VASKRSNI PONEDELJAK Šta se radi na Svetli ponedeljak i zašto to ima posebnu snagu

Dok u domovima još miriše vaskršnja pogača, a jaja se s ljubavlju čuvaju za tucanje s unucima i gostima, Vaskrsni ponedeljak donosi tišinu posle praznične zvonjave – ali i novu radost, onu unutrašnju, mirnu i duboku. To je dan kada se u srcima produžava ona ista svetlost sa praznične liturgije, jer – Vaskrs nije jedan dan, već celina koja traje.

U crkvenom kalendaru, ovaj dan nosi naziv Svetli ponedeljak, prvi dan po Vaskrsu. Po crkvenim pravilima, cela Svetla sedmica, od Vaskrsa pa sve do sledeće nedelje, doživljava se kao jedan produženi dan Vaskrsenja, dan u kojem se ne prestaje sa radošću, pesmom i molitvom.

Shutterstockore

Liturgijska pravila kažu da se službe pevaju sa istim žarom kao na sam dan Vaskrsa – uz tri puta izgovno: „Hristos vaskrse!“, a radosne reči odzvanjaju iz usta vernika širom sveta. Taj pozdrav nije samo forma, već svedočanstvo da vera živi i da Hristovo Vaskrsenje ima snagu da nas menja iznutra.

U Jevanđelju čitamo kako su žene mironosice prve srele vaskrslog Hrista, koji im reče: „Radujte se!“. I zato, radost se danas ne gasi. Širi se preko trpeze, pogleda, molitve, i svake dobre reči. Veruje se da ono što se izgovori i poželi na Svetli ponedeljak ima posebnu težinu.

Shutterstock

Domaćice i danas pažljivo okreću jaja u korpama, deca biraju „najtvrđe“ za tucanje, a ponegde se još sprema i drugo kolo jagnjetine – jer gosti se i dalje očekuju, a radost se deli. To je praznik koji „ostaje u kući“, bez pompe, ali pun topline i dubokog značenja.

U crkvama se ne zatvaraju Carske dveri, simbolično pokazujući da je raj otvoren i da Hristos, pobedivši smrt, daruje večni život svima koji veruju.

Zato i danas, kao i juče, neka odzvanja:
„Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar