DROGA i upozorenje sociologa: DECA više ne dobijaju UŽINU već NOVAC, pa mogu da kupe svašta

Povodom informacija objavljenim na društvenim mrežama i u medijima da su se na tržištu u Srbiji pojavile psihoaktivne supstance u obliku žvaka, takozvana kids droga i snus, direktor Kancelarije za borbu protiv droga, Milan Pekić potvrdio je za Telegraf.rs da kids droga još uvek nije pronađena. Ovo je potvrđeno i iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

On je rekao da ta droga samim tim nije ni veštačena u referentnim laboratorijama, pa je nažalost još uvek nepoznato kako bi ona uticala na one koji je konzumiraju, niti kakvog je sastava. Međutim, on ipak napominje da je edukacija roditelja, ali i dece i prosvetara ključna.

- Kancelarija za borbu protiv droga upravo radi na preduzimanju niza aktivnosti koje vode ka unapređenju borbe protiv narkotika, a najviše radi na decentralizaciji aktivnosti javnih politika kada je u pitanju suprotstavljanje ovom zlu, zvanom droga. Tačnije radimo na podizanju nivoa javnog dobra za građane a koje veoma ugrožava zloupotreba narkotika - naveo je Pekić.

Ipak, kako se navodi u ESPAD istraživanju iz 2019. godine pod nazivom "Upotreba droga među školskom decom od 16 godina", primećuje se blagi porast u konzumiranju psihoaktivnih supstanci od 2008. do 2019. godine. Naime, procenat korisnika opojnih droga u ovom uzrastu tokom 2008. godine bio je 8%, dok se 2019. godine popeo na 9 procenata. Međutim, uočava se smanjenje upotrebe sredstava za smirenje ili sedativa bez lekarskog recepta sa 8% na 6% u istom posmatranom periodu. Veličina uzorka koji se anketirao je 3.529 osoba, a pod ilegalnim drogama uključene su kanabis, amfetamini, kokain, ekstazi, halucinogene, heroin i GHB.

Sociološkinja i marketing stručnjak Jelena Radović navodi za telegraf.rs da zloupotreba narkotika nije ništa novo, kao i da je ona sama dobila poruku iste sadržine. Kako kaže, paniku ne treba dizati dok institucije ne urade svoje, ali svakako treba raditi na prevenciji i edukaciji dece i roditelja.

Sa druge strane, Jelena objašnjava da na mlade veoma veliki uticaj ima internet, kao i filmovi i serije koje svakodnevno gledaju, a čija se sadržina znatno promenila u proteklih 10-20 godina. Zloupotreba droge provlači se kroz skoro svaku seriju sa "tinejdž" etiketom, a dok je maloletnici gledaju, uglavnom nemaju nikog pored sebe ko bi im rekao da taj pristup nije dobar.

- To više nisu iste serije i filmovi sa kojima smo se mi susretali. Deca se sa drogama upoznaju veoma rano, a nama je najveći problem bio kada vidimo lika na ekranima koji buši uši i puši cigaretu, a danas retko ko puši cigarete, već uglavnom koriste najrazličitije vrste droga. Retko koje dete to gleda sa nekim ko može da mu kaže da to ne valja i šta tačno ne valja u serijama poput Euforije i Elit. Radnja je prilično surova, a podvode se pod "tinejdž" kategoriju. Susretanje sa drogom je rasprostranjenije nego ranije, kao i vrste i količina droge. Deca više ne dobijaju užinu već novac, pa samim tim mogu da raspolažu sa tim novcem i obezbede tako nešto - objašnjava sociološkinja.

Ipak, i ona se slaže sa direktorom Kancelarije za borbu protiv droga, te smatra da je edukacija veoma bitna. Radović napominje da su, s obzirom na to da problem sa drogom nije neka novina, roditelji već sigurno razgovarali o tome sa svojom decom, ali je neophodno i da se uključe institucije.

- Deca se sa ovakvim stvarima ne susreću kod kuće, već na ulici, u ili oko školskog dvorišta i u izlascima. Deca su već sigurno svesna da to nije dobro, sigurno su im roditelji to naznačili, te je potrebno da se o tome priča i u školama. Trebalo bi da se uvede ne samo edukacija, već i neke školske radionice da se deci pomogne koja su u problemu. Nisu problem samo droge, već i lekovi koji su svima dostupni. Institucije moraju da se mnogo više pozabave time, a sa druge strane i da suzbiju količinu narkotika, a roditelji konstantno da razgovaraju sa decom od malih nogu. To nije nova stvar i roditelje bi možda trebalo edukovati da znaju koji su simptomi. U Viber grupama smo videli nazive za koje nikada ranije nismo čuli, pa ako već nešto tako postoji moramo širu javnost upoznati sa posledicama i simptomima da bi roditelji prepoznali kod svoje dece - zaključuje Jelena Radović.

Ostavite komentar