"SPAVAM SA NJEGOVIM DŽEMPEROM, JOŠ STOJI KOFER IZ PARIZA" Potresna ispovest Suzane Jovanović, opisala poslednji susret

Suzana Jovanović, udovica Saše Popovića, došla je na finale takmičenja "Zvezda Granda", kako bi pobedniku ovogodišnje sezone uručila statuu sa likom svog pokojnog supruga.

Ipak, finale je odloženo za subotu 5. jul, a Suzana je po dolasku u studio na Košutnjaku, stala pred medijske ekipe u dugoj crnoj svečanoj toaleti, pa je po prvi put govorila o tome kako se oseća poslednjih meseci, ali i o detaljima njenog poslednjeg oproštaja sa Sašom u bolnici u Parizu, gde je i preminuo 1. marta.

Suzana se pred pripadnicima sedme sile slomila, pa se i rasplakala.

- Trudim se da budem dobro, ali zaista. Ovo sad je za mene sve jako emotivno i stresno. Trudim se da budem na visini zadatka. Znam da je Sale moj sad pored mene, on bi rekao: "Sule, molim te, samo se osmehuj, jer najviše volim tvoj osmeh" - rekla je na početku razgovora pevačica, pieš Kurir.

Kakav je osećaj sada kada ste posle dužeg vremena ponovo došli u ovaj studio gde je Saša provodio toliko vremena?

M.P./ATAImages

- Oseća se i dalje Saletovo prisustvo ovde, njegov duh i njegova energija. Osećaće se dok god budu postojale "Zvezde Granda", za koje se on davao ne 100 posto, nego 1.000 posto. Izgarao je za svoj posao i voleo ga je, za ljude sa kojima je radio i za ovu decu koju je stvarao 20 godina. Mnogo toga je i meni usadio i mnogo toga sam naučila uz njega i doživela sa njim. Živeće Sale!

Blistate u ovoj haljini. Šta bi vam sad Saša rekao kad bi vas video u ovom izdanju?

- Da me vidi rekao bi, kao što je uvek govorio kad me vidi sređenu za neko snimanje: "Bože, pa ja nisam znao kako sam lepu ženu oženio". Nedostajaće mi to i već mi nedostaje.

Mnogi koji su Sašu tapšali po ramenima za života, sada o njemu u javnosti pričaju sve najgore. Kako vi gledate na to?

- Ovih dana je puno tračeva, ali se ne bavim njima, ko je, šta i zašto rekao. Mrtva usta ne govore. Ne kaže se bez potrebe da o pokojniku treba pričati samo najlepše. Ne samo o Saletu, nego o svakome. Žao mi je onih koji se time bave. Duša me boli zbog takvih stvari i jako mi je teško, ali nadam se da će ti ljudi pronaći radost u sebi i u životu. Nadam se da će biti srećni. Ja im to želim od srca. Nikoga ne osuđujem što sad priča svašta o njemu. Kako se kaže: "Ne sudi da ti se ne bi sudilo". Ja samo želim da odbolujem ovo što nikada neću odbolovati. Ostala je praznina i sad šta ko kaže i šta ko misli, nebitno je jer njega nema. Sve je otišlo sa njim.

M.P./ATAImages

Kako je vaša ćerka? Kako ona podnosi gubitak oca?

- Aleksandra je isuviše bila vezana za svog tatu. Mnogo joj nedostaje. Njegovi očinski saveti i zagrljaji. Ona je mlado biće koje se i dalje traži u ovom svetu. Kad pročita loše stvari o njemu, zajedno se isplačemo. A ima dana i kad kažemo da smo ponosne što je ostavio mnogo toga zbog čega možemo da se radujemo i na šta možemo da budemo ponosne u ovom ludom svetu.

Da li ćete preuzeti neki od Sašinih poslova u narednom periodu?

- To su me ljudi već pitali. Samo mi fali da sednem u onu stolicu i vodim "Zvezde Granda". Mnogi ljudi bi to voleli, ali nisam zaista razmišljala o tim stvarima. Ne vidim sebe tu jer sam previše majčinski nastrojena da bih davala komentare o drugima. Ja ću ostati osoba iz senke.

Pozvali ste ljude da glasaju za Zokija Ferarija u finalu. Da li vam je on favorit?

- Jeste. Njega mi je Sale ostavio u amanet. Njega je upoznao u salonu automobila u Beču, kada je odvezao automobil na servis. Onaj čuveni crveni "ferari". Cenim ga kao dobrog čoveka i kao pevača. Glasaću za njega.

M.P./ATAImages

Razmišljate li o povratku na muzičku scenu posle svega?

- Nisam razmišljala da se vratim muzici. Možda Bog ima planove za mene, ali ja sam uvek bila skromna, čak i pored takvog čoveka. Mogla sam možda da iskoristim više, ali drago mi je da se moje pesme pevaju i dalje i da su veliki hitovi posle 30 godina.

Kako provodite vreme sada kada Saše više nema? 

- Sve radim isto kao što sam radila sa Saletom. Mi smo imali neke naše zajedničke rituale. On je sa mnom gledao turske serije, a ja sa njim fudbal i Novaka Đokovića. To se nije promenilo. U kući se i dalje oseć a njegovo prisustvo. Ja sam bukvalno sve u kući ostavila kako je on ostavio. Nisam dirala čak ni onaj poluotvoreni kofer iz Pariza, koji je ostao tu poslednjeg dana kada smo došli. Ostao je neraspakovan. Dugo ga neću pomeriti. Ostao je džemper koji je nosio i sa njim spavam u krevetu. Volim da osetim njegov miris.

Kako je izgledao vaš poslednji susret?

M.P./ATAImages

- Poslednji susret je bio pored njegovog bolničkog kreveta. Ja sam uz njega bila sve vreme, bukvalno do njegovog poslednjeg daha. Sale će mi sad zameriti što sad plačem dok pričam ovo. Težak je osećaj videti čoveka koji zna da odlazi i koji je svestan da ide na drugi svet. Ja plačem, a on u svom tom bolu i saznanju da ide, meni govori: "Sule moj, nemoj da plačeš. Budi jaka, hrabra i dostojanstvena kakva si uvek bila u životu". Poslušala sam ga i takva sam bila kad su mu dali sve preparate za spavanje, protiv bolova i morfijum. Teško je to bilo videti i doživeti, ali je nama bilo teško i tih skoro godinu od kad smo saznali da je bolestan. Ja nikada nisam mogla to da prihvatim do zadnjeg dana. Imala sam nadu i veru da će se on izlečiti. Tešio me je.

Da li ga sanjate?

- Da. Jako često ga sanjam i uvek je srećan i nasmejan. To mi pruža mir i spokoj jer više ne pati u onim bolovima i mukama koje je imao. Sanjam ga kako mlatara rukama u "Zvezdama Granda" i izdaje naređenja ko će šta da radi.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar