Priče > Društvo

Prepoznajte ove SIMPTOME na vreme! U Srbiji 25.000 ljudi godišnje DOŽIVI MOŽDANI UDAR

Doktor objašnjava da je izbalansiran život najbolja prevencija

Izvor: K1info

Autor: Anica Ninković

23/02/2024 > 15:02

podeli vest:

Prepoznajte ove SIMPTOME na vreme! U Srbiji 25.000 ljudi godišnje DOŽIVI MOŽDANI UDAR
Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija


Moždani udar treći je uzročnik smrtnosti u svetu. Srbija se ubraja u zemlje sa najvećim brojem moždanih udara i najlošijim ishodom. Svakih petnaest minuta neko doživi moždani udar, a svakih sat vremena jedna osoba umre. Kako na vreme prepoznati simptome moždanog udara i kome se obratiti za pomoć, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 objasnio je neurolog dr Aleksa Pejović.

- To je tako zato što imamo populaciju koja je sve starija i zato što imamo brojne vaskularne riziko faktore koje nažalost kao društvo ne tretiramo na pravi način. Zbog toga su nam pacijenti izloženi u većem riziku od moždanog udara, kapaciteti za zbrinjavanje tih pacijenata nisu na nivou razvijenih zemalja, tako da bi to bili najjasniji razlozi - rekao je on.

U Srbiji oboli 25 hiljada ljudi godišnje.

 

- Stil života u Srbiji obuhvata način ishrane, spavanja, pristup poslu, odmoru, te stav prema pušenju i konzumaciji alkohola, što je specifično za našu populaciju. Nažalost, nalazimo se među vodećim evropskim, pa čak i svetskim zemljama po broju pušača, što predstavlja jasan faktor rizika za moždani udar. Naša tradicionalna ishrana je zapravo prototip svega onoga što ne bi trebalo da se jede svakodnevno, a to vrlo često, naračito u zimskom periodu predstavlja fundament. Nedostatak redovne fizičke aktivnosti, iako imamo vrhunske sportiste, karakterističan je za našu populaciju koja, kao društvo, nije dovoljno aktivna. Nedostaje nam kultura redovnog bavljenja fizičkim aktivnostima - rekao je dr. Pejović.

Objasnio je koji simptomi mogu dovesti do moždanog udara.

- Problematično je to što najveći vaskularni faktori rizika često ne uzrokuju bol. Neki ljudi mogu doživeti zujanje u ušima, glavobolju ili crvenilo lica kao znakove povišenog krvnog pritiska, ali mnogi drugi ne pokazuju nikakve simptome. Na primer, povišen holesterol, koji je jedan od tih faktora, ne uzrokuje bol. Dok ne posetite lekara radi kontrole krvne slike ili merenja krvnog pritiska, možda nećete biti svesni problema. Zbog toga se osobama koje nemaju zdravstvene probleme, kontrola preporučuje jednom godišnje - rekao je doktor.

Napomenuo je da izbalansiran život je najbolja prevencija od moždanog udara.

- Važno je da vodimo izbalansiran život, što podrazumeva brigu o dovoljnom i kvalitetnom spavanju, unosu zdrave hrane, redovnim obrocima i umerenim fizičkim aktivnostima. Na primer, brza šetnja od pola sata može biti sasvim dovoljna fizička aktivnost - rekao je on.

Određeni procenat moždanih udara ima svoju najavu.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Neurolog dr Aleksa Pejović

- Jedan određeni procenat moždanih udara može imati svoju najavu, poznatu kao tranzitorni ishemijski atak (TIA). Kada se pojave ovi tranzitorni neurološki simptomi, kao što su privremena slabost ili otežan govor koji traje nekoliko desetina minuta i spontano se povlači, pacijenti često odluče da ne potraže medicinsku pomoć. Iako TIA ne prethodi svim moždanim udarima, ona predstavlja urgentno stanje. Bez obzira na to da li su se simptomi javili ili ne, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Period od pojave TIA-e do potencijalnog razvoja moždanog udara predstavlja ključni prozor u kojem se može intervenisati kako bi se sprečio razvoj moždanog udara - rekao je doktor.

Objasnio je koji je vremenski period od početka TIA-e do razvoja moždanog udara.

- Nisu svi pacijenti koji imaju TIA-u izloženi riziku od moždanog udara, ali postoji određena grupa koja je pod većim rizikom. U najtežim slučajevima, u periodu od oko dve nedelje, između 20% i 40% pacijenata koji su pretrpeli TIA-u će doživeti moždani udar. Zbog toga je važno da TIA bude tretirana kao hitno stanje i da se pacijenti podvrgnu hitnim medicinskim ispitivanjima, kao što je slučaj i sa samim moždanim udarom - rekao je on.

Simptomi moždanog udara

- Najčešći tip moždanog udara je ishemijski, koji nastaje zbog začepljenja krvnog suda, što rezultira nedostatkom kiseonika i hranjivih materija u određenom delu mozga. Simptomi ishemijskog udara variraju u zavisnosti od lokacije blokiranog krvnog suda. Tipični simptomi uključuju slabost i poteškoće u govoru, dok se mogu javiti i drugi znaci kao što su utrnulost tela, vrtoglavica i gubitak ravnoteže - rekao je on.

Oporavak od moždanog udara

- Oporavak od moždanog udara zavisi od težine napada. Može biti blag, sa manjim oštećenjem, ili ozbiljan. Što je udar ozbiljniji, oporavak je teži i dugoročna prognoza je lošija. Smrtnost je veća kod težih slučajeva, a proces oporavka obično traje godinu ili dve. Najveći napredak se obično dešava u prvih nekoliko meseci. Ljudi koji su imali blagu slabost na jednoj strani tela često mogu potpuno da se oporave i povrate prethodni nivo funkcionalnosti. Međutim, kod pacijenata čiji su veliki krvni sudovi mozga blokirani, oporavak je često ograničen, a određeni stepen oštećenja obično ostaje - rekao je on.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Neurolog dr Aleksa Pejović

Poslednja istraživanja naučnika sa Oksforda pokazuju da pacijenti koji su preležali koronavirus imaju oštećen, čak i smanjen mozak.

- Korona je pandemija koja je izmenila svet. Živimo u post-koronarnom svetu i još uvek učimo o ovom virusu i njegovim posledicama, budući da je to bio novi virus o kojem nismo imali mnogo informacija. Kada se sedam milijardi ljudi suoči sa nekom bolešću, javljaju se različite komplikacije, uključujući i neurološke. Posebno su mlađi pacijenti koji su preležali koronu izloženi većem riziku od moždanog udara tokom same infekcije, jer virus uzrokuje vaskulitis, oštećuje krvne sudove, ima protrombotski efekat i stvara krvne ugruške koji mogu dovesti do srčanog i moždanog udara, kao i drugih komplikacija. Postoji i fenomen "moždane magle" koji uzrokuje probleme sa koncentracijom i radom, ali još uvek nije dokazano da li je povezano sa koronom ili nečim drugim. Istraživanja će u budućnosti to pokazati - rekao je  dr Aleksa Pejović  u emisiji "Utanak" na televiziji K1.

Ostavite komentar