POLETEO JE U SMRT DA SPASE SRBIJU: Herojski čin Milenka Pavlovića i danas tera suze na oči (FOTO)

Opština Osečina čuva uspomenu na pilota Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, koji je poginuo tokom bombardovanja 1999. godine, braneći nebo Srbije. Svojim viteškim činom svrstao se među najveće heroje Podgorine, posle braće Nedića. U Gornjem Crniljevu, rodnom selu pukovnika Milenka Pavlovića, u znak sećanja i zahvalnosti svom hrabrom zemljaku, postavljaju legendarni avioni MiG-21, istog tipa letelice kojom je Pavlović 1999. godine poleteo u večnost, braneći svoju otadžbinu.

U Podgorini godine prolaze, ali sećanje ne. Ne bledi ime Milenka Pavlovića, pukovnika pilota, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, čoveka koji je 4. maja 1999. godine poleteo u susret nadmoćnom neprijatelju, znajući da se sa tog leta verovatno neće vratiti.

Ljudi zelenih brda i pašnjaka čuvaju uspomenu na njegovu smelost i rešenost da svoju zemlju brani sopstvenim životom. I dao je život za nju. Sudbina je htela da na poslednji zadatak krene put rodnog kraja. Bio je poznat kao izuzetno disciplinovan, ali i kao starešina koji je stajao ispred svojih ljudi — uvek prvi kada je bilo najteže.

Mirjana Čvoric Gubelić

Dan kada je preuzeo tuđi zadatak

Četvrtog maja 1999. godine NATO avijacija kretala se ka Valjevu. U bazu Batajnica stiglo je naređenje da avion Vojske Jugoslavije poleti u presretanje. Po planu, trebalo je da poleti mlađi pilot.

Milenko Pavlović to nije dozvolio.

Smatrao je da njegova dužnost, kao komandanta, nije da šalje mlađe i neiskusnije pilote u gotovo sigurnu smrt. Prema svedočenjima, pozvao je komandu, zaustavio poletanje mlađeg kolege, lično došao u Batajnicu i preuzeo avion.

Njegove reči ostale su zapamćene:

„Nećete vi da ginete. Ja ću.“

Seo je u svoj MiG-29 i poleteo ka Valjevu.

- Četvrtog maja 1999. godine NATO avijacija kretala se ka Valjevu. Stiglo je naređenje da avion naše vojske poleti u susret neprijatelju. Toga dana trebalo je da poleti jedan mlađi pilot. Milenko je smatrao da je njegova dužnost, kao komandanta, da u susret nadmoćnijem neprijatelju krene on, a ne neiskusniji i mlađi kolega. Zato je nazvao komandu i tražio da se mlađi pilot zaustavi, a on je lično došao svojim automobilom u Batajnicu, praktično izbacio mlađeg kolegu iz kokpita aviona i poleteo svojim „MiG-om 29“ ka Valjevu – priča Saša Perić, kustos muzejskog odeljenja u Osečini.

Mirjana Čvoric Gubelić

Milenko Pavlović rođen je 5. oktobra 1959. godine. Kao dečak iz Podgorine, u gumenim opancima, gledao je u nebo i sanjao da bude pilot. Taj san nosio ga je kroz školovanje, Vazduhoplovnu vojnu akademiju i letačku karijeru koja ga je dovela do mesta komandanta jednog od najznačajnijih lovačkih pukova tadašnje države.

Neravnopravna borba

U vazduhu ga je čekala realnost rata.

Njegov MiG-29 bio je tehnički i tehnološki inferiorniji, sa ograničenim sistemima, dok je naspram njega bilo više od deset savremenih NATO lovaca.

O tome govori i Saša Perić, kustos muzejskog odeljenja u Osečini:

„Njegov avion bio je tehnički i tehnološki slabiji od neprijateljskih aviona. S druge strane, neprijateljskih aviona je bilo mnogo — čak šesnaest NATO letelica protiv jednog Milenkovog ‘miga 29’.“

Ipak, Pavlović nije odustajao. Manevrima je pokušavao da udalji neprijateljske avione od ciljeva u unutrašnjosti zemlje.

„Imaju me!“ — poslednje reči heroja

Borba je trajala kratko, ali je bila vidljiva gotovo celom Valjevu. Ljudi su tog dana gledali u nebo, prateći linije aviona i bljeskove raketa.

Dvanaest minuta nakon poletanja, u operativnom centru začule su se reči koje su zauvek ostale urezane u pamćenje:

„Imaju me!“

Njegov avion pogođen je sa više projektila i srušio se u selu Bujačić, nedaleko od Valjeva. U prvi mah, mnogi su pomislili da je oboren neprijateljski avion. Istina je, međutim, brzo stigla u grad — pogođen je naš MiG, poginuo je Milenko Pavlović.

Mirjana Čvoric Gubelić

Heroj koji je postao legenda

Jedan od najboljih pilota Vojske Jugoslavije, svojom pogibijom svrstao se u red vitezova.

Njegove reči i danas, kako kažu meštani, „odzvanjaju Podgorinom, bude kamen i goru“.

U njegovom rodnom kraju podignut je spomen-kompleks — mesto tišine i poštovanja, gde je simbolično stao jedan kratak, ali izuzetno hrabar život.

Ostavština koja traje

Od cigle i maltera, bez armature i pompe, ali sa ogromnom simbolikom — sećanje na Milenka Pavlovića živi. Njegovo ime danas nose ulice, spomen-obeležja i vojni aerodrom u Batajnici.

Otišao je tiho, baš kao što je i živeo.

I otišao je pravo — u legendu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar