VELIKA ISPOVEST DANICE CRNOGORČEVIĆ: "Đokovića i mene spajaju 3 stvari!" Progovorila o Kosovu i da li ide u kafanu

U ekskluzivnom božićnom intervjuu za K1info, najvoljeniji glas duhovne i tradicionalne muzike, Danica Crnogorčević, govori o tankoj liniji između umetnosti i molitve, izazovima života pod svetlima reflektora i toplini doma u kojem vaspitava četvoro dece.

Retko se sreću sagovornici poput Danice. Njena neposrednost, ljubaznost i strpljenje tokom celog procesa saradnje pokazali su da velika umetnost i velika ljudskost uvek idu ruku pod ruku.

Bez zadrške nam je otvorila dušu o sudbinskom susretu sa Novakom Đokovićem, otkrivajući duboku nit koja ih neraskidivo povezuje, ali i o bolnim lekcijama koje je naučila na sopstvenoj koži. Prvi put iskreno progovara o svojoj naivnosti i ljudima kojima nije trebalo da veruje, dok nas podseća zašto je Božić vreme kada utihne buka sveta, a progovori srce. Pred vama je razgovor koji nije samo intervju, već topla božićna pouka o veri, porodici i snazi tišine

Za početak nam je poverila šta za nju znači pevanje.

- Pevanje za mene jeste umetnost, ali se tu ne završava. U onom trenutku kada glas prestane da bude samo tehničko sredstvo, on postane iskren, on prelazi u nešto dublje, u molitvu. Tada ne pevam publici, već sa njom, u jedan glas Gospodu našem. Ako pesma izađe iz srca, ona pronalazi put do srca drugih ljudi. Tradicionalna muzika nosi pamćenje jednog naroda, nosi njegovu istoriju, njegov glas kroz vijekove, nosi glas predaka, mi hvala Bogu imamo čime da se dičimo pred svijetom i da predstavimo svijetu najljepšu sliku naše bogate tradicije i duhovnosti. Samo to i treba da predstavljamo jer smo tu najjači.

Privatna arhiva

 

• Pesma "Veseli se srpski rode" postala je svojevrsna himna. Kako birate pesme koje ćete izvoditi i da li osećate poseban duhovni poziv da određene priče ispričate kroz muziku?

- Verujem da svaka pesma ima svoje vreme i svoju misiju. Kada osetim da me tekst i melodija duboko dotaknu, da nose istinu, snagu i identitet, tada znam da je to pesma koju treba da otpevam. „Veseli se srpski rode“ nije postala himna zato što je često pevana, već zato što je probudila ono što je u ljudima već postojalo, veru, pripadnost i nadu. Pesme ne biramo slučajno, uvek pred svaki koncert detaljano, moj suprug i ja, proučimo koje bi pesme najbolje bilo izvesti u zavisnosti od mesta , vremena, povoda i publike koja je pred nama. Za mene je velika odgovornost, ali i blagoslov, da glasom služim tim vrednostima. Kada pesma dotakne srce i podseti čoveka ko je i odakle je, tada znam da je ispunila svoj smisao.

• S obzirom na to da vaša muzika ima veliki uticaj na mlade ljude, posebno tokom litija i drugih važnih događaja, kako balansirate između uloge umetnika i uloge duhovnog uzora?

- Svesna sam da muzika koju izvodim ima snažan uticaj, posebno na mlade ljude i zato tome pristupam sa velikom odgovornošću i smirenjem. Ne doživljavam sebe kao uzora u klasičnom smislu, već kao nekoga ko svojim glasom svedoči ono u šta veruje. Moja uloga umetnika ne odvaja se od unutrašnjeg poziva, ako je poruka iskrena i proživljena, ona sama pronalazi put do ljudi. Balans nalazim u tome što uveko polazim od vere i poštovanja prema svakome ko sluša. Trudim se da muzika ne bude sredstvo za isticanje, već za sabranje. Ako mladi kroz pesmu osete mir, snagu i poziv na dobro, onda znam da sam ostala verna i umetnosti i duhovnoj odgovornosti koju ona nosi.

• Vi ste i supruga i majka. Kako izgleda Božićno jutro u Vašem domu, s obzirom na to da je Vaš suprug sveštenik, a Vi popularna pevačica? Da li se praznici doživljavaju drugačije u takvoj atmosferi?

- Nikako drugačije, slavimo ga isto kao i svi drugi i to što sam kako Vi nazivate “popularna” iako ja ne volim taj epitet, ali to ne menja činjenicu slavljenja Božića ili bilo kojeg drugog praznika. Činjenica da je moj suprug sveštenik, a ja se bavim muzikom, ne čini praznike „drugačijim“, već možda još dubljim. U našoj kući se ne odvaja vera od života, niti umetnost od duhovnosti. Praznici nisu spektakl, već blagosloveno vreme sabranja. Upravo u toj jednostavnosti i zajedništvu osećamo punu radost Božića. Prvenstveno i ono bez čega je Božić nezamisliv jeste sveta Liturigija. Moj suprug služi trenutno u crkvi svetog Dimitrija ponoćnu liturigju koja počinje u ponoć. Poseban doživljaj je videti 1.000 ljudi okupljenih oko čaše spasenja, ljudi koji su došli da se pričeste nakon Božićnog posta, koji sa radošću dočekuju Božić sabrani. Upravo ta jednostavnost i duhovna punoća sabranja čine da praznici budu posebni, topli i istinski.

Privatna arhiva

 

• Postoji li određena tradicionalna božićna pesma koja Vam je posebno draga i koju uvek pevate sa posebnom emocijom, možda neka manje poznata šira publici?

- Naravno, sve Božićne pesme volimo i pevamo zajedno svih tih dana, ne samo za Božić. Naše pripreme i radost počinje i danima pred Božić, kićenje Badnjaka, pravljenje kolača, planiranje porodičnog ručka. Svi se radujemo i pevamo sve Božićne pesme i svaka nam je na svoj način draga. Sve ih volimo! Posebno od našeg Vladike Nikolaja Velimirovića. A mislim da su generalno sve te Božićne pesme poznate i široj publici.

• U vremenu brze modernizacije, kako Vi lično, i kao porodica, negujete i prenosite autentične božićne običaje na decu, a da to ne bude samo forma, već suština?

- U vremenu brzine i površnosti, trudimo se da deci i jedni drugima najpre prenesemo smisao, a tek onda običaj. Za nas Božić nije nešto što se „odradi“, već što se proživi. Kroz razgovore, zajedničku molitvu, pripremu doma, post i tišinu učimo ih zašto nešto radimo, a ne samo kako, jer je to tradicija pa eto da bi se ispoštovalo radi reda. Običaji poput nalaganja badnjaka, lomljenja česnice ili pevanja božićnih pesama dobijaju pravu vrednost tek kada su prožeti ljubavlju i pažnjom. Deca najviše uče iz onoga što vide, iz atmosfere mira, međusobnog poštovanja i radosti. Ako osete da je vera živa i da praznik donosi toplinu i zajedništvo, onda će ti običaji prirodno postati deo njihovog bića, a ne puka forma koja se ponavlja.

Privatna arhiva

• Jednom ste izjavili da je "pobožno ćutanje najveća uteha duši". U svetu punom buke i medijske pažnje, kako pronalazite taj unutrašnji mir, posebno tokom praznične euforije?

- U svetu koji je pun buke, informacija i medijske pažnje, pokušavam da svesno napravim prostor za tišinu. „Pobožno ćutanje“ je više trenutak u kome se unutrašnji svet smiruje i nalazi svoj centar. U tim trenucima oseća se mir koji nije prolazan, već dubok i stalan, i upravo ta tišina omogućava da praznike proživimo sa istinskom radošću i pažnjom.

• Koja je Vaša glavna poruka mira, ljubavi i nade koju biste želeli da prenesete svojoj publici i svim ljudima u susret Božiću, naročito imajući u vidu sva iskušenja sa kojima se suočavamo danas?

- U susret Božiću želim da se ljudi povežu sa svojom porodicom, prijateljima i tradicijom, i da osete da svaki život ima vrednost, svaki dan priliku za ljubav i neko dobro delo i lepu reč, a svaka teškoća i iskušenje ima šansu da nas učini jačima. Ako uspemo da u sebi sačuvamo mir i širimo dobrotu, onda možemo da učinimo svet boljim, korak po korak.

• Kada se kamere ugase i utihnu zvuci koncerata, šta je ono što Vas lično opušta i puni energijom? Imate li neki svoj "ritual" ili hobi koji nije vezan za muziku ili crkvu?

