Profesor objasnio kako da se ZAŠTITIMO, jer je AMONIJAK i dalje U VAZDUHU: Sreća je što nije bilo EKSPLOZIJE

Sreća je što nije bilo eksplozije kada je došlo do curenja amonijaka, smatra prof. dr Dragana Povrenovića sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine.

Kako je objasnio, cisterna je došla u kontakt sa vodom, čime je sprečena eksplozija. Da je cisterna eksplodirala ne bi bilo štetnog širenja amonijaka, ali, kako kaže, boji se da bi došlo do stradanja ljudi koji su bili u neposrednom okruženju.

Podsetimo, najmanje jedna osoba je preminula, a više od 50 hospitalizovano je zbog trovanja amonijakom u Pirotu. Gradonačelnik je proglasio vanrednu situaciju, škole ne rade, a građani se mole da ne napuštaju domove. Ekipe na terenu rade na sanaciji štete koja je nastala kada je cisterna koja je prevozila amonijak iskliznula iz šina. 

Neka od pitanja koja zanimaju javnost su da li je moguće sanirati curenje otrovnog amonijaka u reku Nišavu i kako da se ponašaju građani Pirota i okoline.

Prema rečima dr Povrenovića, amonijak i sada imamo u vazduhu, ali ga ne osećamo jer je koncentracija mala. Nastupilo je veliko razblaženje, pa u Pirotu nema opasnosti.

Amonijak dospeva i u vazduh i veoma se lako rastvara u vodi.

- Kada je juče došao u kontakt sa rekom krenuo je trenutno da reaguje - da se rastvara i da otparava. Beli dim koji je sinoć snimljen iznad Pirota nije bio amonijak, to je bila vodena para, ali u njoj se nalazila i određena koncentracija amonijaka. Ono što je svima nama nepoznato i što se još uvek ne zna je ko je i na koji način sprovodio merenja. Štab za vanredne situacije u samoj lokalnoj samoupravi morao je da napravi plan šta se i kako radi i napravljena je procena rizika od katastrofa. Dešava se, ne možete ovakve stvari da sprečite - istakao je profesor Povrenović.

Profesor Dragan Povrenović rekao je danas na televiziji K1 da je trebalo da se plašimo onog momenta kada se curenje dogodilo i kada su ljudi bili u neposrednom okruženju cisterne.

- Naše stanovništvo nema dobro obrazovanje u tom smislu da ne znamo kako da postupamo u ovakvim situacijama. Nekada smo imali drugačije sisteme civilne zaštite, učili smo i prvu pomoć. Znatiželja je bila jedna od glavnih elemenata što su se ljudi uslovno rečeno otrovali amonijakom. Oni se nisu otrovali, već su osetili nelagodu jer su ga udisali. Ako vam se u nosu dešava nešto što pecka, jer amonijak podiže temperaturu, to je ružan osećaj i dolazi do blagog gušenja. Istovremeno, kada imate tečni amonijak, a amonijak se koristi pre svega u rashladnim sistemima (u većini hladnjača), on lako isparava i izvlači veliku količinu toplote, pa osim što vas opeče ako dođe u kontakt sa kožom, istovremeno može da vam napravi i promrzline. To nije naivna komponenta – istakao je dr Povrenović.

Foto: K1info

Srećom, nije došlo do samozapaljenja i do eksplozije, jer je i to moglo da se desi. 

- Srećna okolnost je možda i to što je cisterna došla u kontakt sa vodom pa je tako sprečena eksplozija. Amonijak i sada imamo u vazduhu, ali ga ne osećamo jer je koncentracija mala. Koncentracija od 20 miligrama po kubnom metru je dozvoljena i neće nam se ništa dogoditi. Ako pređe 37 miligrama po kubnom metru, mi ćemo ga osetiti, blago. Ne znamo kolika je koncentracija bila juče, ako je neko uopšte to merio, kako bismo znali koliko je ko juče bio ugrožen. Koncentracija od 300 miligrama po litru je izuzetno opasna doza, i tu je potrebna evakuacija - objasnio je dr Dragan Povrenović u „Uranku“.

U Pirotu danas ne bi trebalo da bude opasno 

Profesor Povrenović rekao je da se amonijak kada dođe u vodu brzo rastvara.

- U određenim, visokim koncentracijama, on naravno može biti smrtonosan po živi svet u vodi. Nišava na tom mestu gde je amonijak iscureo, protiče oko 1.000 kubnih metara na minut. Hiljadu kubnih metara vode je u stanju da prihvati 770 tona amonijaka. To su velike količine i sve što bi se našlo u cisterni bi vrlo brzo bilo apsorbovano. Ono što treba meriti je to kakve su trenutne koncentracije, a sigurno će doći do razblaženja - objasnio je on.

Kako je rekao, kada je reč o izvorištima koja nisu direktno vezana za reku, ta izvorišta isto treba pratiti i mnogo će vremena trebati da voda dospe do samih izvorišta.

- Amonijaka ima u većini izvorišta u Srbiji, i problem je ukloniti ga iz vode, ali imamo lepu situaciju kada on sam otparava i izađe iz vode, a postoji i proces samoprečišćavanja vodotoka kada mikroorganizmi u reci odrade svoj posao i tu vodu prečiste. Naravno, ako se to ne desi, vodu moramo da uvodimo u različite procese za prečišćavanje. Najvažnije je samo da se sada, ako je zaustavljeno curenje iz cisterne, prate parametri - napomenuo je on.

Foto: Printscreen youtube

Kako da se ponašamo?

Prema rečima dr Povrenovića, ovo je bila situacija koja se nije mogla predvideti.

- Imali smo i sreću što je reka bila blizu. Ne postoji pravilo šta uraditi u ovakvim situacijama, već postoje programi za evakuaciju stanovništva. Ne preti samo amonijak, već i druga jedinjenja koja takođe mogu biti opasna. Ono što je najvažnije je da je potrebno sprovesti obuku i inofrmisanje stanovništva šta se u kojim situacijama radi. Upozorenje da se ne uključuju klima uređaji je bespotrebno, osim u slučaju kada klima uvlači spoljni vazduh. Klima uređaji koji se koriste u domaćinstvu uglavnom ne uvlače spoljni vazduh, već samo vrte unutrašnji - objasnio je on i dodao:

- Građani bi trebalo da se ponašaju normalno, da ne izlaze previše u ovom trenutku dok ne dobiju podatke o atmosferi, a to je pitanje za nadležne u Pirotu. Trebalo bi kontinuirano da se meri i da sazna iz časa u čas šta se dešava. Postoje mobilne jedinice, uređaji, koji vam mogu meriti u atmosferi koliko ima amonijaka i on odmah daje informaciju. Pod uslovom, naravno, da imate taj uređaj, da ste ga na vreme kupili. To je naš problem - ne razmišljamo o tome dok se ovakva situacija ne dogodi.

Naglasio je još jedanput da će amonijak biti u vodi i u atmosferi, ali da će doći do razblaženja. 

- Zapremina te jedne cisterne i količina amonijaka koja je iscurela nikako za ukupan taj region ne može biti tako velika opasnost. Na tom mestu gde je došlo do zagađenja se mogu javiti problemi i može se javiti opasnost, ali ne možete u prirodi reagovati kao u ograničenom zatvorenom prostoru. Praćenje koncentracije je ključno i čekamo informacije od nadležnih - rekao je prof. dr Dragan Povrenović sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine. 

 

Ostavite komentar