021/22. u kojoj je klub izborio povratak u Primeru. Zajedno sa saigračem Umarom Sadikom uvršten je u idealni tim španske Segunde. U junu 2022. godine, Almerija je otkupila Babića od Crvene zvezde.
Šaponjić je fudbal počeo da trenira u Zlataru iz Nove Varoši, zatim je bio u užičkoj Slobodi pre nego što je došao u mlađe kategorije Partizana. Debitovao je za Partizanov prvi tim 30. novembra 2013. na prvenstvenoj utakmici sa subotičkim Spartakom kada je imao 16 godina, tri meseca i 26 dana, i tim nastupom je postao drugi najmlađi debitant u klupskoj istoriji (ispred njega je tada bio samo Nenad Marinković). Prvi profesionalni ugovor sa Partizanom potpisao je 30. maja 2014. godine. Prvi takmičarski gol je postigao 8. aprila 2015. u pobedi 2:0 nad Jagodinom u polufinalu Kupa Srbije. Pet dana kasnije, postigao je i svoj prvi prvenstveni gol u pobedi 3:1 nad OFK Beogradom. Sa Partizanom je osvojio Superligu Srbije u sezoni 2014/15. Do svog odlaska u zimskom prelaznom roku sezone 2015/16, Šaponjić je za Partizan nastupio na 41 takmičarskoj utakmici i postigao je 11 golova.
U januaru 2016. potpisao je ugovor sa portugalskom Benfikom. Za Benfikin prvi tim nije debitovao već je nastupao za njihov B tim koji se takmičio u portugalskoj drugoj ligi. U sezoni 2017/18. igrao je na pozajmici u belgijskom prvoligašu Zulte Varegemu. U julu 2019. potpisao je trogodišnji ugovor sa Atletikom iz Madrida. Debitovao je za Atletiko 23. januara 2020. na utakmici sa ekipom Leonese u Kupu Španije. Pored ovoga, u sezoni 2019/20. nastupio je i dva puta u španskoj La Ligi, kada je ušao u završnicama mečeva sa Leganesom i Seltom. Tokom prvog dela sezone 2020/21. nije proveo ni minut u La Ligi, dok je dva puta izlazio na teren u španskom Kupu. Usled male minutaže, Šaponjić je u januaru 2022. prosleđen na pozajmicu u Kadiz do kraja sezone. Po okončanju pozajmice se vratio u Atletiko ali i dalje nije dobijao šansu pa je u januaru 2022. napustio španski klub i prešao u Slovan iz Bratislave. Sa Slovanom je osvojio Superligu Slovačke u sezoni 2021/22. U februaru 2023. prešao je u turskog drugoligaša Bandirmaspor na pozajmicu do kraja sezone. U avgustu iste godine prešao je na jednogodišnju pozajmicu u Umranijespor, takođe turskog drugoligaša. U januaru 2025. potpisao je za mađarskog prvoligaša Fehervar.
8. Nemanja Maksimović
Nemanja Maksimović trenutni je igrač Panatinaikosa.
Maksimović je fudbalom počeo da se bavi u FK Gučevo iz Banje Koviljače, da tokom omladinskih dana promenio još nekoliko klubova. Iz Omladinca iz Loznice otišao je u Crvenu zvezdu gde je bio šest godina. Posle odrađenog omladinskog staža u Crvenoj zvezdi nije se pojavio na prozivci seniorskog tima, pod izgovorom da je upisao časove vožnje. Bio je to samo izgovor jer Maksimović nije želeo da potpiše ugovor sa Crvenom zvezdom. Nakon toga je otišao u italijansku Veronu, a potom i Domžale. U slovenačkom prvenstvu je otpočeo profesionalnu karijeru, i za Domžale je odigrao 27 ligaških utakmica uz 3 postignuta gola.
FSS
U februaru 2015. prešao je u kazahstansku Astanu. Krajem avgusta 2015. pogotkom u finišu revanš meča protiv APOEL-a u Nikoziji Maksimović je uveo Astanu u Ligu šampiona (prvi put u klupskoj istoriji). Pored igranja u najelitnijem takmičenju, Maksimović je sa Astanom bio dva puta prvak Kazahstana, a osvojio je i po jedan Kup i Superkup. Tokom 2017. godine prešao je u špansku Valensiju.
Staniša Mandić crnogorski je fudbaler, koji je nastupao za reprezentaciju Srbije.
