Priče > Društvo

Mogućnost da POLICIJA UPADA U STANOVE bez sudskog naloga izazvala buru: NIŠTA VAM NE VERUJEMO!

Ukoliko ne budemo mogli da postignemo da građani ne budu uznemireni, mi smo spremni da taj deo izostavimo iz Nacrta, poručuju u MUP-u

Izvor: K1info

20/12/2022 > 21:15

podeli vest:

Mogućnost da POLICIJA UPADA U STANOVE bez sudskog naloga izazvala buru: NIŠTA VAM NE VERUJEMO!
Foto: Tanjug/Tanja Valič


Javnost u Srbiji oštro je reagovala i negodovala zbog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima prema kome policija dobija ovlašćenje da u stan uđe bez sudske odluke.

Ovaj pristup nameće kineski model vladanja, a neke od stavki u ovom nacrtu podrazumevaju biometrijski nadzor i pretres stana bez naloga suda. 

Postavljaju se pitanja da li novi zakon otvara prostor za zloupotrebe i da  li se ovim zakonom krše Ustavom zagarantovana prava, a o tome se govorilo i u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

Zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić kaže da je pogrešno protumačeno da policija ovim Nacrtom dobija ovlašćenja da ulazi u stanove građana bez odluke suda i da pretresa bez prisustva svedoka.

- Policija takva ovlašćenja ima i danas u Zakonu o krivičnom postupku. Razlika je u tome što Zakon o krivičnom postupku predviđa jedan osnov za ulazak u stan bez naredbe suda i bez prisustva svedoka - ukoliko je to neophodno radi otklanjanja “neposredne opasnosti za ljude i imovinu”. I to je pravni standard koji je prilično neodređen - rekla je ona i pojasnila:

- Bilo ko da razmišlja na tu temu “šta bi mogla da bude ozbiljna i neposredna opasnost”, mi ćemo na prvu loptu reći “možda je neki požar ili eksplozija”, i to je u redu. Ali gde je granica?

Kako kaže, postavljaju se i pitanja kada je neka opasnost neposredna i kada prestaje da bude opasna i neposredna.

- Policijski službenici se suočavali sa pitanjem šta činiti u slučajevima nasilja u porodici, kada iz stana niko ne doziva “upomoć”? To je još jedan osnov za ulazak u stan bez naredbe suda, jer je očigledno da se nešto dešava, ali da li policijski službenik ima ovlašćenje da uđe? Imajući to u vidu, mi smo pokušali da približimo, odnosno  objasnimo šta znači “ozbiljna i neposredna opasnost po ljude i imovinu” i u tom smislu smo precizirali da ona obuhvata i “postojanje osnovane sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo” - objasnila je Bondžić u “Uranku”.

To jeste široka formulacija, rekla je ona i dodala da će verovatno raditi na njenom sužavanju.

- Ukoliko ne budemo mogli da dobijemo adekvatnu formulaciju i da postignemo da građani ne budu uznemireni, mi smo spremni da u krajnjem slučaju taj deo formulacije i izostavimo iz Nacrta. Samo što nam ostaje onda opet pitanje ozbiljne i neposredne opasnosti po ljude i imovinu i primene tog standarda u svakom pojedinačnom slučaju - istakla je Milica Bondžić.

Foto: K1info

Milica Bondžić
Poverenje u institucije

Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava istakla je da su građani izgubili poverenje u institucije.

- Imajući u vidu sve afere u vezi sa visokim funkcionerima MUP-a, za curenje informacija, za zloupotrebu policijskih ovlašćenja… sve ono čemu smo svedočili unazad godinama uticalo je na to da građani sada nemaju baš poverenje kada neko izađe javno i kaže: “Obećavamo, mi ćemo dati sve od sebe da se to ne zloupotrebi”. Mi naravno sumnjamo u te odredbe - napomenula je ona i dodala:

A znate zašto još sumnjamo? Evo ja ću da kažem iz svog ugla i osećaja - mi smo godinu dana razgovarali i sastajali se. U trenutku kad smo mislili da smo još u procesu pregovora i kad su nam potpuno bili sukobljeni stavovi oko vrlo važnih pitanja, između ostalog i biometrijskog nadzora, i kad nam je bilo stavljeno na znanje da će tek doći na red jako važne teme, sedam dana nakon toga Nacrt izlazi i dobijamo poziv za javnu raspravu. Naše poverenje je poljuljano i zatečeni smo situacijom da i u ovom novom Nacrtu ostaju suštinski problemi oko kojih smo se sporili. Došli smo u situaciju da se ništa nije promenilo i da su nas sačekale neke još dramatičnije odredbe.

