Zbog AFRIČKE KUGE na terenu i VOJSKA I POLICIJA: Ako ZARAZA uđe na velike farme, ŠTETA ĆE BITI NENADOKNADIVA

U Srbiji je sa današnjim danom eutanazirano 26.000 svinja zaraženih afričkom kugom, a država je do sada isplatila 287 miliona dinara vlasnicima, izjavila je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković.

- Vlasnici zaraženih svinja ne treba da brinu. Svima će biti nadoknađeno po tržišnoj vrednosti, po kilogramu cene na dan eutanazije - rekla je ona i apelovala na sve poljoprivrednike i stočare koji se bave svinjarstvom da ne kriju da se bolest pojavila kod njih na gazdinstvu i da ne pokušavaju nelegalni transport iz zarazenih delova u nezarazene delove.

- To se nikako ne sme raditi. Vojska i policija su na terenu. Tužilaštvo takođe. Međutim, i dalje ima neodgovornog ponašanja, a afrička kuga svinja može da se zaustavi samo ako svi poštujemo pravila - istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, 26.000 eutanaziranih svinja do danas čine jedan odsto našeg stočnog fonda.

- Bude li nam afrička kuga ušla na farme koje imaju preko 20, 50, 100 hiljada svinja to je nenadoknadiva šteta i to je ono što ne sme da nam se desi - naglasila je Tanaskovićeva.

Ona je navela i podatak od juče koji pokazuje da je afrička kuga ušla u 1.600 gazdinstava u Srbiji u 43 jedinice lokalne samouprave i 14 okruga.

Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Šapcu Nikola Milutinović rekao je danas da je afrička kuga svinja isključivo bolest domaćih i divljih svinja i da se ona ne prenosi na čoveka, ali da postoji mogućnost da prouzrokuje velike materijalne štete jer je smrtnost stopostotna i virus se lako prenosi.

- Građanstvo nema potrebe da brine da će se razboleti i da će imati neke zdravstvene probleme. Mi preporučujemo da ukoliko neko hoće da zakolje svinju u ugroženim područijima pozove nadležnu veterinarsku službu da im uzme uzorak. Mi u Specijalističkom veterinarskom institutu u danu to pregledamo i oni onda mogu da je koriste za svoje potrebe - izjavio je Milutinović za Tanjug.

On je rekao da se žarišta otvaraju, kao i da je Veterinarski specijalistički institut sa tri tima konstantno na terenu.

- Imamo tri tima, imamo dobru saradnju sa veterinarskom službom na terenu, imamo dobru saradnju sa veterinarskom inspekcijom, jako bitnu sa lokalnim samoupravama koje nam daju logističku podršku i mi izlazimo istog dana ili eventualno sutradan da saniramo žarište na terenu. Najjače oružje u borbi protiv zaraznih bolesti i virusa je brzina delovanja - naveo je Milutinović.

Prema njegovim rečima, prvi dijagnostički pozitivni rezultati afričke kuge stigli su 4. avgusta iz Lipničkog Šora, a kasnije su se žarišta nizala duž toka reke Drine i Save, od Provova, Mrđenovca, Dragojevca, Crne Banje, Mačvanskog Prnjavora.

Milutinović je dodao da je srećna okolnost to što afričkom kugom nije pogođena Mačva, Bogatić, Badovinci i Dublje, mesta u kojima je najveća populacija svinja u Srbiji.

Na pitanje da objasni kako svinjska kuga stiže iz jednog kraja u drugi, Milutinović je objasnio da ljudi koji su stacionirani uz tokove reka imaju naviku da puštaju svinje u šumu na takozvano "žirenje", što dovodi do širenja kuge.

- Srećom, to je u malim individualnim gazdinstvima gde je nivo biosigurnosti na najnižem nivou. Svinje su tu faktički na otvorenom, ta gazdinstva su bila prva koja su tim pogođena. Za sada velike farme koje imaju visoke nivoe biosigurnosti nisu pogođene i ja se nadam da do toga neće ni doći - rekao je Milutinović.

Komentarišući kako vlasnik može da se obezbedi ukoliko primeti kugu kod svinja, Milutinović je naveo da je potrebno voditi računa o tome ko ulazi u domaćinstvo, o definfekcionim barijerama, kao i da je potrebno presvlačenje odeće, jer virus može da ostane na odeći i obući.

- Oni prvo moraju da budu svesni da je to jako otporan virus koji lako ostaje na odeći, obući i vozilima. U delove domaćinstva gde su svinje ne sme svako da ulazi, tu mogu da pristupe ljudi koji hrane životinje. Potrebne su dezinfekcione barijere, kao i redovno presvlačenje odeće i obuće - istakao je Milutinović.

Afrička kuga svinja odnosi svoj danak i u selima Mačvanskog okruga i u poslednjih desetak dana bilo je nekoliko žarišta u lozničkom kraju, na teritoriji opštine Vladimirci i u okolini Šapca. Najveća briga svih je da ne zahvati centralni deo Mačve, Bogatić, Badovince, Dublje i okolinu, gde se nalaze najveći proizvođači svinja u Srbiji.

Kod Milana Božića u selu Dragojevac sve što je imao u toru zahvatila je afrička kuga svinja.

- Bilo je četvoro svinja i svih četvoro su zaraženi. Po njima su izašle modrice koje prate tu bolest, a to se potvrdilo i u laboratorijskim nalazima. Primetio sam da manje jedu kada sam ih hranio. To su svinje od po 170 kilograma i kada im dam jarmu oko pet kilograma, treba da pojede jedno, a ja vidim da ostaje hrane. Tada sam znao da nešto nije dobro - priča Božić.

Nekoliko takvih zarišta gasili su ovih dana stručni timovi i uz Savu i uz Drinu, a najveća pretnja širenju su mala gazdinstava koja svinje drže na otvorenom.

- Mi smo u blizini Save, a u Hrvatskoj je bilo svinjske kuge. Posle su bile poplave, pa ta uginuća i pitomih i divljih svinja pronađu šakali. Ono što ne pojedu, oni zakopaju. To posle pronađu psi lutalice ili ptice iskopaju. Tako se to širi. Sad kad je veterinar uzimao krv, jedan obad je ujeo svinju. On posle može da ode i da zarazi svinje kod drugog čoveka - kaže Milan Božić.

Ostavite komentar