Priče > Društvo

Potopljeni nemački BRODOVI kod Prahova ugledaće svetlost dana: Cilj da se što više tih plovila izvuče iz Dunava

Projekat je vrlo složen i trajaće, najverovatnije, pet godina

Izvor: K1info/Tanjug

11/02/2024 > 14:32

podeli vest:

Potopljeni nemački BRODOVI kod Prahova ugledaće svetlost dana: Cilj da se što više tih plovila izvuče iz Dunava
Foto: Tanjug/Zoran Milič

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović rekao je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno radi istraživanje na projektu "Uklanjanje potopljene nemačke flote kod Prahova" i da se očekuje da prvi brod iz Dunava bude izvađen ove godine.

On je rekao za Tanjug da će istraživanje pokazati na koji način će moći da se izmeste brodovi i da je cilj uklanjanja flote da se omogući propisana širina plovnog puta i da se plovni put učini bezbednim za sve učesnike.  

Petrović je objasnio da je projekat izuzetno složen i da će trajati pet godina, kao i da će od nekih 200 ili 180 brodova koji su potopljeni, gledati da izvuku 21, a možda čak i 23, u zavisnosti od toga koliko oni smetaju plovnom putu.

Potopljena nemačka flota ugrožava plovni put, jer ga sužavaju sa 180 metara, na 90 metara, dadao je on.

- Kada padne voda, odnosno u uslovima nižeg vodostaja, imamo situaciju da se brodovi bukvalno na tom delu Dunava mimoilaze, zbog potopljene flote, što nikako nije bezbedno. I na ovaj način ne možemo da privučemo ni strane firme, ni strane investitore da jednostavan način koriste taj deo reke - rekao je on.

Samim uklanjanjem, kako objašnjava Petrović, biće omogućena bezbedna plovidba, ali i brži protok ljudi i robe. 

- Radovi na projektu su počeli prošle godine. Izabran je ponuđač koji će raditi na samom uklanjanju brodova. Trenutno smo u fazi istraživanja, nakon čega sledi podnošenje izveštaja, koji će nam definitivno pokazati koja metodologija i dinamika su najbolje za uklanjanje tih brodova. On je osmišljen da traje pet godina, a možda će trajati i kraće. Kompletne informacije imaćemo kada se podnese istraživački izveštaj, koji opet zavisi od stanja i uslova na terenu, mogućnosti ronjenja, snimanja, jer voda je živa stvar, a vremenski uslovi nekada idu na ruku, nekada ne - rekao je Petrović.

Bezbednost ljudi i okoline na ovom projektu je prvo i osnovno što mora da se zadovolji, dodao je Petrović.

Kako je rekao, sumnja se da na tim brodovima ima eksplozivnih naprava, odnosno, mina. 

- U tom smislu moramo biti jako oprezni. Ljudi koji rade su profesionalci, tako su i birani i zbog toga ćemo ovaj projekat dovesti bezbedno i uspešno do kraja - rekao je on.

Petrović je podsetio da priča oko nemačkih brodova, koji su potopljeni datira još s kraja Drugog svetskog rata, kada se nemačka flota povlačila i u cilju sprečavanja ruske flote da prođe dalje.

On dodaje da ima različitih istorijskih priča i izvora i da na to obraćaju pažnju ljudi koji rade na ovom projektu, a istraživanje će reći kako će se uopšte vaditi brodovi koji su više od 70 godina pod vodom.

 

- Definitivno je u tom konvoju postojao brod- bolnica, bili su i minolovci sa minsko-eksplozivnim sredstvima. Sama flota je brojala negde oko 220 brodova, a nekih 20 je usput potopljeno - rekao je Petrović.

Petrović je rekao da postoji određeni nivo vode kada mogu da se vade brodovi iz reke. 

Petrović je rekao da se nada da će ove godine prvi brod biti izvađen iz Dunava.

- U toku ove godine sigurno će početi vađenje, ne bih smeo da kažem tačno koji mesec, jer opet sve zavisi od meteoroloških uslova, od brzine vode, od vidljivosti, od mogućnosti ronjenja. Na kraju moramo zadovoljiti i određene faktore zaštite prirode, jer u nekim periodima godine ne može tu da se radi, zbog mrešćenja morune i jesetre. Nadam se i meni je želja da to bude u toku ove godine -  rekao je on.

Operacija Dunavski Vilenjak je predstavljala neuspešan pokušaj proboja oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote Dunavom od Crnog mora do Beograda u septembru 1944. godine.

Odluku da se flota potopi doneo je admiral Paul Zib, jer su i sovjetske jedinice počele da stižu do Dunava, a potapanje je urađeno 7. septembra kod Prahova i 14. i 16 na 17. septembra kod Brze Palanke.

Procenjuje se da je tokom operacije Dunavski vilenjak potopljeno između 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina, a prema nekim istorijskim dokumentima, sa brodova je evakuisano 1.600 ranjenika, ali ne postoji dokaz da je to urađeno. 




 

Ostavite komentar