UKRAO ORUŽJE I UBIO BIVŠU DEVOJKU I JOŠ OSAM LJUDI Ovo je monstrum koji je Jugoslaviju zavio u crno (VIDEO)

Mile Matić, rođen 14. januara 1956. u Derventi, odrastao je u teškim porodičnim okolnostima koje su obeležile njegov rani život. Otac mu je bio alkoholičar, a majka je napustila porodicu kad je imao samo tri godine. Sve je to ostavilo trag na dečaku koji je kasnije živeo u Doboju. Poznanici su se često prisećali njegove izuzetne inteligencije i naizgled mirnog karaktera, a niko nije očekivao da će upravo on počiniti jedan od najgnusnijih zločina na području bivše države. 

Kao odrastao čovek, Matić je radio kao zatvorski čuvar u kazneno-popravnom zavodu "Novi život" u Zenici, bavio se karateom i brzo je stekao crni pojas. Radio je i kao trener karate sekcije, ali je izgubio posao zbog krađe članarina. Bio je poznat po brojnim ljubavnim vezama i zanimanjem za amatersku fotografiju, a prema svedočenjima, povremeno je devojke ucenjivao erotskim fotografijama. Oni koji su ga poznavali opisivali su ga kao ljubaznog, ali i narcisoidnog.

U martu 1985. upoznao je srednjoškolku Smiljanu Vasiljević, s kojom je kratko bio u vezi. Nakon što je ona prekinula odnos, Matić se nije mirio sa tim da je odbijen. Sve češće ju je progonio, nagovarao na brak i otvoreno pretio njoj, njenoj porodici i dečku. Prijateljima je jednom rekao: "Neće doživeti 8. mart".

Istovremeno je imao sukobe i unutar svoje porodice, posebno sa sestrinim mužem. Njegovo psihičko stanje se pogoršavalo, a nakon dvomesečnog lečenja u Psihijatrijskoj bolnici Zenica, otpušten je kao izlečen pacijent s dijagnozom paranoidne šizofrenije, uz zabranu kontakta s oružjem. Uprkos upozorenjima stručnjaka, ukrao je medicinsku dokumentaciju i sakrio je.

Krvavi pohod započeo je 26. februara 1986. godine, kada je na radnom mestu ukrao dva pištolja, automatsku pušku i stotine metaka. Kao stražar kazneno-popravnog zavoda u Zenici, nakon toga je krenuo u niz ubistava koja su tokom dana odnela devet života, a Jugoslaviju zavila u crno.

 

 

Prva žrtva bio je njegov zet Dušan Popović, kojeg je u svom stanu u Doboju usmrtio udarcem peglom, a potom i pucnjem iz vatrenog oružja. Usledila su ubistva taksiste Zorana Andrijaševića i kolege Azema Rizvića, nakon čega je Matić napao policijsku patrolu i ubio milicionera Stanoja Ilića, dok je drugi policajac ranjen uspeo pobeći.

Nakon povratka u Doboj, Matić se uputio u selo Donja Koprivna, gde je živela njegova bivša devojka. Preko tavana se uvukao u kuću porodice Vasiljević i, prolazeći od sobe do sobe, usmrtio Smiljanu i četiri člana njene porodice, dok je jedino otac Veljko preživeo jer je radio noćnu smenu.

Matićev krvavi put okončan je hvatanjem monstruma u jednom selu, gde je, iscrpljen i zaspao, savladan od meštana koji su već bili čuli vesti o masakru. U njegovom džepu pronađen je popis ljudi koje je planirao ubiti, među njima šefovi, čuvari i Smiljanin dečko.

U bolnici Okružnog zatvora u Beogradu dao je intervju za dokumentarac "Treptači svemira", gde je rekao:

- Sebe doživljavam i kao zločinca i kao bolesnog čoveka… Često se sećam mojih žrtava… Kao da živim s njima još uvek.

Govorio je o halucinacijama i žaljenju za Smiljanom i drugim žrtvama.

- Mladi su, nisu proživeli život - rekao je ubica.

U istom razgovoru je priznao da mu je drago što je uhvaćen.

- Sigurno da bi pale još mnoge nedužne žrtve da me nisu uhvatili.

Takođe je rekao:

- Da se to dogodilo nekome drugome, ja bih mu sigurno dao smrtnu kaznu… Ali, što je ispalo ovako, ja zaista nisam kriv, to su lekari odlučivali.

U avgustu 1994. godine Matić se u zatvorskoj bolnici u Beogradu obesio.

Majka preminule Helene (8) objavila srceparajuću poruku za njen rođendan, a više o tome možete pročitati OVDE.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar