I U PIKSIJEVOM KUKOLJU, ŽITA IMA: "Tatin sin" pokazao srce, stav i klasu - da li je Stanković najbolji od najgorih?

U Leskovcu je u subotu uveče pao mrak nad srpskim fudbalom. Orlovi su doživeli bolan poraz od Albanije rezultatom 1:0, čime su dodatno zakomplikovali svoj put ka Svetskom prvenstvu. Junak gostiju – Rej Manaj, tragičar domaćih – gotovo cela ekipa. Jedini svetli trenutak u mračnoj noći bio je Aleksandar Stanković, momak koji je svoj debi u nacionalnom dresu pretvorio u poruku: Srbija ipak ima budućnost.

Piksi otišao - tiho i bez otpora

Poraz koji je "prelio čašu" označio je i kraj jedne ere. Dragan Stojković Piksi, selektor koji je pre samo godinu dana vodio Srbiju na Mundijalu u Kataru, ponudio je ostavku, uz poruku da neće voditi ekipu u Andori. Javnost je to tražila, sada je dobila – ali ostaje pitanje: ko dolazi, i šta ostaje posle Piksija?

Jer ono što je Srbija prikazala protiv Albanije više liči na tim bez plana, bez identiteta, i nažalost, bez borbe. Eksperimentisanje sa debitantima je bilo Piksijevo poslednje oružje – i dok su mnogi zakazali, jedan je zablistao.

Aleksandar Stanković - srce, stav, klasa

U more razočaranja, Aleksandar Stanković je bacio svetionik nade. Sa svega 20 godina, debitovao je za A tim Srbije, i to sa stavom koji ne priliči godinama – već velikim igračima.

Neustrašiv, borben, gladan pobede – sve ono što ovom timu trenutno fali. Italijanska škola fudbala, Interovo "kaljenje" i, naravno, genetski kod koji vuče od oca, Dejana Stankovića, bivšeg reprezentativca – sve to stalo je u njegovu igru protiv Albanije.

Starsport

Na terenu je delovao kao neko ko zna zašto je tu. Nije se libio da preuzme odgovornost, da "povuče" kada treba, ali i da se vrati u defanzivu ako je to tražila situacija. Iako rezultat nije bio na njegovoj strani, stav i nastup bili su pobednički. Ne, nije promenio tok meča, ali je pokazao da Srbija ima lidera u najavi.

Jedan dragulj u gomili kamenja

U sportu, porazi ponekad znače početak nečeg novog. Možda je baš ova utakmica protiv Albanije poslednje poglavlje jednog ciklusa, a prvi red sledećeg. Aleksandar Stanković u tom novom scenariju ne sme ostati usamljen. On nije spasitelj, ali može biti temelj.

Teško će se osloboditi prezimena, još teže senke oca Dejana, ali sa srcem koje je pokazao u Leskovcu, ima šansu da ispiše svoju priču. I možda jednog dana – da bude Stanković po kojem se prezime pamti.

Poraz koji boli, ali u bolu se rađa lider

U moru taktičke konfuzije, individualne nemoći i kolektivne apatičnosti, jedan mladi vezista bio je najbolji od najgorih. Dok je ostatak tima tonuo bez otpora, Stanković je pokazao zube. I to nije prošlo nezapaženo.

U vremenu kada je srpski fudbal ponovo na prekretnici, kad selektora više nema, a javnost je zasićena velikim pričama i malim rezultatima – vreme je da se okrenemo onima koji žele da igraju, a ne da poziraju.

Starsport

I zato, hvala ti, Aleksandre, što si nas podsetio kako izgleda ponos u dresu Srbije. Iako nismo pobedili, dobili smo nešto vrednije – razlog da verujemo.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar