SRBIN KOJI JE IZRAČUNAO BUDUĆNOST ZEMLJE Saznajte ono što NASA čuva kao sveto pismo!

Pre tačno 146 godina, svet je dobio genija čije su misli stigle dalje od granica tadašnjeg znanja, a posledice njegovog rada osećamo i danas!

Ako vam ime Milutin Milanković zvuči poznato, ali ne znate tačno zašto – vreme je da upoznate čoveka koji je doslovno promenio način na koji razumemo klimu na Zemlji. Rođen 28. maja 1879. godine u Dalju, tada Austro-Ugarskoj, ovaj srpski matematičar, astronom i geofizičar ostavio je trag toliko dubok da ni vek i po kasnije nije izbledeo.

Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju           Shutterstock/wikipedia

Ko je zapravo bio Milanković?

Inženjer po obrazovanju, naučnik po sudbini, vizionar po svemu ostalom – Milanković je autor teorije koja i danas oblikuje savremenu klimatologiju. Njegova teorija o klimatskim promenama izazvanim astronomskim faktorima – poznata kao Milankovićevi ciklusi – objašnjava kako promena nagiba Zemljine ose, ekscentricitet orbite i precesija utiču na smene ledenih i međuledenih doba.

Da, dobro ste pročitali – čovek je pre sto godina izračunao kako se klima menja kroz milenijume, i bio je neverovatno precizan.

Šta su Milankovićevi ciklusi – i zašto su važni baš danas?

U eri klimatskih promena, kada ceo svet panično traži odgovore, Milankovićevi radovi su i dalje nezaobilazna literatura za naučnike NASA-e, klimatologe, geofizičare i geologe širom planete. Njegova teorija je ključ za razumevanje prirodnih oscilacija u klimi – i polazna tačka za razlikovanje prirodnih i ljudski izazvanih klimatskih promena.

Shutterstock/wikipedia

Od robije do večnosti

Tokom Prvog svetskog rata Milanković je bio zarobljen i zatvoren u logoru, ali čak ni to ga nije zaustavilo da piše svoje kapitalno delo: "Kanon promenljivosti Sunčevog zračenja i njegova primena na problem ledenih doba". Danas, ta knjiga važi za jedno od najvažnijih naučnih dela 20. veka.

I da, nije stao samo na tome – osnovao je i katedru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu i bio član više akademija nauka, uključujući Srpsku, Jugoslovensku, ali i nekoliko svetskih.

Mladi Milanković na novčanici od 2.000 dinara

Zahvaljujući njegovom doprinosu čovečanstvu, njegovo ime danas nosi i krater na Mesecu, kao i krater na Marsu. A ako mislite da je to sve – setite se da nas svake godine Google podseti na njega posebnim doodle crtežom. Takođe, na novčanici od 2.000 dinara nalazi se lik Milankovića.

Zato, sledeći put kad čujete za klimatske promene…setite se da je jedan Srbin još pre sto godina znao kako Zemlja diše.

Najprecizniji je Milankovićev kalendar, ali SPC još čeka...

Revidirani julijanski kalendar, poznat kao Meletijin i novojulijanski, čiji je tvorac srpski naučnik Milutin Milanković, najpreciziniji je kalendar u odnosu na tropsku godinu. Milanković je svoj kalendar bazirao na anuliranju tadašnje razlike julijanskog i gregorijanskog kalendara od 13 dana, čime je kalendar doveden na isti datum kao gregorijanski.

Prema Milankovićevom rešenju prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa četiri bez ostatka, a sekularne godine biće samo onda prestupne ako njihov broj vekova, kada se podeli sa devet daje ostatak dva ili šest. Sve ostale sekularne godine su proste, što daje potpunu preciznost kalendara do 2.800. godine.

Ako se revidrani kalendar uporedi sa ova dva kalendara njegovo kašnjenje u odnosu na tropsku godinu iznosi samo 2,75 sekundi, gregorijanski 26,75 sekundi, dok julijanski kasni čak 11 minuta i 14,75 sekundi. Novojulijanski kalendar usvojen je na svepravoslavnom Kongresu, sa vaseljenskim patrijarhom Meletijom IV na čelu, održanom u Carigradu 1923. godine.

Kalendar su, potom, primenile samo grčka, rumunska, carigradska i aleksandrijska crkva.  Milanković je zabeležio da je Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima u principu usvojio novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve".

 

Ostavite komentar