- skreno nemam vremena za neke rituale i hobije, čitav moj dan je posvećen svim obavezama jedne majke četvoro dece, jedne domaćice koja mora da održi kuću urednom i da skuva tri obroka na dan. Naravno u svemu tome mi ogromnu podršku bez čije ne bih mogla ni u kom smislu daje moj suprug.

Privatna arhiva

 

• Šta za Vas predstavlja "dom"? Da li je to određeno geografsko mesto - Crna Gora, ili mesto gde trenutno živite ili je to stanje duha i prisustvo Vaše porodice?

- Za mene „dom“ nije pre svega geografska tačka na mapi, već stanje duha. On postoji tamo gde su moja porodica, mir i ljubav. Gde god da se nalazi, u Crnoj Gori, na putu ili bilo kojem drugom mestu, dom nosimo sa sobom ako smo zajedno.

• Popularnost sa sobom nosi mnoga iskušenja i pritiske. Kako se lično nosite sa slavom, komentarima , pozitivnim i negativnim i kako to utiče na Vaš unutrašnji mir i privatni život?

- Popularnost za mene nikada nije bila cilj. Ona je došla po dopuštenju Božijem, i verujte nije to tako sve sjajno kao što mnogi misle. Više je kao neki krst koji se mora nositi. Zato se trudim da je doživljavam trezveno i sa merom. Svesna sam da komentari dolaze sa obe strane, i lepi i oni ružni, ali sam vremenom naučila da ne gradim svoj mir ni na jednima ni na drugima. Pozitivne reči primam sa zahvalnošću, ali se trudim da me ne uzdignu, dok negativne ne doživljavam lično, već kao odraz trenutka, najčešće nesporazuma, tuđih nemira ili potrebe da se nešto izgovori.

Privatna arhiva

 

• Koja je najteža životna lekcija koju ste do sada naučili, a koja Vas je oblikovala kao ličnost i umetnicu?

- Najteža, ali i najdublja životna lekcija koju sam naučila jeste prihvatanje, da ne možemo sve kontrolisati, niti svima objasniti sebe i svoj put. Život me je naučio da se neke borbe ne dobijaju odgovorima, već tišinom, strpljenjem i poverenjem u Božiju volju. Ta lekcija me je oblikovala i kao ličnost i kao umetnicu. Naučila sam da iz nekih loših događaja koji su za nama ne osećam ogorčenost i mržnju, nego saosećanje i prihvatanje različitih karaktera ličnosti, takođe se rodila i dublja istina u muzici. Kada prestaneš da se braziš od svega, počinješ da slušaš sebe, druge i ono što je iznad nas. Upravo ta unutrašnja zrelost dala je mojoj umetnosti iskrenost koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.

• Pored svih postignuća, postoji li neka lična želja ili san koji još niste ostvarili, a koji nije direktno vezan za Vašu muzičku karijeru?

- Nikada životu nisam pristupala kao da imam neke želje i snove koje treba ostvariti. Uvek sam se prepuštala Božijoj volji, i nikada nisam tražila konkretno nešto , a dobila sam mnogo. Sada to treba opravdati jer kome je dato mnogo od njega se mnogo i očekuje. Najviše što sam mogla dobiti su naša deca, i moj suprug. I to ne bih mijenjala ni za kakvu slavu ovog sveta.

• Kada biste mogli da se vratite unazad i posavetujete mlađu Danicu, na početku njene muzičke i životne priče, šta bi joj poručili iz današnje perspektive?

- Jedino što bih joj rekla da ne vjeruje svim ljudima, i da ne bude toliko naivna.

Ovo niste znali o Danici

• Omiljeno mesto u Beogradu?

- Hram svetog Save.

• Koju pesmu poručujete u kafani?

 

 

- Ne idem u kafane.

• Šta za Vas znači Kosovo?

- Ovo je vrlo kompleksno pisanje i mogla bih pisati dva dana o tome šta za nas predstavlja ta sveta zemlja. Ali pošto je to sada nemoguće, pokušaću da sročim u jednoj rečenici: “Kosovo i Metohija je kolevka srpskog naroda, srce naše vere, duše i nepokolebljivog identiteta srpskog naroda.”

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar