KRISTINA JE JEDINA SRPKINJA KOJA JE KUPILA KUĆU NA LEFKADI: Udala se za Engleza, srušila grčku administraciju i oživela dom koji je čekao 200 godina!
podeli vest:
Dok mnogi praznike provode maštajući o promeni, Kristina Pejičić je svoj san pretvorila u realnost i postala jedina Srpkinja koja je kupila kuću na prelepoj Lefkadi. U ekskluzivnom intervjuu za K1info, od volonterskog rada do kamene vile sa pogledom na tirkizno more, ona otkriva kako je upoznala supruga Engleza, zašto je život na Jonskom moru bolji od "ekskluzive" u prestonici i kako je pobedila grčku administraciju.
* Sećate li se trenutka kada ste prvi put pomislili: „Ovo mesto ima nešto posebno“? Da li je postojao neki zalazak sunca na Porto Kacikiju koji vam je ostao urezan u pamćenje?
- Ako postoji ljubav na prvi pogled, onda sam se ja tako zaljubila u Lefkadu. Kao devojka od 20 godina, susrela sam se sa neverovatnom lepotom plavetnila Jonskog mora i upoznala ljude koji su mi otvorili i dušu i kuću. Preko Evropskog volonterskog centra radila sam u Gerontološkom centru u Lefkasu, gde sam mnogo naučila o životu, dobroti i praštanju. Pominjete Porto Kaciki, to parče raja na zemlji gde su zalasci sunca spektakularni, ali verujte mi – gde god se našli na Lefkadi, svuda je mali, unikatni spektakl.
* Da li je odluka o kupovini kuće došla spontano, iz srca, ili se ta ideja polako rađala kroz godine?
- Ljubav prema Lefkadi donela mi je još jednu ljubav za ceo život – mog supruga Nila. Život ponekada zaliči na filmsku priču: jedna Srpkinja i jedan Englez upoznali su se u Grčkoj, zavoleli, venčali i počeli da grade svoj dom. U tom ljubavnom nizu našla se i naša kamena kuća koju smo, nakon porodičnog dogovora, odlučili da kupimo i od nje sami napravimo svoj budući dom.
Dom koji je čekao dva veka
Kristina sa ponosom ističe da njihova kuća nije samo nekretnina, već živa istorija koja prkosi vremenu još od 1821. godine:
"Sazidana od kamena, sunca i vekova — već duže od dve stotine godina ova kuća tiho bdi nad mestom Katohori na Lefkadi. Ispratila je generacije, zime i beskrajna leta, tišinu i smeh. Sada joj vraćamo život — polako, s ljubavlju i sopstvenim rukama. Svaki zid koji dotaknemo čuva svoju priču, a svaki pogled nas podseća zašto smo počeli. Ovo nije samo renoviranje, ovo je povratak korenima, jednostavnosti i domu koji nas je oduvek čekao."
* Kako su vaši najbliži reagovali kada ste im saopštili tu vest — više radoznalo ili sa dozom iznenađenja?
- Porodica mog muža je aktivno učestvovala u donošenju odluke, a moja porodica u Srbiji je bila presrećna. Otac, majka, sestra i brat su sa nestrpljenjem čekali da vide naše novo imanje i jednostavno su se oduševili. Imamo apsolutnu podršku i pomoć naših porodica, što je neprocenjivo.
* Često se u razgovorima može čuti poređenje: „Brvnara na Tari ili kuća uz more“. Kako vi gledate na te dileme danas?
- Iskreno, za mene tu ne postoji „ili“. Zašto da ne oba? Savršeno bismo se uklopili i u brvnari na Tari. Ljudi bi trebalo više da cene lepotu naše Srbije. Moj suprug i ja često razgovaramo o tome da bismo voleli da imamo kućicu i u Srbiji. Srbija, moj Leskovac i Tara su, zajedno sa Lefkadom, raj na zemlji.
* Da li je kvadrat na Jonskom moru zaista skuplji u odnosu na Zlatibor ili Beograd na vodi?
- Stvari nisu tako crno-bele. Poručila bih svima koji vole Beograd na vodi – dođite na Lefkadu pa uporedite šta je prava lepota i „ekskluziva“. Ne pratim mnogo vesti iz Srbije, ali kada sam pitala svoju porodicu koliko košta stan u Beogradu na vodi, osećala sam se kao pobednik sa našom kamenom kućom.
Privatna arhiva
* Kako je izgledao sam proces kupovine — da li vam je grčka administracija delovala komplikovano?
- Grčka administracija je bila više nego dobar saradnik u ovom procesu. Naravno, kupovina nekretnine svuda u svetu ima svoje procedure, ali mi zaista nismo imali većih problema. Sve je proteklo onako kako treba.
* Postoje li neki manji, svakodnevni troškovi života uz more koji se ne vide na prvi pogled?
- U suštini, troškovi života su, u skladu sa potrebama, svuda gotovo isti. Baš taj život sa pogledom na more ne zahteva veće troškove od troškova života prosečne porodice bilo gde drugde.
Privatna arhiva
* Kako danas izgleda jedno vaše obično jutro na Lefkadi — prva kafa, pogled, ritam dana?
- Svako jutro ovde je bukvalno novi početak. I posle toliko godina života na ostrvu, svakog dana vidim, naučim i otkrijem nešto novo. Eto, kad pričamo o prvoj jutarnjoj kafi – pre par nedelja, dok sam je pila, suprug je otkrio drvo pomorandže koje je rodilo tik iznad naše kuće.
* I za kraj, šta biste poručili svima koji tokom praznika sanjare o promeni, ali još uvek skupljaju hrabrost?
- Prestanite da maštate, a da ništa ne radite po tom pitanju. Život nije lak, i da bi bio dobar ili bolji, morate se izboriti sami. Ja sam roditeljima još sa četiri godine rekla da ću živeti u Grčkoj. Nije bilo lako otići u nepoznato sa 20 godina, ali imala sam želju, volju i cilj. Zato sada, zajedno sa suprugom, svakog jutra duboko udahnem svež jonski vazduh i kažemo jedno drugom: "Novi dan, nova pobeda!" Pratite svoje snove, nije sve u novcu – treba samo biti hrabar.
BONUS VIDEO:
