MILIONI SE VRTE U FUDBALU, ALI KOME IDE NOVAC? Evo koliko od transfera dobijaju igrači, a koliko klubovi

Kada se objavi da je neki fudbaler prodat za 50 ili 100 miliona evra, mnogi pomisle da je upravo on postao bogatiji za taj iznos. Međutim, stvarnost je potpuno drugačija. Novac od velikih transfera raspodeljuje se kroz složen sistem, a sam fudbaler najčešće ne dobija direktno ni evro od obeštećenja koje novi klub plaća starom.

Fudbalsko tržište već godinama pomera granice, a transferi vredni desetine, pa i stotine miliona evra postali su sastavni deo modernog sporta. Ipak, iza astronomskih cifara koje pune naslovne strane kriju se pravila koja mnogi navijači ne poznaju.

Kada klub izdvoji ogromnu sumu za dolazak novog igrača, postavlja se pitanje kome taj novac zapravo pripada, koliko zarađuje fudbaler i kakvu korist imaju klubovi u kojima je započeo karijeru.

Ko zapravo dobija milione od transfera?

Najveći deo transfernog obeštećenja po pravilu odlazi klubu sa kojim fudbaler ima važeći ugovor.

Ukoliko, na primer, jedan evropski velikan kupi igrača za 100 miliona evra, taj iznos predstavlja naknadu koju novi klub plaća prethodnom klubu za njegov prelazak.

To ne znači da će fudbaler na svoj račun dobiti 100 miliona evra. Naprotiv, njegova zarada uređuje se posebnim ugovorom koji potpisuje sa novim poslodavcem.

U tom ugovoru definišu se plata, bonusi i eventualne dodatne pogodnosti.

Međutim, ni klub koji prodaje igrača ne mora da zadrži celokupnu sumu, jer postoje obaveze prema drugim klubovima, a mogući su i ranije ugovoreni procenti od buduće prodaje.

Koliko onda zarađuje sam fudbaler?

Za razliku od transfernog obeštećenja, koje se prvenstveno isplaćuje između klubova, fudbaler novac zarađuje kroz platu i druge ugovorene isplate.

Pored redovnih primanja, igrači mogu da dobiju bonus za potpis ugovora, premije za ostvarene rezultate ili druge finansijske pogodnosti.

U pojedinim slučajevima moguće je ugovoriti i poseban bonus povezan sa realizacijom transfera, ali ne postoji univerzalno pravilo prema kojem fudbaler automatski dobija određeni procenat obeštećenja.

Zbog toga transfer od 100 miliona evra ne znači da je fudbaler zaradio 100 miliona, niti da ima pravo na fiksni deo te sume.

Koliko će stvarno inkasirati zavisi od pregovora, vrednosti ugovora i dogovorenih bonusa.

Deo novca može da ode i klubovima u kojima je igrač odrastao

Posebno zanimljiv deo fudbalskog poslovanja odnosi se na takozvani mehanizam solidarnosti, koji je predviđen pravilima Međunarodne fudbalske federacije (FIFA).

Prema tim pravilima, kod transfera na koje se mehanizam primenjuje, do pet odsto obeštećenja izdvaja se za klubove koji su učestvovali u razvoju fudbalera tokom njegovih mlađih godina.

Reč je o periodu od kalendarske godine u kojoj je igrač napunio 12 do godine u kojoj je napunio 23 godine.

To znači da novac od velikog transfera može da stigne i do znatno manjih klubova, koji su svojevremeno ulagali u razvoj igrača.

Upravo zbog toga prelazak fudbalera iz jednog evropskog velikana u drugi može da donese ozbiljnu finansijsku korist i klubu u kojem je taj igrač napravio prve fudbalske korake.

Kako izgleda raspodela na primeru transfera od 100 miliona evra?

Ako se uzme pojednostavljen primer transfera vrednog 100 miliona evra, za koji se u potpunosti primenjuje solidarni doprinos od pet odsto, čak pet miliona evra može biti namenjeno klubovima koji su učestvovali u razvoju igrača.

Preostalih 95 miliona predstavlja iznos koji, pre drugih eventualnih ugovornih obaveza i troškova, ostaje klubu koji prodaje fudbalera.

Važno je naglasiti da je ovo ilustrativan primer, jer konačna raspodela zavisi od konkretnih ugovora, istorije registracija igrača i važećih pravila.

S druge strane, fudbaler sa novim klubom posebno dogovara platu i moguće bonuse, pa se njegova primanja ne mogu izračunati samo na osnovu visine transfera.

A gde su u celoj priči fudbalski agenti?

Veliki transferi gotovo redovno uključuju i fudbalske agente, koji učestvuju u pregovorima o ugovorima i uslovima prelaska.

Njihova zarada zavisi od ugovorenih usluga, toga koga zastupaju i primenljivih pravila.

Zbog toga nije tačno da agent automatski dobija određeni procenat od svakog transfera.

Posredničke naknade mogu predstavljati značajan dodatni trošak prilikom dovođenja igrača, naročito u poslovima koji uključuju najveće svetske klubove.

Šta se dešava kada fudbaler ode bez obeštećenja?

Još jedna zanimljivost jeste da fudbaler može da promeni klub i bez klasičnog transfernog obeštećenja.

To se najčešće dešava kada mu istekne ugovor sa prethodnim klubom i kao slobodan igrač potpiše za novi tim.

U takvim situacijama novi klub ne mora da plaća obeštećenje za raskid postojećeg ugovora, pa može da ponudi povoljnije lične uslove fudbaleru, uključujući veću platu ili bonus za potpis.

Ipak, u pojedinim slučajevima mogu postojati druge obaveze, poput naknade za treniranje mladog igrača.

Zato transfer bez obeštećenja nije nužno i transfer bez troškova.

Iako se u javnosti najviše govori o milionskim iznosima koje klubovi plaćaju za pojačanja, iza svakog velikog transfera nalazi se čitav niz finansijskih dogovora. Najvažnije je razlikovati obeštećenje koje se plaća između klubova od plate i bonusa koje zarađuje sam fudbaler.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar