PUPIN, RASPUĆIN i Sveti Mardarije: ČUDESNE VEZE srpskog monaha u Rusiji i Americi

Sveti Mardarije Libertvilski je prvi srpski monah koji je kročio na američko tlo i ponudio ruku spasa pravoslavnim vernicima na dalekom zapadu. Kanonizovan je pre tri godine i proglašen za sveca, a prilikom iskopavanja njegovih moštiju dogodilo se čudo od kog su monasi ostali u šoku.

- Posle osam decenija od  smrti, Mardarijeve mošti su iskopane i tad se videlo da i posle  82 godine one nisu istrulile. Njegove mošti bile su celovite. To najpre možemo shvatiti kao poruku gospoda boga da je on bio sveti čovek koji je svoj život posvetio bogu, a iako je taj put težak i trnovit, nagrada koja za to sledi je večna - rekao je Dimitrije Stanojević, magistar bogoslovije.

Prvi srpski svetac u Americi rođen je kao Ivan Uskoković  1889. godine u Crnoj Gori, a sa samo jedanaest godina želeo je svoj život da posveti bogu i postane monah. Peške je 1905. otišao u manastir Studenica, gde se i zamonšio, a potom je otišao u Rusiju.

Caru otkrio špijuna, naučnik mu dao novac

Njegove propovedi tamo su slušane sa velikom pažnjom, bio je dobrodošao u celoj carskoj zemlji, pa čak i na dvoru Romanovih. Veruje se kako je upravo Mardarije otkrio da je raskalašni Raspućin bio nemački špijun. Posle Rusije, svoju duhovnu misiju nastavio je u Americi. Tamo je sagradio manastir posvećen Svetom Savi, koji je ujedno bio sirotište i dom za stare.

- Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin, a narod je pričao da je i sam Mardarije, iako teško bolestan, pomagao u izgradnji. Manastir je izgrađen u ruskom stilu, a u njega dolaze ne samo Srbi, već i Rumuni, Rusi i Bugari - rekao je Dimitrije.

Bdi nad svim vernicima

I svi oni koji dolaze u manastir, u njemu mogu da osete pravo blaženstvo.

- Ovde traže spas i reči utehe, a svakog dana u podne mogu se čuti sveta zvona koja pozivaju narod na molitvu, jer veliki svetac bdi nad njima - dodao je on.

Sveti Mardarije upokojio se 12. decembra 1935. godine, jer je sa samo 46 godina umro od tuberkuloze. Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, a njegove mošti i danas se mogu celivati u manastiru.

 

Ostavite komentar