KASPIJSKO ČUDOVIŠTE Oružje iz senke od kog se NATO tresao: Leti - nije avion. Plovi - nije brod! (FOTO+VIDEO)

Srpski putopisac Boško Kozarski publiku širom regiona, ali i u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR svakodnevno oduševljava zanimljivim reportažama i prilozima. Kozarski je nedavno u svojoj emisiji "Kulturista", u okviru putopisa iz Dagestana, objavio i priču o "Kaspijskom čudovištu" - sovjetskom tajnom oružju od kog je strepeo NATO. 

Dok su svetske sile tokom Hladnog rata razvijale sve sofisticiranije podmornice, bombardere i raketne sisteme, Sovjetski Savez je radio na tajnom projektu koji je, gotovo doslovno, lebdio ispod radara. Njegovo ime je bilo KM, ali je u zapadnim krugovima postao poznat kao "Kaspijsko čudovište" – ogromni ekranoplan, hibrid između aviona i broda, koji je izazvao i strah i divljenje.

Leti, ali nije avion. Plovi, ali nije brod.

Kaspijsko čudovište je pripadalo klasi vozila poznatih kao ekranoplani – letilice koje koriste efekat tla da bi letele izuzetno nisko, svega nekoliko metara iznad površine vode. Ovaj aerodinamički fenomen omogućava im veliku brzinu i stabilnost, uz znatno manju potrošnju goriva u poređenju sa avionima slične veličine.

Razvijen sredinom 1960-ih od strane sovjetskog inženjera Rostislava Aleksejeva, KM ekranoplan je bio dugačak oko 92 metra, sa rasponom krila od 37,6 metara, i težinom većom od 500 tona. Bio je u to vreme najveće leteće vozilo na svetu.

Boško Kozarski/Kulturista

Tajna koja je šokirala Zapad

Američki sateliti su prvi put primetili neobično vozilo u vodama Kaspijskog jezera. Zbog svoje veličine i čudnog oblika, analitičari su ga nazvali "Kaspijsko čudovište", ne znajući tačno o čemu je reč. Tek kasnije su otkrili da je reč o novoj klasi borbenih sredstava koja potencijalno može da se kreće ispod dometa radara i da sprovodi brze desantne operacije.

KM ekranoplan je imao čak 10 turbojet motora, a mogao je da dostigne brzinu od 500 km/h, što je za brodove tada bilo nezamislivo. U teoriji, mogao je da prevozi trupe, oklopna vozila, pa čak i raketne sisteme, i to brzinom koja bi potpuno iznenadila neprijatelja.

 

 

Zašto nikada nije zaživeo?

Iako je predstavljao tehnološki trijumf, KM nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Bio je teško upravljiv, zahtevao je ogromne resurse za održavanje i mogao je da leti samo po povoljnim vremenskim uslovima. Njegova veličina je takođe ograničila njegovu operativnu fleksibilnost.

Tokom testiranja 1980. godine, KM se srušio i potonuo u Kaspijsko more, gde je ostao decenijama, a njegovo postojanje je ostalo obavijeno velom tajne sve do raspada SSSR-a.

 

Legenda koja živi

Danas, Kaspijsko čudovište ostaje simbol sovjetske inženjerske ambicije i eksperimenta u vojnoj doktrini. Iako nikada nije korišćeno u borbi, njegova pojava i dalje fascinira istoričare, vojne analitičare i ljubitelje avijacije širom sveta.

U novije vreme, Rusija je pokušala da oživi koncept ekranoplana kroz modernizovane modele, ali ni oni još nisu dostigli punu operativnu upotrebu.

Kaspijsko čudovište nije samo deo vojne istorije – ono je podsetnik na to koliko je daleko tehnologija spremna da ide u potrazi za strateškom prednošću. I koliko ponekad, čak i najmoćnija oružja, mogu ostati zauvek zaglavljena između mita i stvarnosti.

 

Ostavite komentar