OD PIKSIJEVE NOĆU U LISABONU DO PAUNOVIĆEVOG JUTRA U LONDONU Bajke, iluzije i fudbalski san Srbije koji tek počinje

Jedna noć u Portugaliji bila je dovoljna da Srbija poveruje da se fudbalski preporod zaista događa. Godine koje su sledile pokazale su da je to bila samo zabluda.

Danas smo ponovo na istom mestu - puni nade, ali sa pogledom usmerenim ka Londonu, u nadi da će londonsko jutro nadmašiti lisabonsku noć.

Lisabon je grad koji i danju deluje kao scena iz pozorišta, ali noću postaje bajka - grad svetlosti koji se spušta ka moru poput raskošne dame što se naginje svom plavom ljubavniku.

Tako ga je video Erih Marija Remark u svom poslednjem romanu "Noć u Lisabonu".

U njegovoj priči, izbeglica s kraja Drugog svetskog rata pokušava da pobegne iz Evrope koja gori. Dobija dve karte za slobodu i dva pasoša - ali tek nakon što jednu noć provede slušajući ispovest o ljubavi, gubitku i sudbini.

Kada svane, ima sve što mu treba za novi početak. Ili barem tako misli.

Mnogo godina kasnije, drugi čovek - ovoga puta sa poznatim imenom i prezimenom - našao se u istom gradu.

Dragan Stojković Piksi nije gledao okean, već teren stadiona "La Luž".

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Njegov cilj nisu bile obale Amerike, već Katar i Svetsko prvenstvo.

Portugal je poveo već u drugom minutu, a Mundijal se činio daleko kao obala iza magle.

Ali Dušan Tadić vratio je nadu, a Aleksandar Mitrović, u poslednjim trenucima, zakucao loptu u mrežu i otvorio put ka Kataru.
Piksi je tada raširio ruke kao čovek koji zna da je svoje strpljenje pretvorio u karte za novi početak.

Ipak, svaka bajka ima svoj epilog.

Posle Lisabona stigao je Katar, ali ne i sreća. Ispadanje u grupi, bleda igra na Evropskom prvenstvu, poraz od Albanije - sve je to razbilo čaroliju.

Ono što je izgledalo kao preporod, završilo se kao novo razočaranje.

Lisabon, čini se, ne voli srećne krajeve.

Zato će novu priču pokušati da napiše Veljko Paunović, i to ne u Portugalu, već u Londonu.

John Walton/PA via AP

Njegov zadatak je teži, ali možda baš zato ima više smisla.

Noć na "Vembliju" mogla bi da potraje, ali ako svane pravo jutro - biće to ono koje se pamti.

Jer, kako je pisao Remark:

"U gorkim uspomenama ima nečeg dobrog - one te znaju prevariti slatkom mišlju da si bio srećan."

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar