Šta TAČNO ZNAČI odluka da se produže rokovi otplate kredita i KOME TO IDE U PRILOG?

Prema odluci Narodne banke Srbije, banke će moći klijentima da odobre novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto kredite kraći od 11 godina. To je za tri godine duži rok od maksimalno dozvoljenog. Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina.

Kako do olakšica u otplati kredita? Šta građanima donosi odluka Narodne banke Srbije koja je juče, u ponedeljak, objavljena u Službenom glasniku? Da li su sve banke dužne da pozitivno odgovore na zahteve klijenata koji imaju probleme u otplati gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita? Kakva je procedura? Sve to su u "Uranku" na K1 televiziji bila  pitanja za Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.

- Narodna banka Srbije se na ovaj potez odlučila iz dva razloga. Prvi je zbog građana kojima mesečne rate rastu ako imaju varijabilnu kamatnu stopu. Nekome je mnogo da plaća 20 do 30 evra mesečno više. Posebno onima koji su s početka godine uzeli stambene kredite, jer nisu stigli da otplate glavnicu i koju god kamatu da aplicirate, vama se rata značajnije uvećava. U nešto su boljoj poziciji oni koji su uzeli stambene kredite pre deset ili 15 godina, jer su dobar deo svog kredita otplatili i kada koju god kamatnu stopu aplicirate na ostatak duga, imate manju ratu. U najvećem delu prvo otplaćujete kamatu, a tek oko pete ili sedme godine vi ste negde dobar deo kamate otplatili, i onda se ostatak do kraja trajanja kredita isplaćuje - objasnio je Vasić u „Uranku“.

Kao je dodao, rast Euribora i Belibora je uticao na rast kamatnih stopa.

- To je mera da bi se zaustavila inflacija i na nas kao građane to se odražava tako što nam rastu rate. NBS je sa ovom odlukom izašla upravo zbog toga da bi zaštitila građane koji ne mogu da izvršavaju svoje obaveze, koje rata "guši" i čiji je mesečni budžet opterećen. S druge strane, to je dobro i za stabilnost finansijskog sistema. Ključna reč je stabilnost, i za bankarski sistem. Upravo ovom odlukom je bankama data mogućnost da zakonski produže rok. To do sada nije bilo na taj način definisano i onda bi banka morala da rezerviše i izdvoji sa strane neki poseban novac kako bi nekome dala priliku da restrukturira svoj kredit. Ovde je sada to dozvoljeno, na gotovinske i potrošačke kredite to je plus tri godine, a na stambeni plus pet godina. Verujem da će mali broj ljudi da iskoristi ovu mogućnost ali je dobro da postoji. Imate pravo jednom da aplicirate za ovu mogućnost - kazao je Vasić.

Kako izgleda procedura?

Foto: K1/Printscreen

Vladimir Vasić kazao je da je procedura za produženje roka otplate kredita veoma jednostavna.

- Shvatite da imate problem, javite se banci i banka treba da vam odgovori. To je dvosmerna ulica, jer može i banka da identifikuje da vi imate problem u otplati vaših obaveza i da inicira taj proces. Naravno, morate da se saglasite sa tim. Ovo je odlična mera u ovim trenicima. Kada je reč o broju onih koji ne mogu da vraćaju kredite on je i dalje mali, te mi ova mera deluje kao predostrožnost i „za ne daj Bože“, jer najveći deo ljudi redovno plaća svoje obaveze. Sada je stopa nenaplativih kredita 2,8 odsto i to je isto kao i 2019. godine, pre kovida, što je dobro. Privredna aktivnost funkcioniše i radi. Za sledeću godinu videli smo da će privreda da radi, i dokle god privreda radi, postoji likvidnost, postoje plaćanja i ljudi će biti zaposleni i imati primanja. I stopa nezaposlenosti nije visoka, osam je odsto. Ovo je mera predostrožnosti. Da ima zakonsku mogućnost i banka ali i klijent da aplicira - objasnio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

 

Kriterijumi za produžavanje roka otplate kredita

Na pitanje Jovane Joksimović ko može da aplicira za produženje roka otplate, Vasić kaže da komisija ne postoji.

- To je najpre procena nas kao klijenata da li možemo da izvršavamo svoje obaveze. Verujem da će bilo koja banka da izađe u susret svakom klijentu koji podnese zahtev ako smatra da je opravdan. Kada plaćate kredit, produžavanjem otplate vi smanjujete ratu, ali ne smanjujete i kamatu, i to moramo da jasno kažemo građanima. I moj savet je uvek da izvršavamo svoje obaveze kako smo ugovorili, jer na taj način nemate dodatnu kamatu na kredit. Banke su depozitno-kreditne institucije, mi čuvamo višak novca u bankama i plaćamo kamatu za to. Produženje roka je angažovani novac. Ponekad ljudi ne razumeju kako to funkcioniše. Ako se nekome rok vraćanja kredita produži za tri godine, za isto toliko godina banka mora da pronađe novac i da to finansira - objasnio je Vasić u "Uranku".

Foto: Pexels.com

Vasić je kazao da može da se desi da banka odbije zahtev, ali da je uveren da je u interesu banaka da građani izvršavaju svoje obaveze.

- Prevashodno zbog deponenata koji su taj novac ostavili u banci, a potom i zbog same banke kao instuitucije, ali i zbog finansijskog sistema. Svako kašnjenje u otplati uvek je signal i bankama i nama koji izvršavamo obaveze da postoji neki problem. Moj savet je uvek da se odmah javite banci kada imate neki problem. Ljudi posmatraju banku kao inkvizitora, a to nije tako. Bankama je u interesu da vi uredno izmirujete svoje obaveze, u interesu im je da kreditiraju privredu i da sve funkcioniše. U suprotnom se kvari balans. Za produženje roka otplate mogu svi da apliciraju, i oni koje ograničava starosna granica. Ja sam ubeđen da će banke izaći u susret, banka će rizik preuzeti ili osigurati. Postoje rešenja - dodaje Vasić. 

"Skočile" kamate na štednju

Vasić je ukazao i na to da su „skočile“ kamate na štednju.

- Za evro su između dva ili tri odsto, u zavisnosti od vremenskog perioda na koji oročavate novac, a doskora je to bilo jako malo. Naši građani imaju poverenja u bankarski i finansijski sistem Srbije i vidimo da je stabilan kurs. Imamo projekcije za sledeću godinu da ćemo proći bolje nego drugi i mislim da nam to daje optimizam - dodao je.

Foto: Pixabay.com

Novac je takođe roba 

Čim povećate kamatu, učinite novac nedostupnijim i učinite ga vrednijim, kazao je Vladimir Vasić na televiziji K1.

- Kada je nešto vrednije mi kao građani kažemo: Ovo mi je skupo, ovo mi je malo manje skupo, i donosimo indirektno odluku da štedimo. Novac je kao bilo koja druga roba. Racionalno se donose odluke i mi tako indirektno kočimo inflaciju. Centralne banke povećavaju referentne, bazične kamatne stope, i čine novac skupljim. Tako mi kada odlučujemo da uzmemo kredit od 100.000 dinara ili od 80.000 dinara, pre ćemo se uklopiti u 80.000. Onima koji prodaju robu i koji su pomislili da podignu cene tako šaljemo poruku da robu neće prodati i oni će biti prinuđeni da smanje cene - objasnio je Vasić.

Projekcije za narednu godinu

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, optimističan je u pogledu budućnosti.

- Euribor je prešao dva, šestomesečni je oko 2,2, i on bi mogao da raste i u narednom periodu ali prema projekcijama ne više od tri. To je predikcija za nekih godinu dana, otprilike. Sad vidimo da se u Americi zaustavila inflacija i krenula je nadole. Ta restriktivna monetarna politika Centralne banke FED-a je dala rezultat, smanjila se količina novca u opticaju i ljudi su počeli sporije da ga troše i zaustavila se inflacija. U EU se to isto dešava. Posle 17 meseci prvi put se zaustavila inflacija. Podizanjem referentne kamatne stope poslali su signal svima koji troše da manje troše, a da više štede i to se dešava. Desiće se to i kod nas, s početkom proleća to očekujemo. Naša inflacija oko 15,1 odsto mogla bi da kraj godine završi između devet i 11 odsto, a da se 2024. se vratimo u koridor - a to je tri odsto, plus minus 1,5 - kaže Vasić. 

- Znate, kada nemate inflaciju to nije dobro, blaga je dobra, a kada je „pregrejana“ to nije dobro. „Pregrejanom“ inflacijom smatra se svaka dvocifrena i to nije dobro za sistem. Inflacija je kao temperatura. Lekar vam često kaže pustite je, rešiće se to samo, ali čim pređe 38 morate da date lek. Mi smo prešli tu granicu i monetarne institucije su počele da reaguju tako što su podigle bazičnu kamatnu stopu, a onda indirektno i banke - objasnio je Vasić.

Teža od ove godine biće naredna ali u tom smislu što ćemo morati da se odričemo potrošnje.

- To je defakto način da se inflacija zaustavi. Ako ste navikli na jedan način života teško je promeniti ga. Nešto morate da smanjite u vašem budžetu i to ne ide lako. Inflacija je kao stenica, jako brzo poraste ali jako sporo se vraća u normalu. Jedan od razloga je i psihološki: poskupelo je – ali ja hoću da kupim. Očekujemo da će ljudi racionalnije trošiti - rekao je sagovornik "Uranka".

Energenti

Vasić je kazao da u Srbiji imamo povoljni gas i da to utiče na odluku gde će se nešto proizvoditi, u Nemačkoj ili kod nas, na primer.

- Nemac će proizvoditi u Srbiji, jer mu je jeftinije. Dosta toga smo uradili u poslednjih nekoliko godina u pravcu digitalizacije, te danas nekoliko svetskih kompanija radi u Srbiji i ovde su im sedišta za ceo svet. Kada prozvedete softver, a sada je oko tri milijarde evra izvoz softvera, to je ogroman novac za Srbiju. Sledeća godina neće biti laka ali ćemo je lakše prebroditi. Najava poskupljenja struje i gasa od 1. januara brine, ali s druge strane imaćemo pojeftinjenje naftnih derivata četvrti put zaredom. Barel je sada oko 60 ili 70 dolara a bio je i 140 i 120. Vrteo se oko 100, i to je signal da se nešto dešava na tržištu energenata. Energenti su možda i najveći uzročnici inflacije, ne samo nedostatak ponude zbog kovida koji je pokidao lance snabdevanja. To su sve očekivanja.Snalaženje je dobro za nas - smatra Vasić.

- To snalaženje nas čini vitalnim, čini da razmišljamo i pronalazimo nove načine. Svaka kriza je uvek rodila nešto novo što je pokrenulo svet. Devedesetih je to bio internet. Da li ste ikada pomislili da će Srbija biti zemlja IT stručnjaka? Tu su ljudi kod nas, stotine hiljada ljudi rade. Oni koji primaju velike plate doprineće da i svima nama bude dobro - ocenio je.

Savet za građane

Ne postoji idealno vreme ni za šta, kaže Vladimir Vasić.

Foto: Pexels.com

- Ako vam je potreban stambeni kredit da rešite stambeno pitanje, naravno da ćete ga uzeti. Ali, nemojte da se zalećete. Nemojte uzeti stan od 100 kvadrata. Krenite od 50, pa ćete za pet godina da taj prodate i kupite drugi, veći. Napredovaćete, imaćete više novca. Kamate su daleko povoljnije nego pre deset ili 15 godina, kada govorimo o stambenim kreditima. Oko 4,12 odsto je total kamata na stambeni kredit. Bila je doduše i 2,7 pre sedam ili osam meseci, ali i dalje je mnogo povoljnija nego pre deset ili 15 godina. Cena nepokretnosti je porasla 20 ili 30 odsto, a to je posledica toga koliko ljudi nešto žele da kupe. Kada imate tražnju - cene rastu. Doći će do redukcije tržišta nepokretnosti, jer banke razmišljaju da li dati kredit ako neko traži 100.000 na primer, da li mu dati 100.000 ili ipak 80.000. Razmišljamo i mi koji uzimamo kredit. Mi indirektno utičemo na cenu kvadrata. Prodavac će razmišljati: Zašto ne bih malo spustio cenu da prodam stan? U Beograd i velike gradove dolazi dosta ljudi i tražnja će uvek postojati. Ako se ne razumete u investiranje i ne znate da napravite biznis a imate novac, vi ćete uložiti u nepokretnosti. Ta nepokretnost će samo više vredeti u urbanim sredinama i onim mestima u kojima se otvaraju fabrike - kazao je Vasić.

Devizne rezerve

Podaci pokazuju da su krajem novembra bruto devizne rezeve NBS iznosile 17,26 milijardi evra.

- Imamo dosta izvoza i to je odličan podatak. Devizni priliv je deo te priče, imamo strane investitore. U ovoj godini imamo, 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija. To svima nama daje dozu stabilnosti i sigurnosti, i to je uporište zašto bi sledeća godina mogla da bude takva, odnosno, da budemo bolji. Rejting Srbije i dalje je potvrđen, jedna zvezdica nam fali do investicionog. I kod nas, i u Evropi i u svetu, blizina ratnih dešavanja ne prija investitorima. Investitor je kao zec, teško ga je pripitomiti da dođe i investora svoj novac. Desilo se to i Evropljanima, da je dobar deo investicija otišao negde drugo i zato je ojačao dolar koji se sada ipak izbalansirao. Investitori se plaše rata. Malo njih, možda tek trgovci oružjem, će zaraditi. Srbija je centralna tačka na Balkanu i taj položaj nam daje prednost. Investitori iz EU veruju da ćemo nastaviti svoj put ka EU. Udeo u uvozu-izvozu sa zemljama EU čini 60 do 65 odsto, EU nam je najveći spoljnotrgovinski partner. Krenuli smo i na Arabijsko poluostrvo, Dubai, Abu Dabi, imamo Kinu, deo Afrike, u IT sektoru tu su SAD, Kina... Na delu je diversifikacija, ali više od polovine naše spoljnotrgovinske razmene i dalje je sa EU - kazao je Vasić u "Uranku" na K1 televiziji.

 

 

 

Ostavite komentar