U GRUDIMA MU KUCAJU DVA SRCA, A VEČERAS IGRA PROTIV SRBIJE: Ko je Aleksandar Pavlović, momak kog su Orlovi želeli, a Nemačka dobila?

Kada večeras na Alijanc areni istrče fudbaleri Nemačke i Srbije, jedan igrač domaće selekcije ovaj meč neće moći da doživi kao bilo koji drugi.

Aleksandar Pavlović ima 22 godine, rođen je u Minhenu, igra za Bajern, reprezentativac je Nemačke, ali njegovo prezime, poreklo i deo porodice vezani su za Srbiju.

Njegov otac je Srbin, majka Nemica, a upravo je Pavlović pre nešto više od dve godine bio u centru svojevrsne fudbalske borbe Srbije i Nemačke.

Na kraju je izabrao zemlju u kojoj je rođen i odrastao. Večeras će prvi put biti na suprotnoj strani od Srbije.

AP Photo/Matthias Schrader

Od Minhena i srpske porodice do Bajerna

Pavlović je rođen 3. maja 2004. godine u Minhenu. Otac mu je Srbin, a majka Nemica, dok deo njegove porodice i danas živi u Srbiji.

Koliko je veza sa Srbijom ostala jaka pokazuje i ono što je sam Pavlović svojevremeno pričao nemačkim medijima. Baka i deka žive mu u blizini Beograda, na selu, a kada može, posećuje ih. Govorio je da tamo pronalazi mir, provodi vreme sa životinjama i uživa u domaćoj hrani.

Zanimljivo je i da fudbalska podela postoji čak i unutar porodice. Pavlović je otkrio da njegova familija u Srbiji navija za Partizan, dok je on priznao da mu je posebno fascinantna Crvena zvezda i njen stadion.

Njegov fudbalski put, međutim, gotovo od početka ima samo jednu adresu - Minhen.

Kao dečak igrao je za SC Firstenfeldbruk, a skauti Bajerna primetili su ga na jednom turniru. U akademiju nemačkog velikana stigao je još 2011. godine, sa samo sedam godina.

Prošao je praktično sve mlađe kategorije Bajerna. Bio je čak i skupljač lopti na Alijanc areni, ne sluteći da će godinama kasnije upravo na tom stadionu igrati za prvi tim Bajerna i reprezentaciju Nemačke.

Tuhel mu otvorio vrata velikog fudbala

Debi za prvi tim Bajerna dočekao je 28. oktobra 2023. godine, kada je trener bio Tomas Tuhel.

Nije mu trebalo mnogo vremena da pokaže da nije reč samo o još jednom talentu iz akademije.

Pavlović se nametnuo kao moderan centralni vezista – miran sa loptom, taktički disciplinovan i sposoban da određuje ritam utakmice. Upravo su pregled igre i smirenost pod pritiskom postali njegove najveće karakteristike.

Bajern mu je ubrzo pokazao koliko veruje u njega. U junu 2024. potpisao je ugovor do leta 2029. godine, a sportski direktor kluba tada je govorio o Pavloviću kao o jednom od igrača koji predstavljaju budućnost minhenskog giganta.

Do 2026. njegov status dodatno je porastao. Postao je važan deo veznog reda Bajerna, a tokom sezone 2025/26 odigrao je 24 bundesligaške utakmice i postigao tri gola.

Srbija krenula po njega - delegacija FSS putovala u Minhen

A onda dolazimo do dela priče zbog kojeg će večerašnji duel imati potpuno drugačiji ukus.

Srbija je ozbiljno želela Aleksandra Pavlovića.

Fudbalski savez Srbije mesecima je bio u kontaktu sa njim i njegovom porodicom, a početkom marta 2024. delegacija FSS, predvođena tadašnjim direktorom A reprezentacije Stevanom Stojanovićem, otišla je u Minhen.

Sastanak je održan sa Pavlovićem i njegovim roditeljima.

Iz FSS su tada javno saopštili da ga vide u seniorskoj reprezentaciji Srbije i da je postojala namera da bude pozvan već za martovsko okupljanje.

Pavlović, međutim, u tom trenutku nije želeo da preseče. Plan mu je bio da konačnu odluku donese posle Evropskog prvenstva 2024.

Samo nekoliko dana kasnije situacija se potpuno promenila.

Pozvala ga Nemačka i odluka je morala da padne

Julijan Nagelsman uvrstio ga je u seniorsku reprezentaciju Nemačke.

Pavlović više nije mogao da odlaže odluku.

Izabrao je Nemačku.

Ipak, način na koji je objasnio svoj izbor najbolje pokazuje koliko mu je situacija bila lična.

"U mojim grudima biju dva srca – moja majka je Nemica, a moj otac Srbin", poručio je tada Pavlović.

Naglasio je da njegovu odluku ne treba posmatrati kao odluku protiv Srbije, već kao odluku u korist Nemačke. Zahvalio je Fudbalskom savezu Srbije na trudu koji je uložio da ga dovede među Orlove, ali je objasnio da je rođen i odrastao u Minhenu i da je čitav fudbalski život proveo u Bajernu.

Time je jedna od najvećih reprezentativnih dilema oko igrača srpskog porekla poslednjih godina bila završena.

Zamalo ostao bez velikog sna

Pavlović je za Nemačku debitovao 3. juna 2024. godine protiv Ukrajine.

Bio je izabran i za nemački tim na Evropskom prvenstvu 2024. i trebalo je da zaigra na velikom turniru pred domaćom publikom.

Međutim, samo nekoliko dana pred početak takmičenja morao je da napusti ekipu zbog infekcije i problema sa krajnicima. Umesto njega pozvan je Emre Džan.

Dve godine kasnije stigla je nova velika pozornica - Svetsko prvenstvo 2026. Pavlović je bio deo reprezentacije Nemačke i dodatno učvrstio status u nacionalnom timu.

Uoči večerašnjeg susreta ima 15 nastupa za seniorsku reprezentaciju Nemačke i jedan pogodak.

Sudbina ga sada vodi pravo na Srbiju

I zato večerašnji meč nije obična reprezentativna utakmica za Aleksandra Pavlovića.

Na jednoj strani biće Nemačka - zemlja u kojoj je rođen, odrastao, fudbalski školovan i čiji je dres na kraju izabrao.

Na drugoj će biti Srbija - zemlja njegovog oca, njegovih bake i deke, dela njegove porodice i reprezentacija koja je svojevremeno učinila ozbiljan pokušaj da ga dovede pod svoju zastavu.

A sve će se odigrati baš na Alijanc areni.

Na stadionu na kojem je kao dečak skupljao lopte, na kojem je kasnije ostvario san i zaigrao za Bajern, Aleksandar Pavlović će večeras izaći pred Srbiju u dresu Nemačke.

Momak koji je, kada je morao da bira između dve zemlje, najbolje opisao sopstvenu priču u samo nekoliko reči:

"U mojim grudima biju dva srca."

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar