KRIS RIA JE BIO ZVEZDA KOJA JE POBEDILA RAK PANKREASA U 33. GODINI Napisao je pesmu koja definiše Božić za mnoge (VIDEO)

Kako je to rekao prosedi roker Kris Ria pesma „Driving Home For Christmas“ nije bila samo proslava viđenja porodice na kraju dugog putovanja. Takođe se radilo o neočekivanom poklonu koji mu je spasao karijeru – i dom. Nije ni čudo što je ta pesma i dalje najveći Božićni hit za milione širom sveta.

Činjenica da je Ria, koji je imao 74 godine, preminuo juče, u nedelji uoči Božića (po Gregorijanskom kalendaru) je posebno dirljiva. 

Ali, kao što je on prvi priznao, nakon četiri decenije ozbiljnih zdravstvenih bitaka – uključujući rak pankreasa kada je imao samo 33 godine – svaki dan je bio bonus.

Njegova smrt je objavljena juče ujutru u saopštenju: „Preminuo je mirno u bolnici nakon kratke bolesti, okružen porodicom.“

 

 

U svojoj poslednjoj poruci na društvenim mrežama, u nedelju, objavio je fotografiju znaka na autoputu na kojem je pisalo „Vozim se kući za Božić sa hiljadu uspomena“, uz natpis: „Od glave do pete u koloni“. 

„Ako je beli Božić, nadajmo se da će putovanje biti glatko.“

Zaista se vozio kući, sa suprugom Džoan na suvozačkom sedištu njihovog Ostin Minija, krećući se autoputem M1 iz londonskog studija Abi Roud, kada mu je pala na pamet melodija za njegov božićni megahit.

„Spustio sam prozor kod svetla i poželeo ovoj osobi pored nas srećan Božić“, sećao se.

Bila je 1978. godina i Rijine nade u međunarodni uspeh kao rok pevača i muzičara su se gasile.  Njegova izdavačka kuća nije znala šta da misli o njemu. Upravo su objavili njegov prvi album, a on se jedva provukao među 50 najboljih na Bilbordovoj listi u SAD.

Možda ni naslov nije pomogao: Šta se desilo sa Benijem Santinijem? – sarkastična osvrt na lik pevača u Sinatrinom stilu koji je Riina PR mašinerija pokušala i nije uspela da mu nametne. Štaviše, publicisti u Kaliforniji su mislili da je on pijanista, a ne bluz gitarista. Rijini prijatelji su to smatrali urnebesnim i nazvali su ga Elton Džoel – mešavina Eltona Džona i Bilija Džoela.

PA via AP, File/Michael Stephens

LP jeste imao jedan jak singl, pesmu koju je napisao pod nazivom „Fool (If You Think It's Over)“, ali je ona potonula bez traga u Velikoj Britaniji. Te večeri, krećući se ka svom rodnom gradu Midlsbrou u saobraćajnoj gužvi, Ria je pevušio početak svoje božićne melodije Džoan. Možda bi to odgovaralo Van Morisonu, predložio je. Možda bi mogao da usmeri pažnju na pisanje pesama za druge ljude.

A ako to ne uspe, uvek mogu da otvore restoran. Ali moraće negde da pronađu novac, jer trenutno nisu mogli da otplate hipoteku. Mnogo kasnije, prepričavajući priču u emisiji „The One Show“ na BBC-ju, rekao je: „Ono čega se uvek sećam jeste da smo otvorili vrata kuće, a sneg je pao u hodnik i nije se otopio – bilo je toliko hladno. I na podu je bilo jedno pismo.“ U koverti se nalazio ček za autorske honorare.

Kris Ria je odbijao da igra igru slave i besneo je kada su ga novinari nazivali rok zvezdom. 

„Nisam rok zvezda“, rekao je. „Uopšte nisam. Nemam ni trunke rok zvezde u sebi.“

„Ono što prezirem kod načina života rok zvezde je nedostatak muzike u njemu. Prosečan dan provodim putujući po hotelima, dajući intervjue, ljubazno se ponašajući prema ljudima prema kojima ti je rečeno da budeš fin, a možda, ako budeš imao sreće, uguraš i malo muzike.“

Njegov prezir prema svakome ko je počeo da veruje u sopstveni pop publicitet bio je bezgraničan. „Pokušavate da naterate Stinga da nešto uradi bez 15 savetnika. Ovi momci su kao ruski prinčevi.“

Rein proboj je došao sa dva albuma prodata u višemilionskim tiražima sredinom 1980-ih.

