Zašto PADAJU FASADE po Beogradu? Kako rešiti problem ORONULIH ZGRADA, a da ceo trošak NE PLATE STANARI

U Beogradu čak 7.000 zgrada ima problem sa fasadom, a većina ih je, verovali ili ne - na Novom Beogradu.

Javno preduzeće "Gradsko stambeno" trenutno izvodi radove na 90 zaštićenih fasada na teritoriji gradskih opština Stari grad i Zemun. 

Oronule i sklone padu, fasade u svim gradovima i mestima u Srbiji, briga su vlasnika stanova. Kada deo fasade otpadne, kao što se dogodilo u Beogradu prošle nedelje, u čak dva navrata, osim troškova popravke, vlasnici zgrade, snose i troškove odštete.

Foto: Youtube PrintScreen

Starije zgrade, kao one sa kojih je otpala fasada u centru Beograda, često imaju problem da utvrde ko je zapravo dužan da vodi računa o njima. Neretko su pod zaštitom države, kao pojedinačni spomenici kulture ili u okviru prostorno kulturno-istorijske celine.

Uz to - neki stanovi u njima su, kroz restituciju, vraćeni starim vlasnicima, imaju zaštićene stanare, delimično su vlasništvo pravnih lica, ili zadužbine. Sve to dodatno komplikuje održavanje, ali i rad Upravnika zgrade.

- Potrebno je da se svi vlasnici stanova dogovore, i da redovno izdvajaju novac za investiciono održavanje. Minimalno, odlukom Skupštine grada, za zgrade starije od 30 godina, može da se izdvaja 11 dinara po kvadratnom metru stana, što je prosečno oko 550 dinara po stanu, mesečno, što opet, nije dovoljno kad je reč o investicionim radovima, poput saniranja fasade koje može da košta od 15 do 50 hiljada evra" - rekao je Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika.

Investiciono održavanje, osim fasade, obuhvata, i održavanje svih zajedničkih delova zgrade od ulaznih vrata, liftova i krova. Tekuće održavanje, na koje su se stanari u proteklih pet godina, od kako je Zakon o održavanju stambenih zgrada u primeni, uglavnom navikli, dodaje Banovački, podrazumeva čišćenje i sitne popravke u zgradama.

Uz sve to, preporuka je i da se deo novca izdvaja za osiguranje - zgrade, stanara i trećih lica.

- U slučajevima kao što je ovaj, ili recimo padanje ledenica, povrede zbog neispravnog lifta, pa i poplava, zemljotresa, požara – svakog povređivanja građana u tim situacijama, odgovorna je stambena zajednica i svi vlasnici stanova. Često, čak ni ti zajednički delovi nisu osigurani, a kod padanja ledenica, recimo, bilo je situacija da su stambene zajednice morale da plate odštetu i do visine polovine vrednosti kola. Upravnik zgrade je taj koji je u obavezi da napravi plan održavanja i investicionih radova, pa i osiguranja zgrade, a stanari su ti koji odlučuju. Osiguranjem mogu biti obuhvaćeni zajednički delovi zgrade, stanari, kao i treća lica, čime se obezbeđuje da deo odštete plati osiguranje. U suprotnom, sav trošak je na stanarima -  naglasio je Banovački.

Subvencije za renoviranje

Ranijih godina grad je davao i do 70 odsto sredstava za renoviranje fasade, ali većina zgrada to nije iskoristila. Po novom Zakonu, sve finansiranje spalo je na vlasnike stanova. 

Pomoć, međutim, može da se ostvari kroz pojedinačne projekte. Ministarstvo rudarstva i energetike je, u celoj Srbiji, raspisalo konkurs za subvencionisanje radova na povećanju energetske efikasnosti. Stambene zajednice su mogle da apliciraju i za sanaciju fasade, a ima naznaka da će ta sredstva sledeće godine biti nešto veća.

Foto: google maps

Neke opštine u Beogradu i sada imaju otvorene konkurse - Stari grad, na primer, daje subvencije stambenim zajednicama do 300.000 dinara.

- Ukoliko neka zgrada ima u investicionom fondu 100-150 hiljada dinara, mada to deluje malo, može se, uz kredite koje su poslovne banke najavile za stambene zajednice, subvencije lokalne zajednice, nekih ministarstava ili organizacija za evropske integracije, doći do ozbiljnijih suma kojima mogu da se izvedu i veliki investicioni radovi - rekao je Ljubiša Banovački, gostujući u emisiji "Uhvati dan".

To je posebno važno za velike stambene zgrade, poput onih na Novom Beogradu, gde mnogi soliteri imaju veliki broj stanara, ali i velike probleme sa betonskim fasadama.

- Sam izgled zgrade je, naravno važan, ali svi ovi radovi kojima se održava i unapredjuje kvalitet stanovanja u nekoj zgradi, vodi i ka dobijanju energetskog pasoša, koji će opet, u nekom sledećem periodu, biti put da se smanje troškovi grejanja, što, na duže staze, obezbeđuje i povrat novca, i ugodnije stanovanje - zaključio je Banovački.

Propisi u manjim gradovima

Isti propisi, kao u Beogradu, važe i za sve stambene zajedinice u drugim gradovima. U Novom Sadu, gde je prvi saradnik za velike poslove stambenih zajednica, Javno komunalno preduzeće "Stan", manje je problema sa starim zgradama i fasadama na njima, ali i dalje mnogo ulažu u podizanje svesti - i građana i upravnika zgrada.

Kako je rekla Aleksandra Đorđević, rukovodilac Službe za odnose sa stambenim zajednicama, ovo javno preduzeće radi na obnovi starijih zgrada, naspram raspoloživih sredstava, mada ih nema u znatnom broju.

Uglavnom su okrenuti pružanju logističke, analitičke i svake druge pomoći Upravnicima zgrada i stanarima. Đorđević je objasnila i ima nepoznanica i nesigurnosti, naročito kad su upravnici zgrada mladi i nedovoljno upućeni u propise i problema sa stanarima koji teško prihvataju da je cela zgrada, a ne samo stan u kom žive, njihova briga.

U Nišu, u kom je pre oko mesec dana pokrenuta akcija grada da subvencioniše investicione radove na zgradama, nema još nikakvih podataka o realizaciji.

U mnogim manjim mestima po Srbiji, pre problema sa sanacijom fasada i investicionim ulaganjima u stambene zgrade pojavio se problem manjka profesionalnih upravnika.

Da bi se bavili ovim poslom, zainteresovani moraju najpre da steknu licencu, što iziskuje ozbiljna finansijska sredstva, potom da otvore i registruju firmu, a onda i uredno plaćaju sve poreze i doprinose. Tamo gde je manji broj stambenih zajednica - to je teško ostvarivo.

 

 

 

Ostavite komentar