Mandić je fudbal počeo da trenira u FK Igalo, nakon čega je bio i u mlađim kategorijama Vojvodine i Rada. Tokom 2014. godine prešao je u Čukarički, a za prvi tim ovog kluba debitovao je 6. aprila 2014. na utakmici protiv kruševačkog Napretka. Prvi gol je postigao samo šest dana kasnije u porazu od Crvene zvezde od 4:1. Sa ekipom Čukaričkog osvojio je Kup Srbije u sezoni 2014/15. U sezoni 2016/17, svojoj poslednjoj u klubu sa Banovog brda, imao je manju minutažu, pa je u avgustu 2017. prosleđen na pozajmicu u norveški Sogndal. Sa ekipom Sogndala je ispao iz norveške Prve lige, ali je ostao u klubu i nastavio da igra u drugoligaškom takmičenju. U junu 2018. norveški klub odlučuje da ga otkupi. U februaru 2019. prosleđen je na pozajmicu u Zrinjski iz Mostara.Po isteku pozajmice, u januaru 2020, Mandić je napustio Zrinjski. Za mostarski klub je nastupio na 35 takmičarskih utakmica, uz osam postignutih golova. U januaru 2020. potpisao je ugovor sa slovenačkim prvoligašem Murom. Sa ekipom Mure osvojio je nacionalni Kup u sezoni 2019/20, a u narednoj 2020/21. je bio i šampion Slovenije. Tokom drugog dela takmičarske 2021/22. nastupao je za Metalac iz Gornjeg Milanovca u Superligi Srbije. Nakon Metalca je bio u Bahreinu gde je imao kratak angažman u Ist Rifi. Tokom prvog dela takmičarske 2023/24. nastupao je za GOŠK Gabelu u Premijer ligi BiH. Kalendarsku 2024. proveo je u Kini gde je nastupao za tamošnjeg drugoligaša Vusi Vugo.
Profesionalnu karijeru započeo je u Vojvodini (2013–2015), pre nego što je 2015. potpisao za Ajntraht gde je ostao do 2020. i osvojio DFB‑Kup 2018, uključujući čuven gol u finalu protiv Bajerna. Nakon toga dve godine proveo je u Hofenhajmu (2020–2022), kratko bio na pozajmici u Panathinaikosu, da bi od leta 2022. nastavio igračku karijeru u AEK Atini, gde i danas nastupa.
11. Andrija Živković
Andrija Živković seniorsku karijeru je započeo u Partizanu 2013. (debitovao sa 16 godina), osvojivši dve titule Superlige i Kup u sezoni 2015‑16, pre nego što je 2016. prešao u Benfiku gde je ostao do 2020. osvojivši dva portugalska šampionata i Kup.
Instagram/_elizabethh_o
Od leta 2020. nastupa kao krilni napadač za grčki PAOK, gde je postao ključni igrač, osvojivši Superligu 2023‑24 i Grčki Kup 2020‑21, te do sada zabeležio preko 150 nastupa i 38 pogodaka.
12. Filip Manojlović
Filip Manojlović prošao je omladinsku školu Crvene zvezde i branio za timove poput Bežanije, Bačke, Hetafea i Panioniosa pre nego što je avgusta 2024. prešao u Borac iz Banjaluke, gde je bio ključni golman u istorijskoj sezoni u Ligi konferencija (31 meč, 18 clean sheet-ova).
U martu 2025. potpisao je ugovor do 2027. sa švedskim Đurgrdenom kao zamenu za povređenog čuvara mreže, premenivši svoje evropsko iskustvo u novi izazov u Alsvenskan ligi.
13. Stefan Milošević
Stefan Milošević igra kao levi bek i nakon omladinskog angažmana u Crvenoj zvezdi i Partizanu 2013. prešao je u Spartak Suboticu (2013–2016), gde je skupio preko 70 ligaških nastupa i postigao nekoliko golova. Od januara 2023. nastupa za Javor iz Ivanjice, gde je u sezoni 2024/25 učestvovao u 33 utakmice i zabeležio 1 pogodak.
14. Vukašin Jovanović
Vukašin Jovanović je srpski defanzivac koji je senior karijeru započeo u Crvenoj zvezdi (2014–2016), a potom nastavio u Zenitu (rezervna ekipa i odlazak u Bordo, uključujući pozajmicu) pre nego što se 2023. vratio u Srbiju potpisavši za Čukarički.
