Nervozni vi, NERVOZNA I CREVA: Svaka PETA osoba PATI od ovog sindroma, a LEKA NEMA

Prema nezvaničnim podacima od sindroma nervoznih creva u Srbiji pati svaka peta osoba, a isti broj ljudi koji se sa ovim sindromom susreće važi i za razvijene zemlje sveta. U sredu se obeležava Svetski dan sindroma nervoznog creva, a o simptomima, uzroku i načinu lečenja govorila je u jutarnjem programu “Uranak” na K1 televiziji doktorka Snežana Lukić, gastroenterolog iz Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra.

- Kada kažemo da neko ima nervozna creva, to znači da on jako pati, da ima bol u trbuhu koji je povezan sa učestalim crevnim pražnjenjima, odnosno dijarejom ili sa odsustvom stolice, odnosno zatvorima. To je definicija iritabilnog kolona, kako se stručno naziva ovaj sindrom - rekla je dr Lukić u "Uranku".

Kada je reč o preteranom pražnjenju creva, ono podrazumeva da pacijent ima više od tri stolice dnevno. Dok se zatvorom, odnosno odsustvom stolice, označava situacija kada pacijent nema pražnjenje creva i po nekoliko dana ili nedelja.

Funkciolnalna dispepsija, gastritis ili iritabilni kolon

Dr Lukić kazala je danas na televiziji K1 da iratibilni kolon uvek prate bolovi. 

- Bol je nešto što predstavlja, prema svetskim kriterijumima koji su prihvaćeni i kod nas, jedan od kriterijuma za dijagnostikovanje ovog sindroma. Bol u trbuhu koji je praćen dijarejom ili stolicom su simptomi ovog sindroma. Iritabilni kolon, osim pomenutih, može da prati još neki simptom, a najčešći je nadimanje. To može biti i krčanje, pretakanje u crevima, pojačana eliminacija gasova… Ali nadutost je vrlo često jedan od pridruženih simptoma kod iratibilnog kolona. Naravno, ako neko ima samo nadutost, to ne znači nužno da ima sindrom nervoznih creva. Može da znači da ima funkcionalnu dispepsiju ili može da ima heliko pozitivan gastritis, ili neku ozbiljiniju bolest. 

Funkcionalna dispepsija je u vezi sa tegobama želuca, odnosno gornjih partija digestivnog sistema. 

- Ona se zajedno sa iratibilnim kolonom ubraja u funkcionalne poremećaje digestivnog sistema. Sve ovo je povezano sa mozgom i ti poremećaji se zovu “mozak- crevo osovina”. Stres je najčešći okidač za crevne poremećaje, pa samim tim i za iritabilni kolon. Vrlo često pacijenti mogu da vežu početak tegoba za određenu stresnu situaciju. S tim što to ne treba da bude pravilo, ali najčešće jeste. 

Veza iritabilnog kolona i karcinoma debelog creva 

Dr Snežana Lukić kazala je da predispozicije za karcinom debelog creva kod ljudi sa iratibilnim kolonom ne postoje. 

- Ali, ono što je činjenica je da pacijenti sa sindromom nervoznog creva imaju loš kvalitet života. Ukoliko imaju zatvor ili dijareju, a uz to i bol u trbuhu, taj pacijent pati. Kvalitet života pacijenata sa iritabilnim kolonom je jako narušen - i društveni i profesionalni i socijalni i ljubavni - rekla je gastroenterolog u emisiji "Uranak".

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Kako se utvrđuje? 

Kolonoskopija je jedini pregled kojim se može dokazati da je sluznica debelog creva zdrava. 

- Ipak, kolonoskopija kod iratibilnog kolona nije uvek apsolutno indikovana. Znači iratibilni kolon ne znači apsolutnu kolonoskopiju. Zbog toga postoje ROM 4 kriterijumi koje pacijent mora da zadovoljava da bismo postavili dijagnozu. I ono što je jako važno, kada donosimo odluku da li uraditi kolonoskopiju pacijentu sa simptomima nervoznog creva uzimamo u obzir da li ima te "vrišteće", odnosno alarmne tegobe. Kolonoskopija se radi pacijentu koji ima krv u stolici, anemiju, noćne tegobe… Pacijenti koji su stariji od 45 godina svakako spadaju u grupu predviđenu za skrininig kolonoskopijom. Ali, kolonoskopija se ne radi po svaku cenu.

Faktori rizika i moguća rešenja

Iritabilni kolon je genetski predodređena bolest.

- Određene osobe imaju predispozicije za pojavu ovog sindroma. S druge strane, uloga hrane je veoma važna, samim tim što hrana dolazi u direktni kontakt sa digestivnim sistemom, pa samim tim i sa debelim crevom. Po nekim najnovijim ispitivanjima, hrana koja je bogata ugljenim hidratima je hrana koja ne prija iritabilnom kolonu. Zbog toga se uvode takozvane Fodmap dijete koje imaju značaja u lečenju pacijenata sa sindromom nervoznog creva. Ova dijeta smanjuje nadimanje, zatvor, dijareju, može da smanji i bol u trbuhu kod određenih pacijenata. To je dijeta koja mora da se primenjuje u saradnji sa dijetetičarom. Žene češće pate od sindroma nervoznog creva, ali prema poslednjim studijama, ta brojka muškaraca koji imaju iratibilni kolon se približava broju obolelih žena. Terapija je usmerena na bol i na vodeće simptome odnosno zatvor ili dijareju. Ono što moram da naglasim, mi imamo potrebu za multidiciplinarnim pristupom. Pored gastroenterologa, neophodna je pomoć i psihijatra i dijetetičara.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Izlečenja nema 

Dr Snežana Lukić kaže da pacijent sa iratibilnim kolonom ne može da se izleči. 

- To je ono što uvek kažem pacijentu kad dođe kod mene. Svaki lekar mora to da predoči svom pacijentu. Izlečenja nema, ali ima delovanja na vodeće simptome - bol, dijareju i zatvor - rekla je u "Uranku" doktorka Snežana Lukić. 

Ostavite komentar