PROFESOR upozorava: Uzimanje "ozempika“ ZA MRŠAVLJENJE je zloupotreba, "PROBUŠITE" KAŠIKU

Gojaznost je bolest, hronična i kompleksna koju ima 30 odsto građana Srbije, i to sve više mladih. To je jedan od najvećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, za kancer, respiratorne probleme i dijabetes, upozorio je klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović. 

Prema njegovim rečima gojaznost je povezana sa brojnim kardiometaboličkim komorbiditetima.

- Diabetes mellitus tip 2 je povezan s gojaznošću, displipidemijom (poremećajem vrednosti masnoća u krvi), arterijskom hipertenzijom i mnogim drugim kardiovaskularnim bolestima poput moždanog udara. To je opšta definicija, a možemo je i laički posmatrati pa reći da je to višak masti u našem organizmu koji dovodi do povećanog obolevanja i povećane smrtnosti - objasnio je prof. dr Radan Stojanović u "Uranku“. 

Stojanović je objasnio da je cilj lečenja smanjiti telesnu masu na prihvatljiv nivo da bi se smanjili svi faktori rizika koji bi doveli do povećanog obolevanja i povećane smrtnosti. 

Indeks telesne mase

Nisu samo lekovi važni, istakao je profesor Stojanović, već su prve na redu nefarmakološke mere, a to su: "probušiti kašiku" - jesti manje, dozirana fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima pacijenta i lekovi dolaze tek na kraju kao pomoć prethodnim merama. 

- Indeks telesne mase (BMI) odavno je već svima poznat. Vrlo se jednostavno računa i zato je ova metoda široko prihvaćena u svetu. To je broj koji dobijamo kada telesnu masu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima, ali na kvadrat. Ako čovek ima 100 kilograma i visok je 1,80 cm, delimo 100 sa 1,8 na kvadrat. To je 30,86 i to je kriterijum da bi neko bio gojazan. BMI od 25 do 29 se smatra prekomernom telesnom masom i za muškarce i za žene srednje životne dobi, a 30 i više je gojaznost - objasnio je dr Stojanović, i dodao:

- BMI je opšti pokazatelj, ali nije toliko precizan jer ne meri masti direktno. Dobar je pokazatelj jer je u korelaciji s drugim parametrima kao što su debljina kožnog nabora, obim struka i tako dalje. Kriterijum za uvođenje lekova je upravo Indeks telesne mase. Lekovi se uvode u dve situacije: kada je BMI 30 i više što je gojaznost i ako je veći od 27 i postoji još neki od komorbiditeta povezanih sa gojaznošću.

Prema njegovim rečima kada ishrana i dozirana fizička aktivnost ne urode plodom tada se uvode lekovi. 

- Moguće je da kod pojedinih osoba promena načina ishrane i fizička aktivnost ne daju rezultate. Imamo ljude koji imaju preko 150, 160, 170 kilograma... Ti ljudi su „debelo“ zašli u svoju bolest, u gojaznost, i teško im je dozirati fizičku aktivnost, a i neke loše navike su kod njih već dobro ukorenjene kada je reč o ishrani i njima se mora uvesti neka farmakoterapija kao podrška - rekao je dr Radan Stojanović.

Zloupotreba leka "ozempik"

Klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović objasnio je da su pažnju stručne, medicinske javnosti, ali i nestručne javnosti privukli novi, moderni lekovi. 

- Pažnju privlače, između ostalih, ti novi lekovi za određene bolesti kao što je taj semaglutid, a osim njega postoji i liraglutid i tako dalje. Semaglutid je aktivna supstanca, a određena farmaceutska kuća je registrovala lek kao "ozempik" i drugi kao "vigovi". "Ozempik" je registrovan u Srbiji i sada se izdaje samo na recept što je dobro, a "vigovi" nije registrovan u Srbiji. Inicijalno je „ozempik“ registrovan za lečenje šećerne bolesti - diabetes mellitus tip 2. Daje se u situacijama kada se lek "metformin" nije podnosio ili postoji kontraindikacija, ili u situaciji kada se kombinuje s drugim lekovima - objasnio je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Foto: Youtube PrintScreen

Indikacije 

Kliničkim ispitivanjima "ozempik“ je u manjoj dozi registrovan za lečenje šećerne bolesti. 

- U većoj dozi je lek "vigovi" koji se koristi za lečenje gojaznosti. Kako kod nas nema leka "vigovi", već samo "ozempika", neki su se dosetili da taj lek koriste da smršaju. To je potpuno pogrešno. Ista je supstanca, ali doze su potpuno drugačije. To su unapred napunjeni injekcioni špricevi. Terapija „ozempikom“ kreće se sa dozom od 0,5 mg i ciljna doza je 1 miligram za kontrolu dijabetesa. Kod „vigovija“ ciljna doza je 2,4 miligrama - dvostruko veća doza. Kada se za mršavljenje koristi „ozempik“ to je zloupotreba, a da ne govorimo o neželjenim dejstvima koja mogu da se jave. Lekovi se moraju jasno primenjivati kod jasno određenih pacijenata koji će imati korist od tih lekova - naglasio je profesor Radan Stojanović u "Uranku“. 

