Zašto MLADI U SRBIJI tek sa 32 godine napuštaju RODITELJSKI DOM?

Mladi u Srbiji se tek sa 32 godine života odlučuju da napuste roditelje, što je za oko šest godina više od proseka mladih u EU, pokazuje analiza Eurostata.

Slična je situacija i u gotovo svim zemljama regiona, pa mladi sigurnost roditeljskog doma napuštaju tek kada zakorače u četvrtu deceniju.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da su glavni razlozi kasnijeg osamostaljivanja mladih u našoj zemlji nemanje posla i stanova, ali i činjenica da u porodici vide neku vrstu azila i "sigurne luke". Oni dodaju i to da što više vremena prolazi sve je i teže otići.

Naime, podaci Eurostata iz 2021. godine kažu, da su mladi roditeljsko domaćinstvo napuštali u prosečnoj dobi od 26,5 godina.

Prosek varira od države do države članice EU, a najstariji prosečni uzrast, svi sa 30 godina i više, beleže Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slovačka (30,9), Grčka (30,7) i Bugarska (30,3), a nasuprot njima su Švedska (19), Finska (21,2), Danska (21,3) i Estonija (22,7) koje su zabeležile najnižu prosečnu starost mladih kada je reč o njihovom osamostaljivanju.

Sa svojim prosekom od 31,4 godine, kada njeni mladi građani napuštaju roditeljski dom, Srbija je bolje rangirana od Portugala i Hrvatske, gde podaci kažu da oni roditelje napuštaju sa oko 33 godine.

Zbog čega se mladi u Srbiji teže osamostaljuju?

Jovana Božičković član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) kaže da su ekonomski razlozi presudni zbog toga što mladi iz roditeljskog doma izlaze tek onda kada zvanično više i nisu baš mladi. 

Foto: Pexels.com

Ona navodi da je njihova organizacija sprovela slično istraživanje prošle godine i da se ono odnosilo na položaj i potrebu mladih u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.117 ispitanika koji su bli stari između od 15 do 30 godina i pokazuje da je ključni razlog češće ipak finansijske prirode. 

- Podaci u Srbiji kažu mladi nisu uslovljeni tradicijom ili vrednostima, već pre svega nepovoljnim ekonomskim položajem. Naši podaci kažu da skoro 60 odsto mladih nema primanja, a oni koji zarađuju obično dobijaju oko 80.000 dinara. Najveći broj smatra da im je za pristojan život mesečno potrebno 100.000 dinara. Pošto su to podaci od prošle godine, verujem da su te cifre sada i veće ako uzmemo u obzir inflaciju u kojoj se nalazimo. Među mladima koji su zaposleni oko 20 odsto nije prijavljeno na poslu, a više od 40 odsto je i dalje zaposleno po ugovoru o radu na određen period - kaže ona za Euronews Srbija.

Profesor sociologije doc. Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu objašnjava da postoji više faktora koji utiču na prosečnu dužinu suživota mladih sa roditeljima. Naime, on te razloge deli u dve velike grupe - strukturne i kulturne.

- Kod struktrnih faktora najveći fokus je na obrazovanju. Naravno, to se odnosi samo na određenu kategoriju mladih. Kod nas je prosečna granica studiranja duža od one koja se predviđa, pa je zato i odlazak od roditelja na dugom štapu. Naravno, nezavsino od toga da li su oni u roditeljskom ili studentskom domu, oni i dalje najviše finansijski zavise od njih. Pored obrazovanja, ovde se ubraja i zaposlenje - objašnjava prof. Stanojević i dodaje:

- Njihovi poslovi su uglavnom nestabilni, rizični i ne pružaju im mogućnost da budu finasijski samostalni. Treća stvar podrazumeva mogućnost kupovine nekretnina. Svesni smo da je to tržište uglavnom nereglulisano u smislu da ne postoje određene olakšice za mlade osobe koje žele da se osamostale. Što se kulturne sturkture tiče, činjenica je i da mi živimo u takvom društvu gde se povezanost porodica podrazumava pa na neki način i ona dodatno otežava odvajanje.

Da ima dosta faktora koji utiču na osamostaljivanje mladih, ali da je ekonomski zapravo presudan, mišljenja je i saradnica omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Milica Mutavdžić. 

 

Foto: Unsplash.com

Ona kaže da poslednji trendovi koji su se dogodili samo su dodatno pogoršali položaj mladih u ovom smislu.

- Novac i ekonomska nesigurnost su ključni. Na sve to dodatno utiče i inflacija koja je otišla nebu pod oblake i koja nezavisno kroji živote svih nas. Umesto da mladi sada izgrađuju stabilne temlje za budućnost, oni u većini slučajeva ne mogu da sastave kraj sa krajem i odlučuju se za ono što im je sigrunija varijanta a to je roditeljski dom - kaže ona.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji i veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu u radnom odnosu, kaže, često ne ostvaruju pravične uslove rada – pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari.

- Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2022. godine čak pola miliona mladih nije aktivno na tržištu rada. To je neiskorišćen potencijal ove zemlje, što je velika šteta - kaže ona.

Na pitanje kako do samostalnosti sagovnornici Euronews Srbije su saglasni - ključna je konkretna državna politka oko ovog pitanja, ali i svest mladih da u svakom slučaju imaju priliku da nešto urade za sebe. Navode da bi pre svega ponuda ekonomske sigurnosti dosta uticala na njihovu svest o tome da razmisle kako da samostalno grade svoj život.

Ostavite komentar