ODBILA CAREVOG SINA ZBOG VERE U HRISTA Sećanje na Svetu mučenicu Suzanu

Pravoslavna crkva 24. avgusta obeležava uspomenu na Svetu mučenicu Suzanu, devicu, koja je svojim životom i mučeničkom smrću pokazala snagu vere i nepokolebljivu odanost Hristu.

Shutterstock

Plemenito poreklo i velika iskušenja

Suzana je bila ćerka rimskog prezvitera Gavinija i sinovica pape Gaja. Dolazila je iz ugledne porodice koja je bila u srodstvu sa carem Dioklecijanom. Car je imao usinovljenika Maksimijana Galerija i poželeo je da ga oženi Suzanu.

Međutim, Suzana je svoj život već bila posvetila Hristu i zavetovala se na devičanstvo. Zato je odlučno odbila brak sa carevim naslednikom, ne želeći da deli život sa nekrštenim čovekom.

Shutterstock

Snaga vere i mučenička smrt

Njena vera bila je toliko snažna da je one koji su je prosili za carevog sina – ugledne rimljane Klaudija i Maksima – obratila u hrišćanstvo, zajedno sa celim njihovim domovima. Kada je to saznao, car Dioklecijan se razgnevio i naredio da Klaudije, Maksim i njihove porodice budu spaljeni u Osti, a pepeo bačen u more.

Suzana je potom uhapšena i u svojoj rodnoj kući posečena mačem. Njeno telo tajno je uzela i sahranila careva supruga Sirena, koja je i sama bila hrišćanka.

Kuća pretvorena u crkvu

Papa Gaj, njen stric, učinio je kuću u kojoj je Suzana postradala – crkvom, gde se dugo služila liturgija i slavilo njeno ime. Nedugo nakon njene smrti i njen otac Gavinije i stric Gaj postradali su mučenički, potvrdivši veru u Hrista životom i krvlju.

Sećanje na mučenicu

Svetu Suzanu vernici poštuju kao nevinu nevestu Hristovu, koja je odbila bogatstvo, slavu i carev dvor, da bi sačuvala svoju čistotu i vernost Bogu. Njeno stradanje dogodilo se krajem III veka, oko 295–296. godine.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar