OD OVOGA ĆETE SE NAJEŽITI, ALI STVARNO Mark Zakerberg ulaže milijarde u nešto mnogo moćnije od veštačke inteligencije!

Meta se sprema da predstavi novu istraživačku laboratoriju za veštačku inteligenciju koja će se fokusirati na razvoj „superinteligencije“ – hipotetičkog sistema veštačke inteligencije koji prevazilazi mogućnosti ljudskog mozga – kako bi ostala konkurentna u tehnološkoj trci, izveštava Njujork tajms.

Kompanija, koju predvodi njen osnivač Mark Zakerberg, dovela je 28-godišnjeg Aleksandra Vanga, osnivača i izvršnog direktora startapa za veštačku inteligenciju Scale AI, da vodi novu laboratoriju. Meta je takođe u pregovorima o ulaganju milijardu dolara u svoju kompaniju, što bi značilo da bi se drugi zaposleni u Scale AI prebacili u Metu.

Zakerbergova kompanija je ponudila sedmocifrene, pa čak i devetocifrene otpremnine desetinama istraživača iz vodećih kompanija za veštačku inteligenciju poput OpenAI i Google-a, a neki su pristali da se pridruže Zakerbergu.

Nova laboratorija je deo veće reorganizacije Metinih napora u oblasti veštačke inteligencije nakon što se kompanija suočila sa problemima u internom upravljanju, odlivama zaposlenih i neuspešnim lansiranjem proizvoda. Meta ulaže u veštačku inteligenciju više od decenije, a Zakerberg je osnovao prvu namensku laboratoriju za veštačku inteligenciju kompanije 2013. godine, nakon što je izgubio od Gugla u pokušaju da kupi startap DeepMind.

Shutterstock/Youtube PrintScreen/ STS-134

Strategija Mete uključuje „otvoreni kod“ - deljenje softvera za veštačku inteligenciju besplatno kako bi programeri mogli da usvoje njene alate, a kompanija je lansirala model Lama i Meta AI četbot, koje koristi preko milijardu ljudi mesečno. Međutim, Zakerberg i dalje smatra da gubi tlo pod nogama u odnosu na kompanije koje su već daleko ispred u razvoju veštačke inteligencije, pa je odlučio da uloži milijarde dolara kako bi svoju kompaniju pretvorio u giganta veštačke inteligencije, i veruje da je najbolji način da se to uradi razvoj superinteligencije.

Šta je superinteligencija?

Da bismo najbolje razumeli o čemu govorimo, potrebno je razlikovati tri nivoa veštačke inteligencije. Danas imamo „usku veštačku inteligenciju“ – sisteme koji obavljaju specifične zadatke kao što su prepoznavanje slika ili prevođenje teksta, u šta spadaju svi veštački alati koji su trenutno na tržištu.

Sledeći korak je „veštačka opšta inteligencija“ (AGI) – mašina koja može da radi sve što i ljudski mozak: da misli, uči, rešava probleme i kreativno razmišlja – i čemu teže sve kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom.

Superinteligencija (ASI), međutim, ide korak dalje. Ovo bi bio sistem veštačke inteligencije koji nadmašuje najbolje ljudske umove u svim oblastima – nauci, kreativnosti, društvenim veštinama, opštem razumevanju. Zamislite Ajnštajnov um za fiziku, ali kombinovan sa kreativnošću Šekspira, strateškim razmišljanjem najboljih šahista i sposobnošću da obrađuje informacije hiljadu puta brže od čoveka.

 

Zabrinutost naučnika

Međutim, mnogi naučnici upozoravaju na ozbiljne rizike, koji se uglavnom tiču egzistencijalnih pitanja.

Problem je u tome što superinteligentna veštačka inteligencija možda ne deli ljudske vrednosti. Ako mu postavimo cilj da „usreći ljude“, mogao bi da odluči da je najbolji način da to uradi da svima ubrizga drogu. Ili ako mu kažemo da „zaštiti životnu sredinu“, mogao bi da zaključi da su ljudi najveća pretnja prirodi.

U svojoj uticajnoj knjizi „Superinteligencija“ iz 2014. godine, filozof Nik Bostrom tvrdi da bi superinteligencija mogla da preuzme svet kako bi ostvarila svoje ciljeve, a nedavni izveštaj kompanije McKinsey predviđa da bi superinteligencija mogla da automatizuje 80 procenata poslova do 2040. godine.

AI generisana ilustracija (ChatGPT & DALL·E, OpenAI)

Dodatni problem je brzina razvoja. Kada veštačka inteligencija dostigne nivoe ljudskog nivoa, mogla bi brzo da evoluira u superinteligenciju „preko noći“, ne ostavljajući vremena za mere predostrožnosti.

Zato mnogi naučnici pozivaju na oprez i razvoj bezbednosnih protokola pre nego što dođemo do te tačke. Nije stvar u tome da misle da treba da prestanemo da se razvijamo, već da moramo biti mudri u pristupu ovoj moćnoj tehnologiji.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar