Belgijanci su pregazili Kneževe, mogli su čak teži poraz da im nanesu, a srpskoj javnosti je u oko upao Stanković. Tačniji da budemo, široj javnosti. Jer, Stanković iza sebe ima odličnu sezonu u Lucernu, a nije baš da klub sa jednim od najboljih skauting mreža u Evropi olako istrese 10 miliona evra za transfer.
Koliko su pogodili najbolje govori celo ovo leto...
Ko je Aleksandar Stanković?
Dok su reflektori Lige šampiona sinoć bili upereni ka Belgiji, mladi Aleksandar Stanković iskoristio je priliku da svetu pokaže da fudbalski talenat zaista može biti nasledan – ali i da prezime ne znači ništa ako ne znaš da igraš. Sin legende srpskog fudbala Dejana Stankovića, Aleksandar je sinoć u dresu Briža oduševio nastupom koji je mnoge podsetio na najbolje dane njegovog oca – ali u isto vreme jasno pokazao da ima sopstveni put.
Rođen 2005. godine u Milanu, Aleksandar je odrastao u fudbalskom okruženju. Još kao dečak bio je redovan gost na utakmicama Intera, kluba u kojem je njegov otac godinama briljirao. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je i sam obukao crno-plavi dres, najpre u omladinskom pogonu slavnog italijanskog kluba. Tamo je prošao kroz sve mlađe kategorije, pokazujući stabilnost i zrelost kakva se retko viđa u tim godinama, posebno na poziciji zadnjeg veznog – jednoj od najodgovornijih u modernom fudbalu.
Ipak, svesni da se talenat najbolje razvija kroz minute na terenu, u Interu su odlučili da ga pošalju na pozajmicu u švajcarski Lucern. Tamo je Aleksandar prošle sezone sakupio dragoceno iskustvo u seniorskom fudbalu, igrajući u zahtevnoj ligi i protiv fizički jačih i iskusnijih protivnika. Njegove dobre partije nisu prošle neprimećeno, i ovog leta usledio je transfer u belgijski Klub Briž – renomirani klub sa bogatom istorijom i stalnim prisustvom u evropskim takmičenjima.
Stanković je prototip veziste modernog profila. Visok 185 centimetara, s dovoljno laganim nogama i prefinjenom tehnikom i vizijom, predstavlja nešto što svaki tim mora da ima. Koliko je miran na lopti ilustruje činjenica da je protiv Monaka pogrešio samo šest pasova (39/45) i dobio sva četiri duela u vazduhu i na travi.
Idealno se uklopio u savršen sistem belgijskog šampiona, kao igrač koji može da u visokom ritmu trči, uz osećaj da se ubaci iz drugog plana pred protivnički gol, što je urođeno jer je isti ima njegov slavni otac.
Njegova igra nije bila samo efikasna, već i inteligentna. Kretanje bez lopte, čitanje igre, mirnoća pod pritiskom i pravovremeni pasovi pokazali su da pred sobom imamo ne samo mladog igrača sa potencijalom, već gotovog vezistu, spremnog za velika dela. Sličnosti sa ocem su očigledne – snaga, posvećenost, osećaj za prostor – ali Aleksandar već gradi svoj stil, moderniji, tehnički precizniji, i sa sve boljim taktičkim razumevanjem igre.
Međutim, svesni su bili u Interu kakvog su dragulja imali ili imaće. Jer, nisu hteli da ga se odreknu olako, prvo su putem pozajmice pratili njegov razvoj, onda su ga dali Brižu za ne mali novac, ali uz opciju povratka. Tako je italijanski gigant u čitav posao je ubacio klauzulu prema kojoj može da ga vrati na "Đuzepe Meacu" za 22 miliona evra.
Suštinski, koštaće ga 12 miliona evra razigravanje Stankovića u Belgiji, pa i Ligi šampiona, što čak i nije veliki novac kada se vidi da će biti skoro pa gotov proizvod i to kada će tek proslaviti 21. rođendan. Naravno, pod uslovom da Inter odluči da ga vrati, a po svemu sudeći nije daleko od toga.
Srbija godinama traži pouzdano rešenje na poziciji zadnjeg veznog – igrača koji ne samo da čuva prostor, već zna da loptom "probije" protivničke linije i započne napad. U Aleksandru Stankoviću, činimo se da konačno imamo takav profil. Njegova mirnoća, pregled igre i sposobnost da preciznim pasom poveže linije tima čine ga idealnim kandidatom za sredinu terena reprezentacije – i to ne samo kao član šireg spiska, već kao neko ko bi odmah mogao da zaigra.
Mnogi bi možda rekli da je oktobar, usred kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, loš trenutak za eksperimentisanje – posebno pred utakmicu protiv Albanije, koju s razlogom nazivamo "utakmicom svih utakmica". Međutim, to nije eksperiment, već prirodan korak. Stanković je već dokazao šta može – razbio je Monako u Ligi šampiona, takmičenju gde Srbija ove sezone ima premali broj igrača. On ne samo da je jedan od njih, već je i važan igrač u svom timu.
Tanjug/AP
Iako je trenutno član mlade reprezentacije, jasno je da je na radaru Dragana Stojkovića Piksija. Ali to nije dovoljno. Ovaj momak ne zaslužuje samo poziv, već i mesto u startnoj postavi. Njegovo fudbalsko obrazovanje, sticano u Interu, kao i iskustvo iz ozbiljnih evropskih mečeva, čine ga možda i spremnijim od mnogih starijih kolega.
Danas, kada Srbija ima znatno manji broj igrača na najvišem nivou, logično je da mesto u reprezentaciji dobije neko ko igra Ligu šampiona, ko ima ulogu u timu i ko dolazi sa pozicije koja nam najviše nedostaje.
Aleksandar Stanković je spreman. I ne bi trebalo da čekamo da nam to dokaže još deset puta.
Dok ga mnogi još uvek zovu "sin Dejana Stankovića", Aleksandar sve više dokazuje da je to samo deo njegove priče. Njegovo prezime jeste poznato, ali ono što on pokazuje na terenu pripada isključivo njemu – a ako nastavi ovim tempom, uskoro će njegovo ime biti dovoljno jako da stoji samo, bez dodatnog objašnjenja.
Tanjug/AP
Ostavite komentar