SRBIJU RUŠE PO MODELU IZ IRAKA Počinje s pričom o pravdi i demokratiji, završi sa razorenom zemljom i stotinama mrtvih

Gospodine Balov, u kolumni za Politiku opisujete kako ste u Iraku iz prve ruke svedočili procesu razgradnje države. Zašto sada, iz Beograda, osećate potrebu da o tome govorite?

✅ Zato što prepoznajem znake. Zato što isti obrasci koji su razorili države na Bliskom istoku sada pokušavaju da se prenesu ovde – pod drugačijim izgovorima, ali s istim ciljem. Kada sam 2019. u Iraku bio svedok masovnih protesta, govorilo se o borbi za pravdu i protiv korupcije. Veoma brzo, to je postao haos koji više niko nije kontrolisao. Danas u Srbiji čujemo identične poruke – da izbori ništa ne znače, da institucije ne vrede, da je ulica jedina mera istine. To nije slučajnost. To je strategija.

❓Šta vam je tada bio prvi signal da se ne radi o spontanom nezadovoljstvu građana, već o dirigovanom procesu?

✅ Trenutak kada su transparenti nestali, a pojavile se automatske puške. Kada su mladi ljudi koji su nosili parole nestali iz kadra, a zamenili su ih nepoznati, maskirani, sa preciznim zahtevima, logistikom i vezama. I kada su ambasade nekih zapadnih zemalja počele da primaju neformalne predstavnike protesta noću, iza zatvorenih vrata. Tada vam bude jasno da više niste u zoni političkog izražavanja, već u fazi aktivnog rušenja.

❓Mislite li da su organizatori protesta u Srbiji svesni šireg konteksta u kojem deluju, ili su i oni samo deo jedne veće igre?

✅ Verujem da ima i jednog i drugog. Ima onih koji veruju da ruše nešto loše da bi došlo nešto bolje. Ovi drugi, organizatori protesta i blokada po fakultetima i po drugim okupiranim objektima vrlo svesno igraju ulogu u scenariju koji nije pisan u Beogradu. Ti drugi znaju da nemaju snagu na izborima, ali imaju podršku izvan institucija. Dakle, tvrdim da su organizatori, finansijeri i politički promoteri ovog procesa deo šireg scenarija. Kad imate proteste koji odbijaju svaki dijalog, kad se traži ukidanje izbora, rušenje Skupštine, upad  u RTS i njegova blokada, pravljenje haosa u gradovima, upadi u lokalne samouprave – to više nije politika. To je inženjering. I svaki put je isti šablon: stvori haos, zatim ponudi „spasioce“, pa na kraju instaliraj sistem koji više ne odgovara svom narodu, već onima koji su ga spolja projektovali. I to je veoma opasno. Jer onda se ne vodi politička borba već subverzija.

ATA Images

❓Da li primećujete konkretne aktere iz inostranstva koji podupiru ovaj proces?

✅ Da, i ne samo kao posmatrače. Neki centri moći su odavno ušli u naše društvo kroz medije, nevladine organizacije, obrazovne i istraživačke institute. To ne mora biti direktno – često je kroz „grantove“, „projekte“, „regionalne saradnje“. Ali svi oni nose jedan cilj – promeniti političku sliku Srbije tako da se ona uklopi u tuđe vizije. A ako to ne ide glasanjem, onda – destabilizacijom. Videli smo to više puta u modernoj istoriji.

❓Kako komentarišete činjenicu da međunarodni akteri često imaju dvostruke aršine – da hvale iste proteste koje bi u svojim državama gušili odmah?

✅ To je stara igra. Protesti su legitimni samo kada ruše „nepoželjne“. Kada isti protesti zaprete stabilnim zapadnim državama, onda se nazivaju „pokušajem državnog udara“, „rušenjem ustavnog poretka“, „opasnošću po demokratiju“. Ali kada se dešavaju na Balkanu, u Iraku, ili nekoj drugoj „periferiji“, onda su „izrazi volje naroda“. Dvostruki standardi su pravilo, ne izuzetak. To Srbija mora znati. Mi moramo da branimo svoju stabilnost – jer niko drugi neće.

❓Pominjete i strane ambasade koje su, kako tvrdite, bile direktno uključene u planiranje smene vlasti u Iraku. Da li mislite da se isto dešava i u Srbiji?

✅ Ne govorim napamet. Bio sam svedok tih procesa. Ambasade nisu nevladine organizacije. One štite interese svojih zemalja. Ako se neki interes ne slaže sa politikom njihove zemlje, taj nesklad se ne rešava samo saopštenjima. Postoje alati, mehanizmi, uticaji. Srbija je, nažalost, često meta za pritiske – i iz Brisela, iz Vašingtona i iz Moskve, i sa drugih strana. Zato sada vidimo da se takozvani građanski protesti, koje navodno niko ne vodi, u stvarnosti vrlo dobro finansiraju, koordiniraju, a često i štite kroz tišinu međunarodnih aktera.

❓Mnogi iz opozicije na to bi odgovorili: pa zar to ne znači da je svaki protest protiv vlasti odmah strani projekat? Nije li to opasna relativizacija?

✅ Naravno da nije svaki protest problem. Kritika vlasti je deo demokratskog društva. Ali kad protest odbija svaki dijalog, kad nasilje postane opravdano, kad se otvoreno poziva na rušenje ustavnog poretka – to više nije politički nesporazum, to je plan. Ja sam u Iraku gledao kako su isti ti „miroljubivi protesti“ završili smrću više od 600 ljudi i kolapsom zdravstva, školstva, socijalnih službi, energerike. A svi su govorili – to je demokratija. Nije bila. Bio je to sunovrat države.

❓Neki analitičari tvrde da se u Srbiji zapravo vodi borba između proevropskih i antievropskih snaga. Priznajete li tu podelu?

✅ Ne. To je lažna dihotomija. Srbija je evropska zemlja, duboko povezana sa Evropom, istorijski, kulturno i politički. Ali evropski put ne znači da treba da prestanemo da postojimo kao država. Niko ozbiljan ne može tvrditi da je u interesu Srbije da se ulica pita više od Narodne skupštine. Ako je „proevropski“ biti protiv izbora, protiv ustava, protiv stabilnosti – onda to nije Evropa koju mi želimo. Prava Evropa se temelji na institucijama, zakonu i demokratskom mandatu. Ne na haosu.

Uroš Balov sa predsednikom Iraka Abdulom Latifom Rašidom

❓Spomenuli ste u kolumni da je predsednik Vučić simbol tog otpora spoljnim pritiscima. Mislite li da je napad na njega ključni motiv ovih pokušaja destabilizacije?

✅ Apsolutno! Jer Aleksandar Vučić ne igra po tuđim pravilima. Ne traži saglasnost velikih sila za svaki potez. Vodi Srbiju kao nezavisnu zemlju, bez kompleksa. I ono što je najvažnije – ima poverenje velike većine građana, uprkos svim napadima. To smeta. Ne sme se zaboraviti da su mnogi lideri širom sveta rušeni upravo kada su postali prepreka tuđim planovima.

❓Ko su ti „oni“? Ko ima interes da destabilizuje Srbiju baš sada?

✅ Oni koji gube kontrolu. Oni koji ne mogu da prihvate da Srbija danas vodi samostalnu spoljnu politiku. Da predsednik Aleksandar Vučić sedi za stolom kao ravnopravan sagovornik, a ne kao slušalac. Srbija je pod Vučićevim vođstvom pokazala da mala država može imati glas. Da može da kaže „ne“ bez straha. To neki ne mogu da podnesu. Pogledajte mapu Evrope – koliko je lidera ostalo koji ne traže tutorstvo, koji ne padaju pod prvi pritisak? Vučić je među poslednjima. I zato je pod udarom. Vučić je poslednja tačka otpora pred silom koja ne trpi suverenitet. Nije stvar samo u njemu kao političaru – stvar je u simbolici. Dok je on tu, dok vodi Srbiju, dok se država razvija i odlučuje sama o sebi, sve što su projektovali za Srbiju i Balkan ostaje im neostvareno. I zato je udar ličan. I zato je pritisak kontinuiran. Ali ja iz iskustva mogu da kažem: ako padne ta tačka otpora – neće stati. Onda sledi razaranje institucija, cepanje teritorije, rušenje društvenog tkiva. Vučić nije prepreka – on je poslednji stub.

tanjug/FOTO TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ/bs

❓Da li u Srbiji vidite taj trenutak o kojem govorite? Da li smo već ušli u zonu aktivnog rušenja?

✅ Nismo još prešli crvenu liniju, ali smo joj veoma blizu. Imamo istu retoriku: delegitimizacija izbora, demonizacija institucija, brutalna personalizacija mržnje prema predsedniku, kriminalizacija njegove porodice, pozivi na nasilne upade. Vidimo sinhronizovanu kampanju koja se ne vodi samo u Beogradu – ona se vodi i u zapadnim centrima, kroz medijske narative, izveštaje takozvanih nevladinih organizacija i „nezavisnih“ posmatrača. Cilj nije bolja Srbija, već slaba Srbija. Srbija na kolenima.

❓Koliko je u svemu ovome važna uloga građana? Da li ljudi razumeju u kakvom se trenutku Srbija nalazi?

✅ Mislim da razumeju. Srpski narod ima osećaj kada je zemlja na testu. I verujem da je većina građana zasićena nasiljem, pretnjama, ultimatumima. Ljudi vide da im deca imaju škole koje nisu imale generacije pre njih. Bolnice koje su u ravni sa onima u najbogatijim državama sveta. Da se gradi auto-put do mesta koja su decenijama bila zaboravljena. Da penzije i plate rastu, da dolaze investitori, otvaraju se fabrike, da zemlja prvi put posle dugog vremena ima plan. I to ne žele da izgube. To je tiha većina. Ne nosi transparente, ali nosi odgovornost.

❓Ako biste morali da date jedno upozorenje građanima Srbije – koje bi to bilo?

✅ Pogledajte ko zaista brani ovu zemlju, a ko traži njeno slabljenje. Ne gledajte slogane – gledajte rezultate. Nemojte dozvoliti da vam isti oni koji su razorili druge zemlje – uzmu vašu. Nemojte verovati da je sloboda ono što viče najglasnije. Nemojte da vam o Srbiji govore oni koji ne znaju ni kako izgleda njeno selo. I, najvažnije – nemojte zameniti odgovornu vlast za anarhiju, plenume, haos. Država se gradi izborima i odgovornošću. Ruši se parolama i nasiljem. Nema trećeg puta.

❓I poslednje pitanje – da li se plašite za Srbiju?

✅ Ne bojim se za Srbiju – bojim se za one koji misle da je ovo igra. Srbija ima snagu. Ima narod koji zna da prepozna momenat. Ima vođstvo koje ne beži. I ima predsednika koji je, što se mene tiče, zaslužio više od poverenja – zaslužio je veliko poštovanje. Jer je odbio da poklekne. A oni koji ne pokleknu – ostaju upamćeni.

Ostavite komentar