Foto: K1info

Sanja Radivojević
Teško je sve predvideti Zakonom

Iz MUP-a su objasnili da je teško da se sve moguće situacije za dozvoljen ulazak policije bez odluke suda navedu u Nacrtu zakona jer praksa piše zakone i teško je predvideti sve neposredne opasnosti po ljude i imovinu. 

- Mi možemo iz nekog prethodnog iskustva da izvučemo pouke šta je ono što nam je nedostajalo u nekom postupanju i šta bi za takve situacije bilo neophodno. Koje su situacije koje tek mogu da nastanu - to prosto niko ne može da tvrdi. Sličnu razradu Nacrta smo načinili u jednom drugom članu i to je prošlo, čini mi se, neprimećeno. Radi se o ovlašćenjima u poslovima zaštite i spasavanja, što radi Sektor za vanredne situacije. Oni isto imaju ovlašćenje da uđu u prostorije bez odluke suda, ukoliko je to neophodno, radi otklanjanja ozbiljne i neposredne opasnosti po ljude i imovinu koja je prozrokovana elementarnim nepogodama i drugim nesrećama - rekla je zamenica sekretara MUP-a. 

Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava smatra da su tema ulaska policije u stan bez sudske odluke i biometrijski nadzor izazvali burnu reakciju građana iz tog razloga što je ulazak u stan bez oduke suda već predviđen Zakonom o krivičnom postupku.

- Sporan je član tri. “Neposredna opasnost po život i imovinu” postoji kad postoji taj najmanji stepen sumnje, osnovana sumnja da se delo priprema, vrši ili je izvršeno. Mi smatramo da nema potrebe da stoji ovakva odredba imajući u vidu da u Zakonu o krivičnom postupku, koji jednako obavezuje policijske službenike, opisuje takozvano policijsko hapšenje. Dakle, oni imaju mogućnost da izvrše policijsko hapšenje kada postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo i kada su ispunjeni uslovi za pritvor. Ako je reč o porodičnom nasilju, vi ako imate mogućnost da izvršite policijsko hapšenje, nema nikakve prepreke da uđete u stan i da sprečite da neko izgubi život ili da se desi neka veća šteta. Nema spora po pitanju elementarne nepogode, to jesu situacije kada je apsolutno opravdano da policijski službenik bez naredbe suda uđe u stan - rekla je Sanja Radivojević.

Cilj je da policija radi svoj posao

Praksa policije pokazala je da se neretko dešavaju situacije da prime poziv, da je očigledno da se u nekom stanu nešto dešava, ali da niko iz tog stana ne zove u pomoć. Pitanje je koji bi tu bio osnov za ulazak u stan bez odluke suda bez ovog preciziranja koje stoji u Nacrtu zakona. 

- S naše strane nema nikakvih niti loših, niti skrivenih namera, mislim da je to jasno. Samo prosto želimo da omogućimo policiji da radi svoj posao onako kako treba da ga radi kako bi zaštitila bezbednosti građana - rekla je Milica Bondžić.

Kada je reč o biometriji, kako je rekla Milica Bondžić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji,  MUP je pionir. 

- Biometrijski nadzor je posebna vrsta obrade podataka o ličnosti. Nas Zakon o zaštiti podataka o ličnosti obavezuje da procenimo da li je upotreba biometrije neophodna i na koji način ta upotreba biometrije utiče na prava građana. Mi u proceni uticaja objašnjavamo koje su to radnje obrade, koje od tih radnji obrada može da utiče na bilo koje pravo građana, koje su mere koje mi preduzimamo da se rizici smanje i šta nam je rezultat - rekla je Milica Bondžić.

Šta je biometrijski nadzor?

Biometrijski nadzor je mogućnost upotrebe softvera koji omogućava da prepoznavanjem karakteristika lika dobijate podatke o identitetu i brojne druge podatke koje MUP obrađuje, u vezi sa tim tipom ličnosti.

Iz Beogradskog centra za ljudska prava naglasili su da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prati set od pet zakona, u čemu je sporno što nisu svi zakoni usaglašeni, ali će, kako su istakli, to biti regulisano. Ipak, postoji mogućnost biometrijske obrade podataka i u slučajevima kad ne postoji krivično delo, recimo nedolično ponašanje na sportskoj priredbi, kako je objasnila Sanja Radivojević. 

Javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima slede, i iz MUP- a uveravaju građane da će sve sporne stavke biti regulisane i usaglašene sa onim što zahtevaju nevladine organizacije. 

 

 

 


 

 

Ostavite komentar