Nemaju svi gojazni dijabetes

Profesor je dodao da ne znači da svako ko je gojazan ima povišen šećer. 

- Možete sebi naneti štetu ako pijete "ozempik“ na svoju ruku, ali možete naneti štetu i drugima - onima koji imaju šećernu bolest i koji ne mogu doći do tih lekova. Ovi lekovi imaju neželjena dejstva koja su vrlo retka ali se mogu javiti: upala pankreasa, upala žučne kese i stvaranje žučnog kamenja, ubrzanje srčanog rada. Akutni pankreatitis je zapaljenje pankreasa koje daje ozbiljnu kliničku sliku: bol u stomaku, povraćanje, fatalno može da se završi u ne malom broju slučajeva. Takođe, može se desiti da lek nema efikasnost. Neki ljudi smršaju i u placebo grupi u kliničkim istraživanjima ako krenu da manje jedu i uvedu fizičku aktivnost. Ja ne poznajem doktore koji to koriste. Čitao sam da Ilon Mask koristi „vigovi“ i on je pametniji od onih koji kod nas za mršavljenje piju "ozempik", jer on pije upravo onaj lek koji je indikovan za lečenje gojaznosti - dodao je profesor. 

Foto: Pixabay.com

On je naglasio da u Srbiji imamo lekove za lečenje gojaznosti.

- Liraglutid na primer, to je ista grupa lekova, a ime mu je "saksenda“. Prepisuje se i možete ga dobiti na recept. Suština je da se moramo boriti za to da lek dođe do pacijenta samo jednim putem, a to je da ga je prepisao lekar. U velikom smo problemu jer na društvenim mrežama i internetu imate mnogo šarenih internet ordinacija. To nije mesto za propisivanje lekova, niti za deljenje saveta o ishrani i lekovima, jer se iza tih saveta kriju ljudi koji nemaju nikakvo medicinsko znanje i dovode narod u zabludu. To treba izbeći - stava je dr Stojanović. 

Kako se ovi lekovi koriste?

Spomenuti lekovi, tvrdi profesor, ne treba da se kombinuju sa drugim suplementima koji mogu da utiču na našu telesnu masu i apetit.

- Nema studija o bezbednosti i efikasnosti kada je ta kombinacija u pitanju i to treba izbegavati. To su lekovi koji se primenjuju u vidu injekcije. Jednom nedeljno se daju, a „saksenda“ se daje jednom dnevno, drugačija je doza. Utiču tako što potenciraju sekreciju insulina u zavisnosti od nivoa glukoze, ili jednostavnije - omogućavaju našem organizmu da reguliše glikemiju - vraćaju šećer u referentne vrednosti. Drugo, ljudi nisu toliko gladni i treće - usporavaju pražnjenje želuca pa sitost duže traje. Deluju na naš centralni nervni sistem jer smanjuju apetit. Ovi lekovi su u kliničkim ispitivanjima pokazali dobru efikasnost, ali videćemo kako će sve to da izgleda u realnom svetu. Ono što je dobro za semaglutid je da je tokom 68 nedelja primene procenat smanjenja telesne mase iznosio 17 odsto, što je vrlo impresivno. Ono što nije dobro je to što je po prestanku uzimanja leka, nakon godine, od tih 17 odsto ostalo svega 5. Porasla je 12 odsto telesna masa, pacijenti su vratili telesnu težinu. To potvrđuje tezu da je gojaznost hronična bolest i ako se odlučimo za farmakoterapiju ona je dugotrajna. S tim nema igranja - upozorava dr Radan Stojanović. 

LEČENJE POREMEĆAJA U ISHRANI

Prof. dr Radan Stojanović objasnio je da je gojaznost samo jedan od poremećaja u ishrani.

- Ovim problemima bave se lekari endokrinolozi i lekari psihijatri. Pored somatskih, gojazne osobe imaju i tegobe iz domena mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i stigmatizacija okoline. Imate izrazito mršave ljude na drugom polu, jer je kulturološki imperativ biti mršav. Hajde svi da budemo mršavi po svaku cenu, jer takve su manekenke, glumci... Biti mršav i biti zdrav nisu iste stvari. Anoreksija je najsmrtonosnija psihijatrijska bolest. Daleko je to od mode, to su ozbiljni poremećaji zdravstvenog stanja i time treba da se bave isključivo lekari u zdravstvenim institucijama. Postoje čitavi timovi lekara gde su uključeni i nutricionista, i endokrinolog i psihijatar, jer su poremećaji u ishrani kompleksan zdravstveni problem koji treba rešavati iz različitih uglova. To je jedini put - zaključio je Stojanović u "Uranku". 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar