IZMEĐU ESTRADE I ŠOU-BIZNISA POVUČENA JE ZLATNA NIT Ja sam Milivoje Mili Čolić i od danas sam kolumnista K1info.rs

Baviti se estradnim novinarstvom u današanje vreme je lep, ali nimalo lak posao. Industrija zabave posustaje u svetu, pa zašto ne bi i u Srbiji u kojoj između estrade koja je ustrojena još pre više od 50 godina i trendova šou-biznisa kojima danas svi teže postoji jedna tanka linija. Ta linija, jedva vidljiva golim okom, po mom mišljenju je zlatna nit koja razdvaja žito od kukolja, hit od popularne pesme, zvezdetinu od radnog pevača, obrazovanog od površno informisanog i na kraju samo obučenog od stilizovanog.

Prilike na srpskoj muzičkoj i javnoj sceni sve češće poprimaju nadrealne momente. U konceptualnom smislu mogao bih da ih opišem kao crveni tepih koji je postavljen ispred šatora u kome se na ražnju vrti „pragnje“. To vam je kada spoje pola praseta sa polovinom jagnjeta pa ga polivaju pivom iz flažše koju je nosila vašarska mečka. Taj isti crveni tepih, da može naravno, sigurno bi pocrveneo od stida kada bi osetio čija ga stopala utabavaju i deru. Nekada se znao red, a danas ga je zamenio nered i postmoderna u kojoj je sve dozvoljeno i koja kao ideja sve može da trpi.

Sve i svja sliva se niz isti oluk sa kog je otpala zaštitna mrežica pa mulj nema gde da se zadrži i nakon oluje mehaničk odstrani. Da bi se snimio album više se ne prodaju njive, ledine i krupna stoka, danas se za album prodaje duša. Na putu do televizije zaobilazi se Radio Beograd i muzička redakcija, a za osvajanje medijskog prostora najmanje je važan talenat, ali geg, poza, izvrnuta rečenica, diskutabilan oblik ponašanja, poreklo iz nefunkcionalne porodice postaju preporuke za „visoko“ estradno društvo. Ukratko rečeno sve češće mračna prošlost potencijalnoj zvezdi obezbeđuje svetlu budućnost. Ruku na srce moram da napomenem da estradna postmoderna ipak ima jednu dobru odliku, a ona je rok trajnja. Svako, ali bukvalno svako može da se pojavi i „postane“, ali ne može tako lako da opstane. Uperiodu hiper-mega-giga produkcije mnogima sam video leđa i naučio da u poslu i novinarskom žanru kojim se bavim cenim samo konstante.

Dejan Milicevic

Za one koji ne znaju, a čini mi se da ih je sve manje, ja sam Milivoje Mili Čolić i od danas sam kolumnista portala K1info.rs. Poznavalac sam estradnih neprilika i prilika, a jedna od najvećih mana mi je što u isto vreme mnogo znam i pamtim, a ne dozvoljavam da me vreme i trendovi pregaze. Pratim period od Sofke Nikolić pa sve do Zere i obe smatram podjednako važnim za istoriju domaće javne scene. Biću ovde da razmotavam srpski šou-biznis film i zabeležim najvažnije kadrove. Domaćoj javnoj sceni je potrebna kritika i zato sam ovde baš ja. Trudiću se da opserviram, skrenem pažnju, dam savet i ponudim rešenje estradnog problema, a pokušaću i da vas edukujem, jer zabava i šou-biznis nisu naivne stvari. Svojim pisanjem vući ću „zlatnu nit“ i odvajaću bitno od nebitnog.

Otvara se „Katedra za šou-biznis“, a ukoliko vam bilo šta u ovom tekstu deluje preterano, to je zato što u današnje vreme samo pretencioznost pomaže da budete ozbiljno shvaćeni.

Ostavite komentar