Foto: printscreen/youtube/Chris Rea Official

Rođen 1951. godine, kao jedno od sedmoro dece, imao je problema u školi i očekivalo se da zarađuje za život u fabrici sladoleda svog oca Kamila, iako je sanjao da postane novinar. Umesto da se bavi bilo čim od toga, kupio je gitaru.

Štimujući instrument na otvoreni akord, poput svojih čikaških bluz heroja, naučio je sam da svira slajd gitaru tako što je jednom od bočica laka za nokte svojih sestara prelazio gore-dole po žicama. 

Godine 1973, pridružio se lokalnom bendu Magdalena, čija je slavu stekla zahvaljujući tome što se njihov bivši vokal, Dejvid Koverdejl, pridružio bendu Dip Perpl.

Imao je malo vremena za hedonizam rok žurki. Njegovo jedino psihodelično iskustvo, voleo je da kaže, dogodilo se sa deset godina, i nije uključivalo drogu – njegovi roditelji su odveli porodicu u Italiju, što je bila zapanjujuća eksplozija boja nakon monotonije severoistoka.

Ali njegovo preziranje rok zvezda mašinerije nije učinilo uslugu njegovoj karijeri. Nakon procvata tog prvog hita, Fool, i obrade Elkija Bruksa, usledila je serija albuma koji nisu bili dovoljno uspešni. 

Njegov bend je počeo da nosi majice sa fotografijom Rija kako se nasmejava... jer je on uvek izgledao mrzovoljno.

Njegov proboj došao je sa dva albuma prodata u višemilionskim tiražima sredinom 1980-ih, „On The Beach“ i „Dance With Strangers“, plus još jedan hit singl, „Let's Dance“. A zatim je usledilo objavljivanje albuma „Driving Home For Christmas“, osam godina nakon što ga je napisao. Dostigao je trostruki platinasti tiraž samo u Velikoj Britaniji.

Pesma nikada nije dosadila, rekao je, čak ni kada ju je Stejsi Solomon obradila 2011. godine. „Ne mogu da je odbijem. Uvek mislim, ako ne čujem „Driving Home For Christmas“, to znači da više ne mogu da idem na odmor.“

Ali uspeh je uvek bio stavljen u perspektivu zbog njegovih ozbiljnih zdravstvenih problema. Godine 1984, operisan je da mu se ukloni deo pankreasa nakon što mu je dijagnostikovan rak. Zbog toga je imao doživotni dijabetes, lečen sa sedam dnevnih injekcija insulina. Godine 2016. doživeo je težak moždani udar, a takođe je tokom života patio od daljih napada raka.

„Prvobitna bolest me je jako pogodila“, rekao je. „Skoro sam doživeo nervni slom od šoka.“

„To je bio Mont Everest na koji se treba popeti. Sve je išlo dobro u životu. Onda, odjednom, nisam se osećao baš dobro nakon što sam jeo određenu začinjenu hranu, poput karija. Počeo sam da se osećam umorno.“ 

„Ali kada su rekli da je u pitanju rak pankreasa, nisam mogao da verujem. Nisu mislili da ću se oporaviti od prve operacije, ali sam bio odlučan da to učinim zbog svoje žene i devojčica, Džozefine i Džulije.“

Kada ga je izdavačka kuća pozvala da ide na turneju po Americi, on je odbio, odlučivši da vreme provede sa porodicom. Svakome ko je dovodio u pitanje tu odluku grubo je rečeno da više voli da uzgaja paradajz nego da ide na turneje.

„Vožnja kući za Božić“ mu je dala tu slobodu. Takođe mu je omogućila da se bavi svojim drugim strastima, kao što je sakupljanje sportskih automobila. Njegove ćerke, tvrdio je, odrasle su misleći da je mehaničar, a ne muzičar.

Povremeno se osećao krivim što je potrošio bogatstvo na Ferarije. Njegov prijatelj i kolega koji je bio ljubitelj benzinskih pića, bubnjar Pink Flojda Nik Mejson, rekao mu je: „Prestani da pokušavaš da izmišljaš izgovore... Mogao je biti heroin. Ali to su crveni automobili.“

Ponekad ga je nerviralo to što bi se, kada bi ipak izveo na put visokoperformansni super automobil, zaglavio u saobraćaju. To je inspirisalo još jedan veliki hit, „Put u pakao“. Ali za većinu nas, kada pomislimo na Krisa Riju u autu, on će zauvek biti „Vozi se kući za Božić“.

Ostavite komentar