Od početka godine UBIJENO je 18 ŽENA. Mislite o tome SVAKI DAN

Gotovo svake nedelje jedna žena strada od strane partnera, bivšeg partnera ili muškog člana porodice.

Od početka godine ubijeno je 18 žena, a među njima su i dve devojčice.

Dan sećanja na žene žrtve nasilja - 18. maj, ustanovljen je 2017. godine kako bi se javnost, ali i nadležne institucije, stalno podsećale na rizik od femicida i njegove posledice.

Gotovo svake nedelje jedna žena strada od partnera, bivšeg partnera ili muškog člana porodice, najčešće u svom domu, upozoravaju organizacije koje se bave zaštitom žena od nasilja.

Naglašavaju da se trećina svih femicida u Srbiji počini vatrenim oružjem i podsećaju da je od početka godine pet žena ubijeno na ovaj način.

Postavljaju pitanje - zašto femicid nije posebno krivično delo, zbog čega se ne uspostavlja nezavisno državno telo za praćenje femicida, ko štiti žene od nasilnika i da li su životi žena manje vredni?  

U Pirotu je 5. marta, u centru grada, na očigled prolaznika, ubijena Sanja Manoilov. Na nju je pucao bivši partner, koji je u tom trenutku imao zabranu prilaska žrtvi.

Foto: Pexels.com

Sanja je osam puta prijavljivala nasilje, a tek devetog puta pred tužilaštvom je pokrenut postupak! Međutim, nasilje se ponovilo i tada je za nasilnika tražen pritvor, ali je sud to odbio i posle toga desiolo ubistvo.

U tom gradu se i posle dva meseca postavlja pitanje, zašto zločin nije sprečen i ko je zakazao.

- Žena je znala šta, kako i gde da traži pomoć i podršku i prijavljivala je nasilje. Nadamo se da smo nekako doprinele svojim radom i angažmanom osvešćujući žene o tome da prepoznaju i prijave nasilje, a Sanja je bila jedan od njih - rekla je Marija Penčić, predsednica UO "Žene juga".

Potrebna je, kaže, intenzivnija saradnja i edukacija žena, ali i reakcija institucija.

- Ako mi na svim našim radionicama govorimo o nasilju, govorimo ženama kako da prepoznaju i prijave nasilje, onda je na neki način i obaveza da institucije preuzmu deo svoje odgovornosti i da prate slučajeve koji su rizični. Ja se nadam da se to radi, ali kada imamo ovako veliki broj žrtava, to zaista traži malo više pažnje - rekla je Penčićeva.

Nasilje mora biti prijavljeno, ističe Penčićeva i dodaje da se o tome mora pričati.

- Devojčice kroz svoj razvoj moraju da se upoznaju šta znači nasilničko ponašanje, kako da ga prepoznaju, prijave i izbegnu - rekla je Penčićeva.

Zakon i prava

Povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iskazalo je puno razumevanje za zabrinutost građanki i građana i duboku žal za svim ubijenim ženama i devojčicama.

U okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2021. i 2022. godine izradilo nekoliko zakonskih, podzakonskih i strateških dokumenata u oblasti unapređenja ljudskih prava sa ciljem sprečavanja nasilja nad ženama. 

Reč je o Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, sa pripadajućim pravilnicima kojima se bliže uređuju obaveze prema ovom zakonu, zatim o Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, Strategiji za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine - sva tri dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Foto: Pixabay.com

U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, jedno poglavlje je posvećeno sprečavanju i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, čime je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dalo svoj doprinos za dodatno ojačavanje pravnog okvira Republike Srbije za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama.

Pored toga, u svaki godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uvrstilo je raspoložive podatke o femicidu u Republici Srbiji, (dostupni javnosti na internet stranici Ministarstva u rubrici "Dokumenta" - "Izveštaji"), kako bi ojačalo svest o pošasti ovog zla u našem društvu. 

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog smatra da je, sa jedne strane, potrebno da se zakonski okvir unapredi, a sa druge strane, poboljša primena postojećih zakonskih rešenja. 

Takođe, Ministarstvo će i dalje davati svoj doprinos u borbi protiv kulture nasilja, uz istovremenu afirmaciju ključnih vrednosti demokratskih društava – vrednosti tolerancije, dijaloga i međusobnog uvažavanja, navedeno je u saopštenju.

 

 

Ostavite komentar