Miladin Stevanović profesionalnu karijeru započeo je u omladinskoj školi Partizana 2008. godine, potpisao profesionalni ugovor 2013, uz kratku pozajmicu u Teleoptik, a 2016–2017 nastupa u Kajzerisporu pre povratka u Srbiju gde je od januara 2018. član Čukaričkog, za koji je do sada zabeležio preko 180 nastupa kao desni bek i štoper.
Dusan Milenkovic/ATAImages
17. Radovan Pankov
Radovan Pankov je defanzivac koji je igrao za Vojvodinu, Ural, AEK Larnaku, Radnički Niš i Crvenu zvezdu, sa kojom je osvojio tri titule. Od 2023. nastupa za Legiju iz Varšave.
Starsport
18. Filip Janković
Filip Janković (rođen 17. debitovao je za Crvenu zvezdu sa samo 16 godina u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ali nakon svega tri nastupa i lošeg iskustva u Italiji, Sloveniji, Španiji i Bosni, karijeru je zaključio 2024. s imenovanjem za trenera omladinskih selekcija OFK Beograda. Iako su mu svi predviđali blistavu karijeru, povukao se u 29. godini i prešao u trenerske vode.
Starsport
19. Stefan Ilić
Stefan Ilić je srpski napadač koji je seniorsku karijeru počeo u Spartaku iz Subotice (2014–2016), zatim je kratko bio član Crvene zvezde pre nego što je nastavio karijeru u klubovima poput Bežanije, Metalca i Bačke, a s korakom u inostranstvu, 2021. godine, preselio se u indijski Mohammedan Sporting. Bio je deo te zlatne U20 generacije Srbije, ali se kasnije suočio sa poteškoćama, povredama i promenama sredina, te danas nastupa u nižerazrednom klubu Sloboda Grbice.
20. Sergej Milinković-Savić
Sergej Milinković‑Savić je vrhunski vezni igrač koji je karijeru započeo u Vojvodini, zatim briljirao u Laciji osvajajući Kup Italije 2019. i dva Superkupa (2017, 2019), pre nego što je 2023. sklopio transfer u Al-Hilal za 40 miliona evra – gde je odmah osvojio tri trofeja (ligu, Kup i Superkup) i postao ključni igrač sa dvoznamenkastim učinkom golova i asistencija.
Starsport
Bio je lider te zlatne U‑20 selekcije Srbije na SP 2015. (Bronzano priznanje za najboljeg trećeg igrača), debitovao za seniorski tim 2017, te igrao na Mundijalima 2018, 2022 i Evropskom prvenstvu 2024 .
21. Vanja Milinković-Savić
Vanja Milinković‑Savić je nakon omladinskog perioda u Vojvodini bio na ugovoru sa Mančester junajtedom 2014–2015 (bez nastupa), prešao u Lečiu Gdanjsk, a od 2017. je standardni čuvar mreže Torina u Seriji A, sa više od 140 ligaških nastupa.
Milos Tesic/ATAImages
Bio je rezerva u zlatnoj generaciji Srbije, a od 2021. deo je seniorskog tima, uključujući učešće na SP 2022 i pripadnost selekciji za EURO 2024.
Trener Veljko Paunović
Paunović je trenersku karijeru započeo u FSS, gde je 2015. godine sa Srbijom U20 osvojio Svetsko prvenstvo. Potom je vodio Čikago fajer u MLS-u, a zatim Reding u Engleskoj. U Meksiku je predvodio Čivas do finala Clausure 2023, a kratko je bio i trener Kruz Azula.
Podsetimo, usledio je povratak u Beograd i doček koji prestonica i Srbija ne pamte. Više od sto hiljada ljudi je bilo ispred čuvenog balkona, a još od aerodroma Nikola Tesla do centra grada, hiljade ljudi je izašlo na ulice kako bi pozdravili šampione koji su u otvorenom autobusu stigli do srca Beograda.
FSS
Generacija 2015. dala je Srbiji ne samo titulu, već i nekoliko ključnih igrača za A selekciju. Dok su neki ostvarili zvezdane karijere, drugi su se izgubili u tranziciji iz mladog u seniorski fudbal. Ipak, svi oni ostaju zlatnim slovima upisani u istoriju srpskog sporta – kao momci koji su pre tačno 10 godina osvojili svet.
ATA Images
Instagram printscreen/zenit_spb
Antonio Ahel/ATAImages
FSS
Instagram/_elizabethh_o
Dusan Milenkovic/ATAImages
Starsport
Starsport
Starsport
Milos Tesic/ATAImages
FSS
Ostavite komentar