ORLOVI, GDE JE ZAPELO?! Dva meča, dva poraza i surova istina koju više ne možemo da ignorišemo

Dve utakmice, dva poraza i nula bodova. To je surova matematika Srbije posle prva dva kola Lige nacija. I koliko god igra protiv Holandije davala razlog da se govori o pomaku, tabela trenutno ne poznaje utisak - Orlovi su poslednji u grupi.

Srbija je i protiv Grčke i protiv Holandije na Marakani poražena identičnim rezultatom 2:1. Nisu to bili debakli, niti utakmice posle kojih treba rušiti sve pred sobom, ali jesu pokazatelj trenutka u kojem se nalazi reprezentacija Veljka Paunovića.

A možda je upravo sada najvažnije da taj trenutak sagledamo bez velikih reči i još većih očekivanja.

FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ

Srbija jeste u A diviziji, ali realnost na terenu govori nešto drugo

Na papiru smo deo evropske elite. Na terenu, međutim, trenutno pokušavamo da uhvatimo korak sa njom.

Holandija i Nemačka imaju kvalitet, širinu i fizičke mogućnosti koje Srbija u ovom trenutku teško može da prati tokom svih 90 minuta. Grčka, koju smo možda unapred videli kao protivnika sa kojim možemo ravnopravno da se borimo, posle dva kola ima maksimalnih šest bodova i nalazi se na vrhu grupe.

Srbija nema nijedan.

To ne znači da ova reprezentacija nema kvalitet. Naprotiv. Protiv Holandije bilo je perioda igre koji mogu da posluže kao osnova za ono što Paunović pokušava da napravi. Ulazak Dušana Tadića i Luke Jovića odmah je promenio sliku na terenu, a upravo je Jović početkom drugog poluvremena doneo izjednačenje.

Ali Holandija je potom podigla ritam. Pritisak je postajao sve veći, Srbija je sve teže izlazila sa svoje polovine, a Meks Merdink je drugim golom na utakmici postavio konačnih 2:1.

I tu se možda najbolje videla razlika između želje i trenutnih mogućnosti.

Problem Srbije nije samo rezultat

Paunović je preuzeo reprezentaciju koja se nalazi između dve generacije.

Dušan Tadić je u 38. godini, Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović i Andrija Živković imaju po 31, Aleksandar Mitrović 32, a Filip Kostić 33 godine. Sa druge strane, igrači koji bi trebalo da nose Srbiju u narednom periodu tek treba potpuno da preuzmu odgovornost.

Dodatni pokazatelj trenutnog stanja jeste činjenica da Srbija više nema veliki broj reprezentativaca u najjačih pet evropskih liga. Strahinja Pavlović i Aleksandar Stanković igraju za Milan i Inter, dok su među igračima iz "liga petice" još Nikola Milenković, Saša Lukić i Lazar Samardžić.

To nije detalj koji treba zanemariti kada preko puta stoje selekcije poput Holandije i Nemačke.

FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ

Tadićev povratak govori više nego što izgleda

Posebno je zanimljivo što je Paunović na početku novog ciklusa insistirao na povratku Dušana Tadića.

Kapiten je protiv Holandije pokazao zbog čega je i dalje važan ovoj reprezentaciji. Njegov ulazak odmah je doneo ideju, mirnoću i konkretnost u napadu.

Ali upravo činjenica da je Srbiji i dalje toliko potreban igrač koji je duboko zagazio u četvrtu deceniju života govori da smena generacija neće moći da se završi preko noći.

Novi nosioci tek moraju da se pojave, nametnu i preuzmu reprezentaciju.

FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ

Paunoviću sada treba vreme - ali i rezultat

Selektor posle poraza od Holandije nije skrivao nezadovoljstvo činjenicom da Srbija posle dva kola nema nijedan bod, ali je naglasio da vidi napredak i da je pred ekipom proces.

I jeste proces.

Samo što reprezentativni fudbal retko kome daje luksuz beskonačnog vremena.

Slede gostovanja Nemačkoj u Minhenu i Holandiji u Amsterdamu, što znači da put do prvih bodova neće postati ništa lakši.

Zato možda najveći zadatak Srbije u ovom trenutku nije da se ubeđuje da može da bude ravnopravna sa svakim. Mnogo je važnije da pronađe identitet, napravi novu hijerarhiju i vidi na kojim igračima može da gradi naredne godine.

Liga nacija će nam, hteli mi to ili ne, vrlo brzo pokazati koliko smo od tog cilja udaljeni.

Jer jedno je igrati među najboljima. Sasvim drugo je pokazati da tamo zaista pripadaš.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar