Priče > Društvo

KORONA nas je URNISALA, a tek sad OSEĆAMO POSLEDICE! Ovo su 4 BOLESTI koje su se naročito "AKTIVIRALE" u postkovidu

Najugroženiji su ljudi koji su već imali slabosti u nekom od sistema u organizmu

Izvor: K1info/kurir.rs

12/02/2024 > 23:50

podeli vest:

KORONA nas je URNISALA, a tek sad OSEĆAMO POSLEDICE! Ovo su 4 BOLESTI koje su se naročito "AKTIVIRALE" u postkovidu
Foto: Pixabay.com

Iako je pandemija kovid-19 pod kontrolom, počeli su da isplivavaju simptomi sa kojima mnogi vode ozbiljne životne bitke, a pojedine posledice ne ostavljaju čak ni mogućnost za lečenje, već direktno ugrožavaju život.

Tako tek sada, u ovom postkovid periodu, saznajemo koliko nam je korona virus urnisao telo i to saznajemo na najgori mogući način - kroz bolesti od koje sve češće oboljevamo.

Među najopasnijima su, naročito kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od sistema u organizmu, oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga. Takođe, viđeni su i dokazani kao posledica kovida dugotrajna malaksalost, bolovi u zglobovima i grudima, otežano disanje.

Doktor Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) je za Blic rekao da posle korone često dolazi do simptoma kao što su ubrzani rad srca, osećaj preskakanja srca, nedostatka daha, gušenja, malaksalosti, zamora, javlja se sindrom hroničnog umora, varijacije krvnog pritiska, povećana anksioznost, česte glavobolje i vrtoglavice, čak i slabljenje sluha, pojačano znojenje i mnogi drugi.

- Ako se pojave ovi simptomi mesec, dva ili duže nakon preležanog kovida, treba obavezno otići na preventivno-dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini - rekao je on.

Ovo su 4 bolesti koje su se naročito "aktivirale" u postkovidu:

1. Astma i bolesti pluća

Neprijatelj pluća, kovid virus, kako se tek sada pokazuje kod mnogih naših građana, može da izazove i astmu ili da je vrati odraslima onim koji su je imali u detinjstvu. Kod nekih ljudi koji su imali koronu pre više od godinu dana, kašalj koji se povremeno javljao počinje da jača, i sada su na pulmološkom pregledu dobili dijagnozu astme i terapiju za istu.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

 

Broj takvih slučajeva nije zanemarljiv, a kako je objasnila pulmolog dr Tatjana Radosavljević, kovid virus, kao i svaki drugi virus koji može da izazove astmu, ostavlja za sobom određene promene u bronhijalnom stablu. Da neka osoba ima astmu nakon preležanog kovida moguće je utvrditi samo ako je prošlo više od šest nedelja od bolesti.

- Kada prođe virus on oljušti sluzokožu, a istovremeno može i da remodeluje, što znači da promeni arhitektoniku bronhijalnog stabla. Jedan od simptoma postkovida može da bude bronhijalna astma - rekla je ona.

Posledica korone može da bude i intersticijumska bolest pluća koja ne označava samo jednu već grupu bolesti na plućnom tkivu, plućnoj maramici i membrani pluća. One ostavljaju za sobom ožiljke od kojih se stvrdnjava tkivo pluća što može da onemogući normalno disanje.

2. Bolesti kardiovaskularnog sistema i srca

Naši lekari se svakodnevno susreću sa pacijentima koji u postkovidu imaju ubrzani rad srca, osećaju da im srce preskače, javljaju se problem sa krvnim pritiskom i drugo.

- U težim slučajevima javlja se bol u grudima, zatim smetnje vezane za moždanu aktivnost. Možemo u tom slučaju posumnjati da je u pitanju moždana ili cerebralna cirkulacija i tada su potrebne malo intenzivnije pretrage koje mogu otkriti i postojanje angine pektoris, koronarne ili cerebrovaskularne bolesti srca. To je jako važno, jer u tom slučaju promenom stila života, pravovremenom akcijom i lekovima može se preduprediti nastanak infarkta ili šloga. U HISPA udruženjima i centrima se upravo bavimo takvim bolesnicima sa osnovnim ciljem da redukujemo sve faktore rizike i da smanjimo faktore rizika od infarkta i šloga - rekao je dr Nebojša Tasić.

Napominje da je primećeno da višestruke infekcije kovid virusom, takođe dodatno oštećuju ceo organizam, posebno srce i kardiovaskularni sistem.

Foto: Freepik.com

 

Među simptomima posle preležane korone, koji upozoravaju da je vreme da se pacijent javi lekaru su i aritmije. One mogu da budu benigne i maligne, odnosno, manje opasne i više opasne. Zato je veoma važno da se utvrdi njihova vrsta i težina.

Dr Tasić apeluje na sve, bez obzira da li su preležali lakši, srednji ili teži kovid, da se obavezno jave svom lekaru i zatraže detaljne pretrage čak i ako nemaju nikakve simptome.

- Nažalost, pokazalo se da ovaj virus na jedan tih način može da ošteti kardiovaskularni sistem. Zato je bolje na vreme proveriti osnovnim dijagnostičkim metodama neke osnovne stvari, kako funkcioniše kardiovaskularni sistem, krvni pritisak i drugo - rekao je on.

Ono što posebno zabrinjava to je što sve više mladih ljudi dobija infarkt.

3. Ubrzana demenciju, pojačana rasejanost

U post i longkovid period kod nekih ljudi su se javili neurološki problem. Postoje primeri da se kod osoba koje su bile u početnoj fazi demencije bolest ubrzala, a veliki broj ljudi se žali da ima problema sa pamćenjem, da su postali zaboravni, rasejani i dekoncentrisani.

Pulmolog prof. dr Predrag Minić, načelnik Službe za dečiju pulmologiju u Institutu za majku i dete u Beogradu, je, kako je rekao za Blic, u svojoj praksi nedavno doživeo da majka bebe, koja je imala teži oblik kovida u trudnoći, nije mogla da se seti sa koliko kilograma je rođeno njeno dete, niti koju ocenu je dobilo po rođenju.

- Rekla je da je posle korone potpuno dekoncentrisana, da ništa ne zna. Dakle, korona, pogotovo postkovid sindrom može da ostavi za posledicu od umora, kašlja, intersticijumske bolesti pluća, astmu sve do krajnje ozbiljnih neuroloških ispada - rekao je on.

Foto: Freepik.com

 

Prema jednom istraživanju univerziteta u Oksfordu, u grupi ljudi koji su imali kovid-19, posle dve godine bilo je više novih slučajeva i dijagnoza koje ukazuju na oštećenje mozga i mentalnog zdravlja, te da su sada ove dijagnoze češće nakon korone, nego posle drugih respiratornih bolesti.

Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih starijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod najmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.

Demenciju u početnoj fazi korona može da ubrza, dok su mlađe osobe rasejane, dekocentrisane, umorne.

4. Opadanje kose

Stručnjaci su primetili da su se među simptomima u dugom kovidu javili i iritantni problem kao što je opadanje kose. Još pre godinu dana na društvenoj mreži X osvanula je sledeća objava.

- Kupam se. Pola kose na glavi, pola u kadi. Uspomena od korone... Nadam se da će se obnoviti moja griva - napisala je zabrinuta korisnica ove društvene mreže.

Usledili su komentari.

- Meni je posle korone kosa opadala u pramenovima. Bilo me je strah da je operem. Povratilo se, ali nekako kao da je izmučena kosa, nije kao sto je bila, suvlja je dosta a negujem je - jedan je od njih.

Mesecima posle preležanog virusa, žene su ostajale bez i do dve trećine kose, a neke od njih čule su da mora da prođe najmanje 6 meseci da bi kosa mogla da počne da se vraća u normalu: "Da, da, i meni opada. Ja sam u septembru imala, evo sad je februar. Kažu, treba oko 6 meseci da sve prođe".

Ostavite komentar